Свима у Србији већ је познато да слободе медија одавно нема, изузев неколико кабловских емитера. То је посебно видљиво у последњих неколико година, када су у питању телевизије са националном фреквенцијом, које су у потпуности под контролом садашње власти, од јавних сервиса (РТС и РТВ), преко ТВ ПИНК-а и ТВ ХЕПИ, до оних купљених крајње сумњивим финансијским трансакцијама од стране људи блиских СНС-у, као што је случај са ТВ Б92 и ТВ ПРВА, као и бројним регионалним и локалним телевизијама, попут Студија Б. Последње у низу је и преузимање Танјуга.
На овај начин власт је потпуно затворила медијски простор од локалних до републичких медија, чиме су угрожена права грађана Србије на слободно, независно и непристрасно информисање. Зато је од изузетне важности да медији данас постану јавни форуми на којима би се расправљало о најважнијим политичким и другим темама. Иако постоји читав сет закона и нова медијска стратегија који би омогућили суштински медијски плурализам, као и низ обећања да ће до дијалога између власти и опозиције о слободи медија ускоро доћи, у пракси се ништа од поменутог не спроводи, а стање у медијима, како то показују бројна истраживања, никада није било горе.
Полазећи од чињенице да су медији један од најважнијих фактора у формирању мишљења и ставова јавног мњења на различите аспекте друштвеног живота, па самим тим и политички, Српски покрет Двери даје четири конкретна предлога у циљу слободе медија:
- Равноправрна медијска заступљеност и улога медија са националном фреквенцијом – Свим учесницима предизборне кампање мора се омогућити и гарантовати равноправно учешће у медијима како би могли да представе своје политичке програме и кандидате за учешће на изборима. Једнака заступљеност учесника избора, пре свега се односи на све телевизије са националном, регионалном и локалном фреквенцијом, а посебно на јавне медијске сервисе које плаћају сви грађани (РТС и РТВ). Свака од ове три врсте фреквенције представља јавно добро и телевизије који су њени носиоци морају да обезбеде једнаку медијску заступљеност учесника на изборима. Ово треба омогућити као сталну праксу, нарочито у информативном програму, где би сви учесници политичког живота могли да изнесу своје ставове и мишљења на важне друштвене теме, а не само за време предизборне кампање.
- Улога РЕМ-а -(Регулаторно тело за електронске медије) – Пре свега, обавезна промена свих садашњих чланова Управљачког тела РЕМ-а, односно његово ослобађање од партијских кадрова странака на власти и оних блиских њима, што је сада случај. Чланови Управљачког тела РЕМ-а морају бити доказани медијски стручњаци, који ће, независно од дневне политике, контролисати рад електронских медија. Њихова улога мора бити непристрасно сагледавање рада електронских медија, посебно оних са националном фреквенцијом као јавним добром, и у складу са тим увести објављивање писаних и јавности доступних извештаја о праћењу рада електронских медија у предизборној кампањи, као и реаговања РЕМ-а на кршење Закона о електронским медијима.
- Забрана куповине термина и медијски плурализам – Односи се на забрану куповине предизборних термина на телевизијама које имају националну, регионалну и локалну фреквенцију. Простор за изборну кампању у медијима треба да буде равноправан за све учеснике, без дискриминисања било ког учесника у предизборној кампањи. Такође, треба забранити телевизијске преносе или одложене снимке предизборних скупова, већ у терминима предвиђеним за извештавање о учесницима предизборних кампања треба одредити једнак број минута за сваког од учесника. Тиме би се постигло да новац не буде критерујум у формирању ставова јавног мњења, већ би то био понуђени програм учесника у изборним тркама. Тако би био обезбеђен суштински политички плурализам , без измишљених и режираних интервјуа са нарученим питањима, квази-дебатама, а све у циљу стварања привида политичког плурализма.
- Спречавање функционерске кампање у медијима – Односи се на спречавање злоупотребе јавних функција у партијске и предизборне сврхе, односно да се кроз информативне програме на телевизијама не приказују активности функционера док траје предизборна кампања. Наравно, ово се не односи на битне информације, већ на конкретне примере злоупотребе јавних функција (отварање путева, школа, болница, мостова, давање помоћи грађанима од стране државе, коришћење државних аутомобила у склопу предизборних скупова, итд…)
На крају, када говоримо о слободи медија, важно је истаћи још неколико чињеница и питања која су тренутно без одговора, али тако не сме да остане. Прво, да ли су механизми притиска јавности на власт довољни за испуњење ових предлога? Друго, ако власт ове предлоге и прихвати, шта су гаранције да ће их се и придржавати? И треће, који је начин да се власт обавеже да ће оно што је договорено, бити и спроведено у пракси и да неће остати само мртво слово на папиру?
Времена до најављених ванредних избора је све мање, власт дијалог одлаже из месеца у месец, покушавајући да купи време, свесно игноришући чињеницу да је много услова о којима треба разговарати и договорити их како би се дошло до слободних избора. Двери предлажу конкретне активности у циљу слободних и фер избора, а на владајућем режиму је следећи потез. У складу са тим како се они буду понашали, знаћемо и да ли су спремни за фер изборну утакмицу или им је циљ и даље замајавање и домаће и иностране јавности.
Гордана Маринковић Савовић
Члан Председништва Двери