Autorski tekstovi

Boško Obradović: Zašto kao srpski patriota idem na sve proteste

Boško Obradović: Zašto kao srpski patriota idem na sve proteste

Otvoreno pismo prijateljima i saborcima sa patriotske strane javne scene

Već godinama, a posebno od kada sam postao narodni poslanik, idem na sve narodne proteste i podržavam javno njihove opravdane zahteve: od protesta trudnica i porodilja, penzionera i prosvetara, preko protesta oštećenih bankarskih klijenata i ratnih vojnih veterana, do protesta Vojnog sindikata, protesta protiv GMO, protiv previsoke cene goriva ili izgradnje mini-hidroelektrana...


U proteklih 10 godina Dveri su organizovale samostalno ili u saradnji sa drugim organizacijama mnoge proteste: od protesta „Ostaće našeˮ dan uoči proglašenja lažne države Kosovo do trodnevnog protesta na Trgu Republike protiv antiustavnih briselskih sporazuma, protesta protiv prodaje Telekoma, raznih protesta protiv izborne krađe, ispred RTS, Predsedništva i Vlade, do protesta ispred TV PINK i velikog broja porodičnih šetnji...


Na Sretenje ove godine grupa mladih ljudi iz Dveri i SNP Naši, predvođenih narodnim poslanikom Dveri Marijom Janjušević, dočekali su predstavnike vlasti u Orašcu onako kako zaslužuju – sa transparentom „Vučiću, izdao si Kosovoˮ, zvižducima i povicima „Izdaja, izdaja...ˮ. Na sličan način pre nekoliko godina član Predsedništva Dveri Slaviša Miletić dočekao je tadašnjeg predsednika Vlade na Ceru, zbog čega je i priveden u Policiju.


Dakle, uvek smo kao Dveri bili i bićemo uz svoj narod tamo gde se brani sloboda i pravda, kao i opravdani zahtevi oštećenih i poniženih građana, kao što je slučaj sa onima koji stradaju od nepravednog sistema javnih izvršitelja i sličnog lopovsko-kriminalnog dela državnog aparata.


Razume se da sam bio i u Kruševcu na prvom protestu „Stop krvavim košuljamaˮ nakon pokušaja ubistva Borka Stefanovića, kao i na svim protestima subotom u Beogradu koji su usledili nakon toga i koji se danas odvijaju pod imenom „1 od 5 milionaˮ u više od 60 gradova Srbije, i nisam imao nikakav problem ni sa kim.


Kako da ne idem na ove proteste i kako bih objasnio i sebi i drugima da sedim kući dok je narod ustao protiv ove mafijaške i izdajničke vlasti? Pa, mogao bih na sledeći način da se izgovorim: nađem određenu zamerku ovim protestima i obezbedim sebi opravdanje zašto neću podržati proteste dok se to ne ispravi.


Ideja ovog teksta je upravo suprotna: zašto smatram da je traženje izgovora ovog tipa i nemoralno i kukavički, takođe štetno po naše patriotske ideje i interese, i da mi, srpski rodoljubi, itekako treba da idemo na proteste protiv Vučićeve vlasti, jer imamo mnogo razloga za to.



Da li su „1 od 5 milionaˮ patriotski protesti?

Imam određeni broj uglednih prijatelja i višegodišnjih saboraca sa patriotske javne scene koji ne idu na proteste „1 od 5 milionaˮ ili uprkos tome što izlaze na ulice izražavaju sumnju u karakter protesta i ne žele da budu aktivniji učesnici. Mnogi od njih ne prihvataju i otvoreni poziv organizatora da se obrate na protestima, i to bez ikakvog uticaja samih organizatora na to o čemu će oni govoriti. Moram priznati da to ne razumem i ne mogu da prihvatim.


Ono što apsolutno razumem jeste skepsa i nepoverenje u ulične proteste posle svega što smo doživeli od „27. martaˮ, preko „68ˮ i „9. martaˮ do „5. oktobraˮ. Mnogo puta u ranijoj i novijoj političkoj istoriji smo prevareni i opravdani narodni gnev iskorišćen je za tuđe i nenarodne, često i antidržavne interese. Mnogo puta smo kao pobunjeni narod završavali posao za drugoga i služili ciljevima onih za koje nikada ne bismo pristali da radimo. Mnogo puta se sve završavalo suprotno od onoga što smo hteli na početku. Da li to, međutim, treba da bude razlog da ovoga puta ne ustanemo protiv aktuelne izdajničke i lopovske vlasti?


