Autorski tekstovi

Branka Mićević: Moja velika porodica

Branka Mićević: Moja velika porodica

Naša majka Miljojka rodila je četvoro – tri kćerke i sina. Mene i sestru je odgajila u staroj kući – bez vode, kupatila i svih uslova koji se danas podrazumevaju. Kasnije smo napravili novu, veliku kuću. A zidala je i nju. Rađala i gradila. Ciglu po ciglu. Dete po dete. „Stomak do zuba“, a pomaže na mešalici.

Pelene je prala u velikom limenom loncu. Onako bele i čiste raširi ih po štriku, pa vijore na vetru. Svaka pelena bila je po jedna zastava! Jedan barjak koji svedoči o novom životu, o novom rađanju! A tek dečji plač... Za nju je to bio radostan poziv da nahrani svoje čedo. I da malo odmori... Sećam se, zadremala bi od umora dok doji nekog od mlađih, a ja sam stajala pored nje u strahu da ih ne ispusti. Nikad ih nije ispustila... Nikad, nikog od nas!


Nije nas ispustila iz naručja ni kad smo porasli. Ni kad smo počeli da odlazimo.  Ni kad smo gazili nekim novim stazama daleko od kuće i zavičaja.  Ni kad smo mladi i poletni  mislili da možemo promeniti svet, pa u mladalačkom bunilu pravili greške iz raznih ubeđenja . Znala je da će nas proći. Grlila nas i privijala u naručje i kad smo dolazili. Kad smo donosili  đačke knjižice i položene ispite. Kad smo donosili svedočanstva i diplome. Kad smo posustajali i kad smo se podizali. Kad smo gubili i kad smo pobeđivali.  Kad smo patili zbog ljubavi, i kad smo birali one sa kojima ćemo provesti život... Znala je , naša majka šta je usadila u svakog od nas, i verovala.  Znala je da nas okupljanjem ispred ikone Svetog Joakima i Ane, naše krsne slave,  i Majčice  Božje veže jedne za druge, zauvek. Naučila nas je da je porodica mala crkva, i da smo jedni drugima najveća svetinja. 


Otac , glava kuće, vaspitavao je sa malo reči. Malo ali dovoljno. Ponekad je govorio pogledom. A mi smo znali šta to znači.  Znali smo šta je red, poštenje i čestitost. Čist obraz i mirna savest.  Sa malo reči i mnogo ličnih primera ugradiše to u naša srca. Ugradiše nam i ljubav prema Bogu i veri, i da bez Njega ne počinjemo nijedan posao. Da je volja Božja što imamo jedni druge i da tu svetinju čuvamo.


I čuvamo je... I prenosimo našoj deci. Isto onako kako vi činiste – sa mnogo  ljubavi, požrtvovanosti i vere u Boga.


Sve ovo sročih uživajući  u prizoru dok cupkate unučiće u krilu, i pevušite im, tu, ispod ikone naše krsne slave. 


Hvala ti Bože za ovaj tren...

 


Branka Mićević

(foto: opakan.net)

Podeli vest:

Komentari (1)

  1. Софија Гердијан

    Драга Бранка, много си ме растужила овом причом. Кад смо ја и Бранка биле у гостима код вас у све сам се ово уверила. Никад нећу заборавити колико сте вредни и сложни. Ви сте ми узор и пример каква породица треба да буде. Све Вас поздрављам и желим свако добро дивној породици. Нека вас Бог благослови!

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Branka Mićević