Autorski tekstovi

Boško Obradović na proslavi 20 godina Dveri: Neka bude borba neprestana

Boško Obradović na proslavi 20 godina Dveri: Neka bude borba neprestana

Poštovani gosti, dragi prijatelji i verni saborci. Posle 20 godina, prelazeći put od studentskog časopisa i prve srpske patriotske NVO, preko Pokreta za život i hrišćansko-socijalne unije do moderne političke organizacije porodičnih ljudi, Dveri mogu da potvrde osnovnu misao sa svojih početaka: „Nema i neće biti političke i ekonomske obnove srpskog društva i države dok prvo ne dođe do duhovne i moralne obnoveˮ.

Mi smo studirali kod najboljih Srba našeg vremena. Naše putovođe su: Patrijarh Pavle, Predrag Dragić Kijuk, Ljubomir Protić, Danilo Lazović, vladika Danilo Krstić, Lazar Milin, prota Ljuba Petrović, prota Dejan Dejanović... Oni su nas učili da pre svega „budemo ljudiˮ, po rečima Svetog Patrijarha, da je „pravoslavlje normalnoˮ, kako je govorio veliki misionar i duhovnik prota Ljuba, da nam je pored građanskog potrebno i „seosko vaspitanjeˮ, kako ga je nazvao lucidni Danilo Lazović, ili da „svako od nas može da bude koristan za nacionalnu stvarˮ, kako je propovedao naš najveći učitelj Kijuk.


Mnogima smo zahvalni za sve što su za nas učinili za ovih 20 godina, posebno brojnim dobrotvorima iz Otadžbine i rasejanja - bez njih i njihove podrške ne bismo uspeli. Tu svakako moram spomenuti i saborce koji više nisu sa nama ali su dali značajan doprinos, sve naše porodice koje smo ugrozili neprestanim odsustvovanjima, sve Vas ovde prisutne i one opravdano odsutne koji nikada niste odustali, dok ću posebno istaći samo porodice pokojnih naših saboraca koji su ušli u „Knjigu nezaboravaˮ našeg Pokreta: porodice Đorđević, Borokić, Vlajković, Blaga, Krstić... Veliko hvala svima!




Uprkos krilatici „Iz poraza u poraz do konačne pobedeˮ, koju je pola u šali a pola u istini govoreći o Dverima i savremenoj generaciji Srba izrekao prof. dr Milo Lompar, smatram da posle 20 godina ipak možemo da konstatujemo jednu veliku pobedu: ideja Dveri, hrišćanski sistem vrednosti koji zastupamo, ono što je Sveti Vladika Nikolaj nazvao „svetosavski nacionalizamˮ, uspela je da opstane i da se kao „reka ponornicaˮ Miloša Crnjanskog posle višedecenijskog potiranja u jugoslovenstvu i komunizmu pojavi na površini kraja 20. i početka 21. veka i ponovo postane bitna za formiranje zakona života srpskog naroda.


Da smo samo to uradili – da smo sačuvali najvažniju srpsku nacionalnu ideju i od nje napravili savremeni društveno-politički pokret – nije malo. Ostalo je mnogo toga što nismo uspeli da se izborimo jer smo izloženi beskrajnim klevetama i lažima a da nas mnogi nikada nisu ni upoznali niti to žele. Mnogi opet, presvučeni komunisti, najradije bi da nas nema i da naša misao ponovo bude zabranjena.


Ono što najčešće čujemo od svakoga ko nas direktno lično upozna jeste „Pa, Vi ste u Dverima tako normalniˮ - iz čega možemo da zaključimo da se neko ozbiljno potrudio da nas predstavi u drugačijem svetlu. Možda neko ko sam nije baš normalan, ko - po onim stihovima velikog hita jugoslovenskog rokenrola - „voli samo sebe, svog jedinog sebeˮ, dok svi drugi moraju da budu poništeni. Ali, tu se kao i u svemu drugom držimo poruke velikog ruskog mislioca Aleksandra Solženjicina iz kultnog teksta „Ne živeti u lažiˮ.




Otpor lažima i Velikom Lažovu je danas pitanje časti, moralnog zdravlja i intelektualnog poštenja.

Jedna od tih velikih zabluda o nama je suprotstavljanje građanskog i nacionalnog koje mi odbacujemo.


Nema većeg građanina i istovremeno većeg rodoljuba od jednog Milana Rakića koji od najpoznatijeg srpskog pesnika i konzula u Prištini postaje četnički komita kod Vojvode Vuka, ispred čijeg spomenika u Beogradu su se sabirali prvi dverjani na početku našega rada. Valjda je to potpuno normalno da svaki srpski rodoljub treba da bude dostojanstven i tolerantan građanin, a svaki građanin patriota.


