Ђукановић је направио велику грешку да удари на СПЦ и народне светиње, док владајући режим у Србији још увијек јавно глумата патриотизам док иза сцене издаје наше економске, националне и државне интересе, казао је Обрадовић
Бившој опозицији, а сада новој владајућој већини честитам побједу на изборима и формирање нове, демократске Владе Црне Горе. Вјерујте да ово није велика вијест само за Црну Гору већ и за Србију и друге државе у региону које исто тако годинама вапе за слободом, правдом и демократијом, поручио је у интервјуу за „Дан” Бошко Обрадовић, лидер Покрета Двери.
- Како видите постизборне поруке на релацији Ђукановић–Вучић, с обзиром на то да обојица у јавност пласирају причу да више нису у контакту, а Ђукановић је чак Вучића оптужио и да је допринио његовом поразу?
– За мене су они били и остали политичка браћа близанци и нико ме не може увјерити да и даље не одржавају најприсније политичке и пословне контакте. Не смијемо никада заборавити да је Мило Ђукановић био онај ко је Александра Вучића увео у свијет страних обавјештајних агентура и контроверзних бизнисмена који су потом посредовали у доласку СНС-а на власт у Србији. Вучић је тај дуг у потпуности вратио тако што никада нити ријеч није рекао против Ђукановићеве власти и у заштиту Срба и СПЦ у Црној Гори, а био је ту и када је требало да одглуми своју улогу у лажном државном удару када је Ђукановићева власт практично била пала на претпрошлим изборима. Дакле, ми у Србији много дугујемо Ђукановићу за Вучићев долазак на власт, а ви у Црној Гори Вучићу што нисте слободни још од 2016. већ сте имали четири пропале и тешке године.
- Година на измаку остаће упамћена по изборном поразу Ђукановића и његовог ДПС-а у Црној Гори, али и по апсолутној побједи Александра Вучића и СНС-а на изборима у Србији. Можете ли направити паралелу између та два догађаја, односно шта је, према Вашем мишљењу, кључни моменат који је довео до пораза једне, односно до побједе друге апсолутистичке владавине?
– Суштина је само у једном: Српска православна црква у Црној Гори није била под контролом Ђукановићеве власти и стала је на страну свога народа, док је ситуација у Србији другачија. Друго, Ђукановић је направио велику грешку да удари на СПЦ и народне светиње, док владајући режим у Србији још увијек јавно глумата патриотизам док иза сцене издаје наше економске, националне и државне интересе. Али, све има свој рок трајања. Пао је ДПС, пашће и њихова сестринска партија у Србији. И код нас ће се ускоро пјевати: „Нек се чује до небеса – нема више СНС-а”.
- Актуелни предсједник Србије константно понавља да ће Србија бити под великим притиском кад је у питању Космет, али и Република Српска. Шта Ви мислите, шта се крије иза тих најава?
– То није ништа ново. Србија је под притиском кроз читаву своју историју јер има „кућу на путу”, тј. налази се на стратешком мјесту на Балкану, гдје се преламају разни геополитички интереси између Истока и Запада, римокатолицизма и православља, ислама и Европе, да не заборавимо и криминалне интересе трговине дрогом, оружјем и људима (мигранти и секс-трафикинг). То не значи да треба да се предамо нити смо то икада кроз своју историју радили. Мислим да је овога пута више Вучић лично под притиском него Србија, јер је дао нека лична обећања на разним странама свијета која су сад дошла на наплату.
- Какав је Ваш став о Вашингтонском споразуму који је Вучић потписао и представио као историјски догађај?
– Историјска је била само Вучићева бламажа и понижење државе Србије које нам је приредио у Вашингтону, док је споразум још само један корак у признању лажне државе Косово од стране наших власти. Они су тим путем предаје Косова и Метохије, кршења Устава Србије и Резолуције 12 44 СБ УН кренули одмах по доласку на власт 2012. године, изневјеравајући своја предизборна обећања да ће поништити све договоре бивше власти око КиМ. За ових осам година подалеко су одмакли на том путу и практично је остало још само формално стављање потписа на признање косовске независности, што су несумњиво обећали својим западним менторима који су их и довели на власт. Али, ако се усуде да до краја оду тим путем, проћи ће као бивша власт у Црној Гори с покушајем отимања светиња СПЦ и њене имовине.
- Покрет Двери, на чијем сте челу, бојкотовао је последње изборе у Србији. Са ове дистанце, сматрате ли да је то био добар политички потез? На који начин Двери настављају ванпарламентарну опозициону борбу?
