На конференцији за медије градске организације Двери Лесковац, др Предраг Митровић, члан председништва Српског покрета Двери, прокоментарисао је уговоре које ових дана Електродистрибуција Србије шаље својим потрошачима. На основу ових уговора Електродистрибуција би требала да преузме мерни уређај, мерно разводни орман, прикључни вод, инсталацију и опрему у мерно разводном орману корисника система.
„Грађани би требали да без надокнаде предају комплетну инфраструктуру која је приликом регистрације корисника електричне енергије плаћена као струјни прикључак у распону од неких 200-1000 евра“ појашњава Митровић и наглашава да је симптоматично да се то ради под изговором ефикасности контроле мерних уређаја, те лакшег сервисирања тих истих мерних уређаја, које ће поставити испред кућа на улици или на електричним водовима.
„Долазимо до закључка да ЕПС ради нешто што није у складу са законом или у складу са логиком. Ако није у складу са законом, а није, било би логично да се на основу начела облигационог права наше земље и то аутономије уговарања (члан 10. Закона о облигационим односима), равноправност страна (члан 11), савесност и поштење (члан 12), забрана злоупотребе права (члан 13), забрана стварања и искоришћења монополистичког положаја (члан 14), ЕПС обавеже да, ако жели нешто овако да уради, то и плати. Ти прикључци су им већ плаћени, јер је ЕПС тако тражио као услов за прикључење, тако да, ако их жели, сада треба они да плате.“
Митровић оцењује да је ситуација озбиљна и да указује да, с обзиром на озбиљан фискални дефицит и обавезе које доспевају током 2021. године, постоји основна сумња да ће ЕПС под притиском ММФ-а бити продат странцима.
„Тај услов продаје мора да испуни ваљане и чисте својинске односе и зато се сада спроводи ова активност. ЕПС, односно држава покушава да то учини отимајући грађанима оно што су већ платили. Изнеђу 1,5 и 1,6 милиона таквих прикључака је потребно да се врати ЕПС-у. Изговори су разни, да у овом моменту ЕПС не функционише најбоље, да има озбиљних проблема, да се таквим причама жели смањити цена појединих делова ЕПС-а који се нуде на продају, како би неко што јефтиније купио комплетну електропривреду Србије. У прилог томе иде анализа израђена у периоду од 2012.-2020. године. По њој се просечно у Србији производи 30-35 милијарди кW часова електричне енергије. Испоручи се мање, јер постоје технички губици, али постоје и неки други, чудни губици, на које власт очигелдно не уме да да одговоре. Оптимални технички губици, односно коришћење струје у систему зарад производње је око 5%. Сада су у распону од 13-22%, што значи да у просеку годишње буде нефактурисано преко милијарду евра електричне енергије! То је вероватно извезено мимо уговора, а новац је завршавао ко зна где.“
Митровић каже да би сваки грађанин сам требао да одлучи шта да ради са документом који је добио, али и нагласио да ЕПС нема ни Уставно ни законско право да отме нешто што су грађани већ платили.
„Ово је први корак једне игре где улазимо у фазу где ће притисци на привреду и грађане од стране ЕПС-а да се прихвате уговори бити све жешћи, да ће се повећати притисци од стране Владе на ЕПС да инсистира на потписивању уговора и притисци ММФ-а на Владу Србије и ЕПС да овај посао заврше, како би неко од странаца, пре свега Немци који су најзаинтересованији за куповину, купили један од стратешки најважнијих ресурса Србија. То је један од услова како би купац ЕПС-а имао релацију само са државом, док би овако имао и још неке који би сметали и њих треба да елиминише ЕПС.“
Извор: jugpress.com