Druga velika neistina je da smo mi protiv Evrope. Ne, Srbija je Evropa, a Mediteran je „prva Evropaˮ: Atina – Rim – Carigrad - to su evropski počeci. Nije evropska civilizacija nastala na severozapadu već na jugoistoku našeg kontinenta.




Mi, dakle, nismo protiv Evrope – mi samo ne verujemo Centralnom komitetu u Briselu, mi smo EU-skeptici. Evropa je naša civilizacijska kolevka, ali koja Evropa – hrišćanska Evropa, Evropa nacija, Evropa koja poštuje različitosti nacionalnih kultura, brani tradicionalne porodične vrednosti, razume značaj domaćih važnih ekonomskih sektora, štiti državne granice od migrantske krize i dozvoljava pravo da narod odlučuje kako će živeti u svojoj zemlji. I tvrdimo da je prvorazredni evropski interes strateška saradnja sa Rusijom, koja je takođe deo Evrope. Evropi nije potreban sukob već saradnja sa Rusijom. U toj Novoj Evropi mi vidimo svoje mesto i spremni smo da o tome razgovaramo sa svim našim političkim partnerima iz drugih evropskih zemalja. 


Nemamo niti jedan jedini razlog da se stidimo što smo Srbi, već imamo hiljade razloga da se ponosimo pripadnošću svojoj naciji kao jednom od najstarijih evropskih nacionalno osvešćenih naroda. Mi smo svetosavski rodoljubi, moderni konzervativci, socijalne i ekonomske patriote, hrišćanske demokrate.


Mi smo sledbenici Savinog Zakonopravila, Lazarevog kosovskog opredeljenja, Njegoševe poezije slobode, Karađorđevog i Dražinog ustaničkog duha, srpskog stanovišta Miloša Crnjanskog, Nikolajevog Svečoveka, Pavlove duhovne lepote, Novakovog pobedničkog mentaliteta...




Zašto sam posebno na kraju istakao jednog sportistu? Zato što nam je dosta poraza, gubitničkog mentaliteta, neverovanja u sebe, kukanja i izgovaranja. Vreme je za srpske pobede. Vreme je da pobedimo prvo sve ono loše u sebi, da bismo imali sa čim da „izađemo pred Milošaˮ. Vreme je za novu političku kulturu dijaloga u okviru koje normalno razgovaramo sa svima iako se ne slažemo o svemu, i gde se dogovaramo oko stvari od opšteg interesa.


Mi iz Dveri nemamo razloga da ne budemo nosioci ove nove političke kulture, kao što naši politički partneri nemaju razloga da ne vode dijalog sa jednom normalnom, pristojnom i kulturnom konzervativnom političkom opcijom koja postoji svuda u Evropi i svetu. Naš program su kulturna politika identiteta, srpske integracije, porodica na prvom mestu, socijalna solidarnost i maksimalna netolerancija na kriminal, korupciju i nepravdu, kao i – da se to uvek podsetimo - očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. I sa ovim temama nema igre, nema povlačenja, nema predaje!


Naš stav je i politička nekorektnost prema kolonijalnom maniru i duhu samoporicanja. Dosta nam je odricanja i vređanja svega što je srpsko u Srbiji. Bez samopoštovanja nema samopouzdanja, a bez vere u Boga, Srpstvo i sebe nema obnove Otadžbine.




Mi smo narod slobodarsko-demokratske tradicije, naša himna ne govori o bilo kom Bogu već o Bogu Pravde, a ako nešto kao narod mrzimo (a sve smo samo nismo narod mržnje) – onda je to nepravda: međunarodna, nacionalna, ekonomska, socijalna, pravosudna... Ne znam da li su Dveri levo ili desno, ali znam da smo za novo srpsko preduzetništvo u svim društvenim oblastima, da smo moderna desnica kada branimo duhovnu vertikalu: državu, naciju, veru, istoriju, srpski jezik i ćirilicu, porodične vrednosti, kao i da smo moderna levica kada se suprotstavljamo bankarskim derikožama, kriminalnim privatnim izvršiteljima, stranim korporacijama koje osvajaju naše tržište i pretvaraju nas u jeftinu radnu snagu ili kada štitimo svakog penzionera, radnika, vojnog, policijskog ili prosvetnog sindikalca, trudnicu i porodilju koji su danas socijalno ugroženi...


