Boško Obradović: Da OVI odu, a da se ONI ne vrate

Boško Obradović: Da OVI odu, a da se ONI ne vrate

Poštovani birači,
Dužan sam da Vam se obratim posle održanih, ali i još uvek nezavršenih predsedničkih izbora u Srbiji. Razumite ovo moje obraćanje kao sasvim otvorenu i iskrenu političku ispovest. Takav sam bio do sada i takav ću ostati dokle god se bavim politikom.

Učinio sam sve što je bilo do mene. Ponudio sam Srbiji jednu novu politiku koja trenutno pobeđuje na izborima širom Evrope i sveta. Politiku povratka sebi, svojoj državi, svom identitetu, svom domaćem ekonomskom interesu, zaštiti državnih granica od migrantske krize… Ponudio sam i konkretna rešenja kako da zaštitimo prezadužene građane, kako do radnih mesta u domaćoj privredi i poljoprivredi, kako da porodica dođe na prvo mesto u našem društvu i državi, kako da se država obračuna sa onima koji nas pljačkaju decenijama unazad…

 

 

Ušao sam hrabro u direktan obračun sa političkom mafijom u policiji, tužilaštvu, sudovima, bankama i vrhu vlasti… Overio sam i svoju ostavku ako u prvih šest meseci predsedničkog mandata ne ispunim svoja predizborna obećanja…

 

 

Dakle, izašao sam na predsedničke izbore sa najozbiljnijim političkim programom, pokazao ličnu političku hrabrost i odgovornost. Nije bilo dovoljno da dobijem poverenje većeg broja birača. Birači su se u najvećoj meri opredelili za liniju manjeg otpora, neotitoizam i priklanjanje totalitarnoj vlasti; deo njih se opredelio za kandidata koga je u nameštenim istraživanjima javnog mnjenja gurala vlast kao onog ko ima najveće šanse za drugi krug i onog iza koga stoji žuti kartel koji je već bio na vlasti i naneo nam nesagledivu štetu, a delu birača je sprdnja sa političarima i politikom bila bliža i važnija od prave i ozbiljne politike…

 

 

Iako neko ko nikada nije bio na vlasti, ko iza sebe nema nikakve afere i nije deo ovog korumpiranog političkog sistema, kao neko ko se svojim skupštinskim nastupima istakao kao najjača opozicija Vučićevoj vlasti u Narodnoj skupštini i jedini kandidat jedne nove političke generacije u Srbiji – nisam dobio poverenje birača, jer im očito u ovome trenutku te moje političke reference nisu bile bitne za odlučivanje za koga će glasati, već nešto drugo. To ne znači da će tako ostati i na prvim sledećim izborima.

 

 

Imam obavezu da se, pre svega, zahvalim svima koji su glasali za mene i dali šansu jednom antisistemskom političkom pokretu – Alternativi za Srbiju. Drugima biračima to, iz raznih razloga, nije bilo toliko bitno. Kao da smo se umorili od ozbiljne politike i tražimo razlog da se ne bavimo politikom na ozbiljan način. Lakše je glasati za Belog jer to ne obavezuje ni na šta. Beli je vrhunska politička satira, ali to nije politika. Šta je zapravo sa svima nama? Da li su nam politički prevaranti toliko ogadili politiku da smo odustali od ozbiljnog bavljenja politikom? Zar nam svima nije jasno da to odgovara jedino Vučiću i vlastima koje imaju onaj deo birača na koji mogu da utiču dok smo mi razjedinjeni, zezamo se i igramo politike?

Mesecima pre izbora sam uzalud vikao i preklinjao da ujedinimo opozicione snage u zajedničku borbu za fer i poštene izborne uslove. Jedini sastanak opozicionih predsedničkih kandidata na ovu temu održan je u prostorijama poslaničkog kluba Dveri u Narodnoj skupštini, na kome smo prisustvovali Jeremić, Janković, Radulović i ja, sa našim najbližim saradnicima. Nije bilo svesti da uprkos našim političkim razlikama ima nešto važnije i presudnije, a to je da li ćemo imati ravnopravan medijski tretman sa kandidatom vlasti da bi naše političke razlike uopšte došle do izražaja i da bismo imali slobodne izbore?

 

 

Danas je uzalud o tome govoriti, ali je potrebno izvući pouke. Ne treba više izlaziti ni na jedne izbore dok se ne obezbede ravnopravni i fer izborni uslovi. Neka vlast izađe sama sa svojim satelitima. Međutim, pravo pitanje je ko sve u opoziciji radi sa vlašću i ko bi bojkotovao taj zajednički opozicioni izborni bojkot i time vlastima dao privid regularnosti izbora? Ali, nije loše da se to pokaže i ogoli do kraja.

Uprkos svemu ovome što je sada iza nas – u međuvremenu se desila jedna velika i važna stvar koja je pokrenula jednu novu nadu i šansu za srpsku opoziciju i Vučićev pad sa vlasti.

