Први основни суд у Београду донео је првостепену пресуду којом се председник СНС Александар Вучић обавезује да плати 200.000 динара председнику Српског покрета Двери Бошку Обрадовићу због повреде угледа и части јер га је назвао „лоповом“ и „фашистом“.
Образложење судске пресуде против Александра Вучића: „Суд је поклонио веру исказу тужиоца, налазећи да је исти објективан, јасан и логичан, те да је у складу са писменим доказима у спису предмета… Према садржини наведених изјава и у складу са контекстом у којем су дате, мишљење је овог суда да је тужени оваквим изјавама довео до омаловажавања тужиоца и повреде његовог достојанства, због чега је код тужиоца дошло до повреде како угледа (као објективне категорије која подразумева став и мишљење које средина има о личности неког појединца) тако и части (као субјективне категорије, односно скупа човекових врлина и мишљења које појединац има о себи самом), будући да је тужени овакве изјаве дао у својству председника државе и на телевизијском каналу са националном фреквенцијом, што је предметним изјавама дало додатну тежину. Такође, додатну озбиљност оваквим наводима туженог даје чињеница да је тужилац председник политичке странке која је у време давања ових изјава била парламентарна и која је учествовала у раду Скупштине Републике Србије, те да су стога изјаве дате од стране председника државе којом је председника једне парламентарне странке окарактерисао као лопова и фашисту на телевизији утицале не само на углед тужиоца као појединца већ и на углед странке чији је он председник.
[ngg src=“galleries“ ids=“353″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]
Наиме, довођење тужиоца у везу са речју „лопов“ и чуђење туженог због чега тужилац није у затвору неспорно представља увреду изнету на рачун тужиоца која повређује његов углед и част, будући да овај израз не може имати било какву другу конотацију сем негативне у јавности, поготову када се има у виду да је таква квалификација на рачун тужиоца изнета на телевизији са циљем и намером да се дискредитује тужиочев лик и дело. Такође, суд сматра потребним појаснити и да је квалификатив „фашиста“, који је тужени употребио као начин карактеризације тужиоца, јасно увредљив како у контексту у коме га је тужени употребио у односу на тужиоца, будући да се фашистом означава поборник фашистичке идеологије, која је тоталитарна и дискриминаторска, тако и сам по себи у Републици Србији имајући у виду да су фашисти изазвали огромна страдања у Србији током Другог светског рата, због чега овај израз у нашој земљи носи са собом изразито негативну конотацију, јер се истим означава окупатор или сарадник окупатора, а што туженом, као председнику државе и политичару са вишедеценијским искуством, приликом давања овакве изјаве није могло бити непознато. Поред тога што је термин „фашиста“ увредљив за тужиоца као појединца, он је увредљив и за тужиоца као председника политичке партије која је у моменту давања изјаве била парламентарна, будући да означавање председника једне политичке странке као фашисте од стране председника Републике упућује и на потенцијалну незаконитост рада странке чији је он председник, с обзиром на то да је чл. 2 Закона о забрани манифестација неонацистичких или фашистичких симбола и обележја (Сл. Гласник РС, бр. 41/2009) прописано да се забрањују манифестације истицања симбола или обележја или било какво друго деловање припадника неонацистичких или фашистичких организација и удружења (став 1), те се прописује покретање поступка за брисање из регистра такве организације или удружења“.
Изјаву Бошка Обрадовића овим поводом можете погледати овде:
Инфослужба Двери