Dveri i Srbija treba da budu prve u osvajanju modernih savremenih informacionih tehnologija, evropski Japan posle završetka Drugog svetskog rata u kome se svako od nas trudi da u poslu kojim se bavi osmisli jednu novinu i unapredi ga, i da – istovremeno - nikako ne zaostajemo u jačanju ekološke svesti, prehrambene i zdravstvene bezbednosti tako što podržavamo građanske aktiviste protiv GMO ili protiv mini-hidroelektrana koje uništavaju našu životnu sredinu...


Naš prioritet je stvaranje uslova za razvoj preduzetništva i normalan život svih građana od svoga rada u svojoj zemlji, jer je demokratija moguća tek kada su ljudi svoji na svome, nezavisni i sa razvijenom kritičkom svešću.




Tek tada nam više neće trebati vođe, već će postojati sistem; tek tada političari više neće vladati, već služiti narodu i Otadžbini. Pravi sistem su institucije, sprovođenje zakona, slobodno preduzetništvo, zaštita domaćeg ekonomskog interesa, obezglavljivanje birokratske i partijsko-parazitske hidre začete u komunizmu, porasle u socijalizmu i pogubne u mladom višepartijskom sistemu Srbije.


Kad vratimo poštovanje prema svešteniku, učitelju, lekaru i vojniku – stvorićemo novo vaspitanje i nove generacije pristojnih ljudi odanih Otadžbini i pravim vrednostima. Ali, na tome putu moraćemo da se obračunamo sa onima koji su nas opljačkali i uništili za ovih 30 godina, koji misle da Srbiju pretvore u neprestani rijaliti šou i da prostakluk, kič i šund ne budu samo vrsta anti-muzike i drugih anti-umetnosti, već i nakaradni sistem vrednosti u medijima, politici, nacionalnom vaspitanju...


Ne znam za Dveri, ali znam za ideje Dveri da su budućnost Srbije. Bez moderne konzervativne ideologije koju svedočimo neće biti političkih promena u Srbiji. Bez ideja Dveri neće biti moguće formirati buduću Vladu Srbije. Niko više ne može da zaustavi donošenje zakona o poreklu imovine, poresku reformu u korist braka i porodice, vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, stvaranje Razvojne banke Srbije, stavljanje domaće privrede, poljoprivrede i sela u epicentar državne pažnje i pomoći...




Slične ideje danas vladaju brojnim evropskim zemljama, poput Austrije, Italije, država Višegradske grupe... Dveri su danas najmodernija evropska politička činjenica u Srbiji. I to ne treba nikoga da iznenađuje - Evropa i svet su se promenili. Predlažem da jednom konačno ne kasnimo za svetskim promenama, već budemo njihov sastavni deo, i da razgovaramo sa svima tražeći mesto pod Suncem za svoje državne i nacionalne interese.   


Još jednom: ko smo mi? Mi smo politika „srpskog stanovištaˮ - srpski nacionalni interesi pre svega, iznad Istoka i Zapada, utemeljeni u našoj prebogatoj antičkoj, vizantijskoj, hrišćanskoj, svetosavskoj i evropskoj kulturi i tradiciji. Mi smo slobodarski narod, narod kontaktne kulture sa drugima, narod koji je demografski ozbiljno ugrožen i mora da pobedi odseljavanje i nestajanje, ali i narod sa velikim demokratskim potencijalom koji je utemeljen upravo u našoj domaćinskoj suštini, u našoj gostoljubivoj kući na putu, u našem otvorenom i kosmopolitskom Beogradu kao srpskoj prestonici, u našoj Srbiji različitih naroda i jedinstvene kulture nastale prožimanjem velikog broja različitih kultura.


Ne znam kako bi zvučalo na srpskom jeziku kada bih po uzoru na aktuelnog američkog predsednika za kraj uzviknuo: „Učinimo Srbiju ponovo velikomˮ, ali znam da su nam danas potrebni političari koji su po rečima mladog Džona Ficdžeralda Kenedija - „uzori hrabrostiˮ.




I znam da nisam Srbin ako zaboravim Kosovo i Metohiju, Republiku Srpsku Krajinu, Republiku Srpsku, Crnu Goru i svakog Srbina koji živi van granica Srbije, a posebno širom rasejanja.


Kao što nisam Srbin ako zaboravim ili ugrozim svog komšiju druge vere ili nacije, jer me to ne uči moja vera. Upravo suprotno, sve tradicionalne religije poručuju isto: Ono što ne želiš da čine tebi drugi – ne čini ni ti drugima!