Pošto od početka učestvujem na svim protestima povodom Borkove razbijene glave (podsetio bih da smo počeli proteste pod imenom STOP KRVAVIM KOŠULjAMA u Kruševcu i Beogradu, a da su oni inspirisani jednim Vučićevim komentarom naknadno prerasli u 1 OD 5 MILIONA u čitavoj Srbiji), mogu odgovorno da tvrdim da u ovim protestima ne postoji nikakav strani zapadni faktor iza scene i da su autentično srpski. Da li se u međuvremenu neko pokušava ubaciti ili će možda kasnije to poželeti – to ne isključujem, ali ponavljam da su u ovom trenutku to samonikli srpski narodni protesti protiv jedne pogubne i kriminalne vlasti. Zašto to mislim? Zato što je zapadni faktor na Vučićevoj strani, direktno ga podržava od 2012. godine i u ovom trenutku sa njim tajno pregovora oko priznanja nezavisnosti Kosova od strane Vučićeve vlasti. Protesti u tome samo smetaju Zapadu da se taj ranije dogovoreni posao konačno završi.


To što se nekome ne sviđa što proteste podržava ili na njima govori taj i taj sa građanske i prozapadne strane srpske intelektualne i političke scene – ne znači da su protesti građanski i prozapadni, već da smo tamo svi zajedno protiv aktuelne vlasti bez obzira na naše ideološke i političke razlike, i da ćemo svoje različite programe sučeliti kad se u Srbiji ponovo vrati sloboda. Sve drugo samo pomaže ostajanju Vučića na vlasti još jedno duže vreme, jer niko od nas, sa ove ili one strane političkog spektra, ne može da sruši vladajući režim samostalno.


Protestima se, dakle, može naći mnogo sličnih mana i zamerki sa obe strane. Pretpostavljam da i mnogi koji su građanskog i prozapadnog opredelja smatraju da su ovo „desničarskiˮ protesti, da nema dovoljno pominjanja EU, da ne vole što tamo vide „onog Boška Obradovića i Dveriˮ, i slično. Međutim, ovi protesti su uspeli samo zato što su svi učesnici na njima zajedno, bez obzira koliko se vole ili ne vole međusobno. Da su samostalno dovoljni da sruše Vučića - onda bi to uradili neki od pomenutih mnogobrojnih protesta Dveri ili protest „Protiv diktatureˮ ili zaista veliki i uspešni protesti drugih, posebno velikih socijalnih grupa, poput Vojnog sindikata, penzionera, malinara, CHF, prosvetara, ratnih vojnih vetarana... Niko od nas solo ne može da pobedi ovu vlast. To možemo samo zajedno.


Ali, u toj zajedničkoj borbi je važno da se istovremeno dogovorimo i kako će izgledati Srbija posle pada Vučića sa vlasti. I to se, na jedan veoma otvoren, precizan i pošten način, nalazi u predlogu „Sporazuma sa narodomˮ, koji su potpisali gotovo svi predstavnici opozicije u Srbiji, a potom podržali brojni intelektualci, javne ličnosti i građani širom Srbije i koji se sada može smatrati političkim ciljem svih protesta „1 od 5 milionaˮ. To je, dakle, poenta ove zajedničke borbe i njena vizija: borimo se za normalnu, demokratski uređenu zemlju u kojoj ćemo na slobodnim medijima slobodno moći da iznosimo svoje različite političke programe, a građani moći slobodno da glasaju za koga žele na poštenim izborima, bez ikakvog pritiska i ucena od strane vlasti. Da li je to malo? Mislim da nije malo jer tek pod tim uslovima postojaće šansa da se čuje i naš patriotski glas u javnosti, na medijima, u Skupštini, na izborima...

 


Kosovo i Metohija, naravno!

Da li svi ovi protesti širom Srbije mogu da budu „srpskijiˮ, malo rodoljubiviji, više socijalno intonirani, da li može da ima više govornika koji su poznati kao patriotski orijentisani intelektualci i javne ličnosti uopšte... Može - ako budemo u njima i ako se borimo da budu više takvi, a ne drugačiji, poštujući sve druge učesnike i njihova opredeljenja. Ali, tražeći poštovanje i za nas i za naše političke ideje. Ova stvar može da uspe samo ako budemo zajedno u ovoj borbi uprkos našim ideološkim i političkim razlikama, jer – ponoviću - „ako ne budemo stajali zajedno – visićemo odvojenoˮ. Dakle, ja sam za aktivni pristup, a ne za stajanje sa strane i traženje „dlake u jajetuˮ zašto ne treba izaći i podržati proteste.