 

 

Čiji su omladinski protesti?

Omladinski protesti su nešto najbolje što se desilo na opozicionoj političkoj sceni u Srbiji mnogo godina unazad. Prvo, zato što su protesti počeli u trenutku kada je diktator pomislio da je iznova uspeo da pokrade izbore i da je neprikosnoven na duži period. Već sutradan imao je hiljade mladih ljudi koji na ulicama protestuju protiv izborne krađe i koji ne priznaju njegov izbor za predsednika države. Drugo, protesti su pokazali da je mladost Srbije protiv Vučića i uvukli su strah u kosti vladajućem režimu. Treće, zahtevi koje su istakli studenti na čelu ovih protesta su veoma ozbiljni, politički utemeljeni i gađaju pravo u centar političkog problema.

Po mom mišljenju, postoji samo jedna sporna tačka: da li će protesti ostati autentično domaći, omladinski i nestranački, ili će ih preuzeti neko od prozapadnih aktera na političkoj sceni ili neka od zapadnih agentura u Srbiji? Imamo veoma negativno iskustvo iz prošlosti sa tim. Moj savet mladima na čelu protesta je da treba zabraniti pristup vođstvu protesta svima koji su imali ikakve veze sa DOS-om, Otporom i NVO pod zapadnim uticajem. Ovo treba da bude i ostane čisto srpska omladinska i nestranačka borba za slobodu, pravo i pravdu.

 

 

Veliki broj ljudi koji sebe smatraju rodoljubima i patriota distanciraju se od podrške protestu jer sumnjaju u njegovu pozadinu, tj. misle da iza svega može stajati ideja o obojenim revolucijama koje služe interesima Zapada. Ja nisam za takvo distanciranje. Najpre, ta obojena revolucija se već desila u Srbiji dolaskom Vučića na vlast. Nema većeg sluge zapadnih interesa u Srbiji od njega.

Zapad uvek može da posegne za nekim novim ko bi još više služio zapadnim interesima, i ne smemo da dozvolimo da budemo iskorišćeni u toj igri. Ali, to ne treba da bude razlog da se povučemo i ne učestvujemo u opravdanim opozicionim protestima protiv ove vlasti. Ovo treba da ostanu srpski protesti, rukovođeni isključivo našim nacionalnim i državnim interesima, a naš prvorazredni nacionalni i državni interes u ovom trenutku jeste pad Vučićeve vlasti.

 

 

Da ovi odu, a da se oni ne vrate

To je suština naše trenutne političke situacije u Srbiji: sa jedne strane Vučić kao vrhunac DOS-a i lažni patriota, a sa druge strane povampireni stari DOS koji bi da se vrati na vlast. Zato iznova aktuelizujem onu mudru misao jednog srpskog seljaka, izrečenu još 2012. godine: „Daj Bože da ovi odu, a da se oni ne vrate!ˮ Jer čemu protesti protiv Vučića ako će da ih preuzmu isti oni koji su upropastili sve proteste do sada i tolike nade građana koji su se borili da u Srbiji pobede prave vrednosti? Hoćemo li to dozvoliti?

Mi, srpski rodoljubi i patriote, koji nismo lažna opozicija i ne služimo Vučićevim interesima kao Vojislav Šešelj i Miroslav Parović, nemamo razloga da se sklanjamo. Ovo su i naši protesti, jer u njima učestvuju naša deca i omladina koja voli svoju zemlju i koja ima patriotski karakter koji nisu uspeli da unište u svim pokušajima od 5. oktobra 2000. do danas.

 

 

Sa druge strane, mnogo je birača koji žele Vučićevu smenu, ali ne žele povratak Žutih. To su birači kojima se Dveri obraćaju. Proći će i vreme političke sprdnje i birači će poželeti ozbiljne odgovore na ozbiljna politička pitanja: prezaduženi u švajcarcima, bankarske derikože, GMO, obavezna vakcinacija, kako pokrenuti privatni posao, kako se vratiti na selo i baviti poljoprivredom, kako zaustaviti propadanje srednjeg sloja – naših prosvetnih i zdravstvenih radnika, vojnika i policajaca…

Tada će se svi setiti da su jedino Dveri dale odgovore na sva ova pitanja i mnogo više od toga: da nismo deo korumpirane političke elite koja ovde predugo vlada, da smo imali hrabrosti da uđemo u obračun sa političkom mafijom i da smo pokazali odgovornost da budemo smenjeni ako nema rezultata u prvih 180 dana na vlasti.

Da smo pravi antiestablišment i antisistemski politički pokret kao mnogi koji danas pobeđuju na izborima širom Evrope i sveta. Vreme politike Dveri tek dolazi. Treba izdržati.

 

Autor je predsednik Dveri i
šef poslaničke grupe Dveri u Narodnoj Skupštini

Podeli naShare on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0