Draga braćo i sestre, dverjani, dverci, dverovi, deveri, zveri ili kako nas sve nisu zvali za ovih 20 godina,


Nikada ne smetnite s uma da smo mi ušli u politiku da je osolimo hrišćanskim vrlinama, smislom, istinom, pravdom, rodoljubljem, moralom, a ne da je dodatno obljutavimo svojim gresima i slabostima. I neka to bude moja poruka povodom 20 godina Dveri: neka Dveri i svi mi zajedno nikada ne uspemo u politici ako ćemo uraditi bilo šta što je na štetu našega naroda i države.




Ako su Dveri, da parafraziram Ivana Iljina, potrebne Bogu i Srbiji, i ako budemo dostojni toga priziva, onda su Dveri potrebne i svima nama. Kao što ste upravo videli - dolazi Mlada Srbija i u Dverima, dolazi smena generacija, dolaze novi mladi oduševljeni ljudi, dolazi budućnost Srbije. Imale su se Dveri rašta i roditi!


Naša ideja je neuništiva, naši ideali su životni, naša snaga je u strpljenju, poštenom odnosu prema drugima i neprekidnom kontinuiranom radu na dobru svoga naroda i države.


Čestitam Vam 20 godina Dveri i završavam Njegoševim stihovima: „Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može!ˮ


Kako radili - tako nam i Bog pomogao! 



Boško Obradović


Sve slike sa događaja možete pogledati na sledećem linku:
Fotogalerija - 20 godina Dveri

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Boško Obradović


Boško Obradović rođen je 23. avgusta 1976. godine u Vranićima kod Čačka. Posle završene Gimnazije u Čačku studirao je srbistiku na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirao 2002. godine.


Autor je diplomske studije „Miloš Crnjanski i novi nacionalizam” (Hrišćanska misao, Beograd, 2005), za koju je dobio nagradu „Miloš Crnjanski” za najbolju knjigu eseja objavljenu na srpskom jeziku u periodu 2003-2005.


Sa još dvoje studenata Filološkog fakulteta 1999. pokrenuo je glasilo studenata srbistike Dveri srpske, koje je vremenom preraslo u jedan od vodećih srpskih časopisa za nacionalnu kulturu i društvena pitanja, iz čijeg kruga saradnika je 2003. formirano udruženje građana Srpski sabor Dveri.


Bio je jedan je od urednika internet prezentacije www.dverisrpske.com, glavni urednik TV produkcije DVERI SRPSKE, kao i pokretač i menadžer projekata Sabora srpske omladine, Srpske mreže i Svetosavske škole. Od 2011. član je Starešinstva GG Dveri – za život Srbije, na čijoj listi je je bio kandidat za poslanika na Republičkim izborima 2012, nosilac liste na lokalnim izborima u Čačku, gde se od 2012. godine nalazi kao šef odborničke grupe Dveri za život Čačaka, kao najveće opozicone odborničke grupe u Skupštini Grada Čačaka.


Na vanrednim republičkim izborima 2014. godine bio je nosilac liste za republički parlament. Na vanrednim republičkim izborima 2016. bio je jedan od nosilaca izborne liste Dveri – Demokratska stranka Srbije. Nakon izbora, pod njegovim vođstvom, Dveri prvi put u istoriji ulaze u Narodnu skupštinu i formiraju poslaničku grupu sa sedam narodnih poslanika.


Bavi se publicistikom i napisao je više stotina autorskih  tekstova, a u ime Dveri imao je više stotina nastupa na tribinama i medijima širom sveta.


Njegova zbirka izabranih tekstova pod naslovom „Srpski zavet – srpsko nacionalno pitanje danas” doživela je tri izdanja (Srpski sabor Dveri, 2007, 2008, 2010), a knjiga ”Srpska unija” dva izdanja (Catena mundi 2012, 2014). Treća knjiga ”Srpska desnica – pozicija srpske književne desnice 30-tih godina 20.veka” objavljena je 2015. godine, takođe u izdanju Catene mundi.


Oženjen je i otac je četvoro dece. Živi u Čačku. Do stupanja na dužnost predsednika poslaničke grupe Dveri u Narodnoj skupštini Republike Srbije, radio je u izdavačkoj kući Catena mundi d.o.o. na mestu glavnog urednika izdanja.


Na Osnivačkoj skupštini, održanoj 27.juna 2015. u Čačku, Boško Obradović je izabran za prvog Predsednika Srpskog pokreta Dveri konsenzusom glasova delegata iz cele Srbije.