Српски покрет Двери као и до сада пружа пуну подршку захтевима Удружења радника на интернету и њиховој борби за праведном и на закону заснованом пореском третману.
Такође, подржавамо захтеве више од стотину хиљада чланова овог удружења да се обустави принудна наплата на приходе из иностранства за последњих пет година, која би већину оставила и без 80% свега што су зарадили. Двери ће подржати и протестни скуп Удружења радника на интернету заказан за 16. јануар у 15 сати испред Скупштине Србије и позивамо све грађане да се овом скупу придруже.
Захтеве радника на интернету подржавамо из сасвим конкретних разлога.
Прво, према броју и квалитету „фриленсера“ по глави становника, Србија је у светском врху, рангирана у првих десет земаља, а захваљујући раду ових људи, Србија има више од 150 милиона евра девизног прилива годишње.
Друго, радници на интернету су за Закон о раду „невидљиви“ и немају права из радно-правног односа, не тече им радни стаж, немају право на боловање ни на годишњи одмор, не могу да овере здравствене књижице, без плаћеног пореза, због чега је неопходно најпре уредити њихов специфичан статус.
Треће, порески третман ових људи је сасвим неадекватан, а њихови послови су непредвидиви и без сигурног континуитета, а неопорезиви део зараде код ових послова често је само 20%, док порези и доприноси износе око 57% и то на пореску основицу од 80% бруто.
Четврто, плаћање доприноса за социјално, здравствено и за осигурање за случај незапослености је и апсурдно, а не само спорно, јер је већина „фриленсера“ незапослено.
Пето, радницима на интернету радни стаж за пензијско осигурање може да се рачуна тек од краја 2019. године док се обавезе плаћања доприноса рачунају и наплата принудно захтева за последњих пет година. О апсурдности захтева да плаћају доприносе за пензијско, инвалидско и осигурање за случај незапослености, говори и то што је већина „фриленсера“ незапослено.
На крају, али и најважније – притиском пореских власти, без прихода ће остати стотине хиљада радника на интернету, најчешће младих, незапослених и образованих људи, и исто толико њихових породица. Њима не остаје ништа друго, до да се придруже економском егзодусу најобразованијег и најквалитетнијег становништва из Србије.
Уместо што најављује прогон и фискалну одмазду над радницима на интернету, и третира их као утајиваче пореза, власт која о својим грађанима брине морала би из свих ових разлога да за „фриленсере“ у Србији створи „порески рај“, као што то чине и неке земље у окружењу. Тиме би се и из иностранства могли у Србију привући бројни образовани радници на интернету, новац који зарађују у иностранству трошили би у Србији, а та би потрошња увећала и буџетске приходе.
Тако раде власти које о народу брину.
У земљи која води дубоко неправедну и према домаћој привреди и грађанима дискриминаторску политику, у земљи у којој се 65% буџета пуни порезима на потрошњу коју плаћају управо најсиромашнији грађани Србије, овакав порески удар у доба пандемије на раднике на интернету сматрамо дубоко неправедним и штетним. О дискриминацији радника на интернету, говори и сасвим супротан третман страних инвеститора. Пуних десет година субвенције су се исплаћивале искључиво страним, али не и домаћим улагачима, а од укупних инвестиција у привреду држава је 93,5 % доделила страним инвеститорима. Док пореске власти сада врше огроман притисак на раднике на интернету, исте те власти су најнеефикасније у односу на све европске земље када треба контролисати плаћање пореза страних компанија и неконтролисано одливање њиховог профита у иностранство. Прескупа и неефикасна држава од 50 милијарди евра новостворене вредности потроши 41 милијарду евра годишње за финансирање државног апарата и државног дуга. Та иста власт сада жели да од радника на интернету узме оно што неефикасна пореска администрација не може да наплати од богатих и издашних пореских обвезника.
Порези се, наравно, морају плаћати. У Србији то важи за све оне који нису део СНС картела. Радници на интернету то свакако нису. Драконским прогоном радника на интернету, чији је радно-правни статус нерегулисан, власт неће моћи да смањи дефицит у буџету од четири милијарде евра, који је направљен расипничком јавном потрошњом, неселективном помоћи током пандемије, високом корупцијом и партијским монополима у јавној потрошњи.
Зато, тражимо да се обустави ретроактивна наплата пореза радницима на интернету, као и да се специјалним законом адекватно регулише њихов радно-правни и порески третман.
Најпре закони, па тек онда порези.
Потпредседник Двери