– Бојкот је успио јер је до краја разголитио недемократски карактер власти у Београду и пред домаћом и пред међународном јавношћу. Власт је присиљена да скрати мандат парламенту и Влади са четири на једну и по годину, иако има апсолутну већину у Народној скупштини, као и да сједне за преговарачки сто са опозицијом. Очекујем да ћемо се изборити за боље изборне услове и да ћемо умјети да се на паметан начин, а ту нам бивша црногорска опозиција може бити узор, организујемо у више опозиционих колона које заједнички могу до смјене власти.
До следећих избора Двери наступају самостално, представљамо свој програм и стручне кадрове којим располажемо и организационо се спремамо за ванред не изборе на свим нивоима. Ми сматрамо да нам треба промјена комплетног корумпираног система који влада Србијом последњих 30 година, а то значи обнову демократије, промјену изборног система, лустрацију свих оних са лажним дипломама и оних који су прекршили закон, нову економску политику подршке домаћој привреди и пољопривреди, нови зелени патриотизам и много већу бригу за заштиту животне средине која је све угроженија…
Свенародне литије у Црној Гори су највећа манифестација православног хришћанства у савременом свијету
- Како видите будуће односе Србије и Црне Горе у свјетлу прекомпозиције политичке сцене у нашој земљи?
– Са смјеном ДПС-а у Црној Гори и СНС-а у Србији отвориће се огроман простор за нове облике сарадње између наше двије братске државе, који је био затворен због политичких и криминалних личних интереса досадашњих режима. То више никада не бисмо смјели да дозволимо. Да ли на свијету постоје двије државе које би требало да имају већу блискост и сарадњу од Србије и Црне Горе? Ја нећу одустати од изношења идеје да једног дана, а то ће бити много прије него што многи мисле, треба поново поставити референдумско питање и у Србији и у Црној Гори о једном новом облику заједничке државе. Како је било могуће изјашњавање око раздруживања, тако је могуће и ново уједињење. Такође, не видим зашто би ово била табу тему и зашто о њој не бисмо могли слободно да дискутујемо и да чујемо различита мишљења? Или је то из неког разлога забрањено?
- Како сте доживјели протјеривање амбасадора Србије Владимира Божовића из Црне Горе?
– Као последњи трзај умируће бивше власти. Очито да боли изговорена истина о Подгоричкој скупштини и жељи народа у Црној Гори за заједничком државом са Србијом. То је порука коју бивша власт свакако није жељела да дозволи већ да по сваку цијену угуши и спријечи њено ширење у црногорској јавности.
- Православни вјерници изгубили су за кратко вријеме најприје митрополита Амфилохија, а потом и патријарха Иринеја. Како ће се то, према Вашем мишљењу, одразити на СПЦ и њено биће и сматрате ли да ће политика имати пресудну улогу приликом избора њихових наследника?
– Митрополит Амфилохије нам је свима био духовни отац. Тако великог Србина из Црне Горе нисмо имали од светих Петровића. Српски покрет Двери, који је имао ту част и велику духовну корист да је блаженопочивши митрополит био чест гост наших трибина, академија и сабора српске омладине, много дугује и њему, као и патријарху Иринеју који је био један од првих епископа СПЦ који нас је прихватио у Епархији нишкој у нашим почецима. Духовни устанак који је митрополит Амфилохије подигао у Црној Гори, али и у Србији, прије 30 и више година, тек данас рађа бројним плодовима и не треба сметнути с ума да успјеха онако величанствених литија без тога не би било. Зато ће власт у Србији све учинити да се умијеша у избор новог патријарха у страху да им се не понови сценарио из Црне Горе. Али, заборављају да „човјек снује а Бог одлучује”.
- Срби у Црној Гори деценијама су били на мети Ђукановићевог режима. Прогон је кулминирао крајем 2019. године усвајањем спорног Закона о слободи вјероисповијести. Услиједиле су величанствене литије за одбрану светиња, а та борба је, по многима, допринијела паду Ђукановићевог режима. Ваш став о свему томе?
– Свенародне литије у Црној Гори су највећа манифестација православног хришћанства у савременом свијету. То је било чудесно духовно „догађање народа” који је на достојанствен начин устао у одбрану светиња и свога духовног и националног идентитета у цјелини. Мало је таквих упоредних примјера и зато ће та борба и побједа дуго свијетлити у мраку овог нашег свијета који толико често заборавља на Бога и правду.
*Фото: Ђорђе Ђоковић
*Извор: Дан