Na protestima nema i ne treba da bude drugih zastava sem srpskih zastava. Biće prilike za sve naše različite zastave kad smenimo ovu vlast. I to valjda svi možemo da poštujemo, a ne da dolazimo na proteste sa bilo kojom provokacijom onoj drugoj grupaciji koja tamo takođe dolazi boreći se zajedno sa nama protiv ove vlasti.


Prava stvar na protestima su socijalni transparenti, zahtevi i govornici. I to treba maksimalno pojačati. Treba dati šansu svim socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, svima koje je ova vlast opljačkala i ponizila.


I na protestima mora biti Kosova i Metohije, kao što je već i bilo. Zar nisu organizatori poslali pismo Vučiću na temu KiM, jedno od bolje napisanih u poslednje vreme? Zar nije organizovana posebna protestna šetnja povodom godišnjice ubistva Olivera Ivanovića koja je išla do hrama Svetog Save? Zar na protestima nema zastava i transparenata posvećenih Kosovu i Metohiji koji jasno poručuju: „Nema predaje, nema podeleˮ? Zar nije prof. dr akademik Kosta Čavoški prvi potpisao tekst podrške protestima koji su napisali profesori Pravnog fakulteta, gde se jasno definiše gde je sve predsednik Srbije prekršio Ustav, a gde ga je više prekršio nego na pitanju KiM?


Postoji i - po mom mišljenju – manje verovatna opcija da će protesti biti zloupotrebljeni za nešto drugo, za neku drugu politiku od nacionalne, za nastavak Vučićeve politike, za srljanje u EU i NATO po svaku cenu da bi se dobila zapadna podrška. To je moguće. Ali, najmanje isto toliko koliko i da to ne bude tako. A i mi se nešto pitamo ako u tome učestvujemo i borimo se za naše stavove.


Možemo i da se povučemo sa protesta i čekamo neko idealno vreme i okolnosti u kojima će sve biti totalno čisto i savršeno iz ugla patriotskih uverenja, ali kada će do toga doći? Ja u to ne verujem. Kao što neću i nikada nisam učestvovao ni u kakvim zapadnim scenarijima rušenja ili postavljanja vlasti u Srbiji, tako neću ni da se povlačim i odustajem od patriotskog karaktera aktuelnih protesta.


Ako se i desi da na protestima prevladaju neki antisrpski elementi, nekakav „građanističkiˮ prozapadni ideološki diskurs sličan nekadašnjoj politici „EU nema alternativuˮ sa dodatkom „NATO je budućnost Srbijeˮ - za to neće biti odgovorni oni koji eventualno to uopšte zastupaju među učesnicima ili organizatorima protesta (a mislim da ih je jako malo) već mi, patriote koji smo se povukli umesto da smo otvoreno i vrlo jasno i glasno, ali i pošteno i konstruktivno, izašli i rekli: nema ni sadašnje ni buduće Srbije bez Kosova i Metohije, bez nacionalne politike, bez zaštite srpskih nacionalnih i državnih interesa, bez našeg duhovnog i nacionalnih identiteta, bez naše nacionalne kulture, bez ekonomskog patriotizma, i mi tražimo da oko ovoga razgovaramo i dogovaramo se sa svima u interesu opšteg dobra. Tražimo da se ove naše osnovne vrednosti uvaže, da budu ispoštovane i da imaju svoje mesto na ovim protestima i u budućem državnom uređenju i političkom sistemu. Jer mi predstavljamo jedan značajan deo našeg naroda koji u ovo veruje, i to ga predstavljamo na jedan pravi i autentičan patriotski način, a ne kao lažni car Šćepan Vučić, i smatramo da zaslužujemo da se pitamo i odlučujemo o budućnosti ovog naroda zajedno sa vama drugima, sa drugačijim ideološkim i političkim uverenjima, koji takođe učestvujete na protestima i delite sa nama protivljenje aktuelnoj vlasti. Ali, ne bez nas. I da znate da Vam to nećemo dozvoliti. Bez nas ne mogu uspeti ovi protesti niti biti uređivana buduća Srbija. I u ovome ćemo istrajati bez obzira na uspeh ili neuspeh. Ali ćemo se boriti. Jer su ovi narodni protesti protiv Vučićeve vlasti i naši patriotski protesti, pre svega za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, ali i za brojne druge naše nacionalne i državne interese i vrednosti koje je ovaj vladajući režim ugrozio ili u potpunosti izdao.

 


Autor je narodni poslanik i predsednik Srpskog pokreta Dveri


Podeli vest:

Komentari (2)

  1. Владимир

    Бошко, моја је брига, а мислим такође и брига многих који размишљају као ја, зашто на списак захтева није експлицитно стављен захтев у вези Косова и ових накарадних преговора. Разумем да се помиње раскид уговора које је садашња власт направила, али, признаћеш, то није баш толико снажна изјава. Некако се то чини стидљиво, у стилу дај и то да поменемо, уместо да буде јасно, гласно и често.

  2. Милун

    По мом мишљењу, ови протести су задње место за бацање сидра како не би овај брод на којем смо сви ми а капетан познат свима завршио као Титаник. Као хомо сапијенс, не Дарвинов него Св.Саве и Владике Николаја, имам права на осећања и мишљења. Са многи типовима на протестима из разних разлога не делим мишљење, многи ме нервирају, не мисле као што и ја...Али па и у Дверима сам имао и имам сличних искустава па сам остао у њима скоро 17 година, нисам изашо. Ово није време за било какве поделе, ово је време за и против Вучића. Свако ко не подржава савез и протесте аутоматски је за Вучића. Цар је го и нема ново одело, до победе.Живела Србија!

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Boško Obradović


Boško Obradović rođen je 23. avgusta 1976. godine u Vranićima kod Čačka. Posle završene Gimnazije u Čačku studirao je srbistiku na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirao 2002. godine.


Autor je diplomske studije „Miloš Crnjanski i novi nacionalizam” (Hrišćanska misao, Beograd, 2005), za koju je dobio nagradu „Miloš Crnjanski” za najbolju knjigu eseja objavljenu na srpskom jeziku u periodu 2003-2005.


Sa još dvoje studenata Filološkog fakulteta 1999. pokrenuo je glasilo studenata srbistike Dveri srpske, koje je vremenom preraslo u jedan od vodećih srpskih časopisa za nacionalnu kulturu i društvena pitanja, iz čijeg kruga saradnika je 2003. formirano udruženje građana Srpski sabor Dveri.


Bio je jedan je od urednika internet prezentacije www.dverisrpske.com, glavni urednik TV produkcije DVERI SRPSKE, kao i pokretač i menadžer projekata Sabora srpske omladine, Srpske mreže i Svetosavske škole. Od 2011. član je Starešinstva GG Dveri – za život Srbije, na čijoj listi je je bio kandidat za poslanika na Republičkim izborima 2012, nosilac liste na lokalnim izborima u Čačku, gde se od 2012. godine nalazi kao šef odborničke grupe Dveri za život Čačaka, kao najveće opozicone odborničke grupe u Skupštini Grada Čačaka.


Na vanrednim republičkim izborima 2014. godine bio je nosilac liste za republički parlament. Na vanrednim republičkim izborima 2016. bio je jedan od nosilaca izborne liste Dveri – Demokratska stranka Srbije. Nakon izbora, pod njegovim vođstvom, Dveri prvi put u istoriji ulaze u Narodnu skupštinu i formiraju poslaničku grupu sa sedam narodnih poslanika.


Bavi se publicistikom i napisao je više stotina autorskih  tekstova, a u ime Dveri imao je više stotina nastupa na tribinama i medijima širom sveta.


Njegova zbirka izabranih tekstova pod naslovom „Srpski zavet – srpsko nacionalno pitanje danas” doživela je tri izdanja (Srpski sabor Dveri, 2007, 2008, 2010), a knjiga ”Srpska unija” dva izdanja (Catena mundi 2012, 2014). Treća knjiga ”Srpska desnica – pozicija srpske književne desnice 30-tih godina 20.veka” objavljena je 2015. godine, takođe u izdanju Catene mundi.


Oženjen je i otac je četvoro dece. Živi u Čačku. Do stupanja na dužnost predsednika poslaničke grupe Dveri u Narodnoj skupštini Republike Srbije, radio je u izdavačkoj kući Catena mundi d.o.o. na mestu glavnog urednika izdanja.


Na Osnivačkoj skupštini, održanoj 27.juna 2015. u Čačku, Boško Obradović je izabran za prvog Predsednika Srpskog pokreta Dveri konsenzusom glasova delegata iz cele Srbije.