Autorski tekstovi

Branko Milovanović: Tržište poljoprivrednih proizvoda

Branko Milovanović: Tržište poljoprivrednih proizvoda

Danas je život ne zamisliv bez tržišta, svi znamo da tržište čine svi odnosi ponude i potražnje radi razmena robe i radi razmena usluga na određenom mestu, ponuda je količina robe koja se nudi po određenoj ceni na određenom mestu kupcima, tražnja je određena količina novca kojom se kupuje roba.

U društvu je odnos definisan putem razmene između proizvoda koji se nude i količinom novca koja je ustanovljena na osnovu tržišne vrednosti robe koja se kupuje, odnoso roba prelazi iz ruku proizvođača u ruke potrošača krajnjeg korsnika, ovakav vid je robno-novčana razmena, imao i naturalni vid gde se vrši takozvana razmena – trampa.


U poslednjoj deceniji su potpisani brojni trgovinski sporazumi koji su doprineli da Srbija olakšano trguje sa poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, čime se uticalo i na povećanje trgovine voćem i povrćem, imamo librelizaciju tržišta između nas i zemlja EU, CEFTA i najbitnijim zemljom za trgovinu voća i povrća Rusijom. Naša zemlja ima dosta potencijala za proizvodnjom voća i povrća zbog klimatskih uslova i kvalitetne zemlje. Međutim u Srbiji su problemi rasparčanost zemlje odnosno usitnjenost parcela , loša infrastruktura koja u ruralnim sredinama praktično ne postoji, posle malih padavina mora se odustati od radova zbog loših puteva, uglavnom su u pitanju zemljani putevi , takođe imamo nepovoljne kredite za razvoj poljoprivrede i socijalna nesigurnost samih poljoprivrednika koji žive na rubu egzistenicije.


Vlada Srbije je donela urebu o novoj evidenciji izvoznika  voća i povrća za Rusiju, ovo se odnosi na poljoprivredne proizvođače koji izvoze na rusko tržište sveže poljoprivredne proizvode sa visokim fitosanitarnim rizikom i zbog takvih mera masa izvoznika je izgubila mogućnost izvoza svežeg voća i povrća u Rusiju, mi imamo oko 216 firmi koje se bave izvozom i uvozom voća i povrća, time  navodno ministarstvo tvrdi da će sprečiti reeskoport voća i povrća, pošto je bilo svega i svačega  na terenu odnosno odrađivana je dokumentacija za reeskoprt voća i povrća do te mere da voće i povrće nikada nije ni ušlo u našu zemlju, baš zbog ovakvih malverzacija koje se javljaju ruska fitosanitarna inspekcija je najavila mogućnost ograničenja uvoza svežeg voća i povrća iz Srbije.


Mere koje je uvela uredbama naša vlada su sledeće: u evidenciju izvoznika moći će da bude upisana bilo koja firma, sem firme koja u vlasništvu ili u zakupu nema hladnjaču od najmanje 500 tona za voće i 200 tona za povrće i to pod jednim krovom, da firma ima sopstvenu ili ugovorenu proizvodnju voća i povrća, prostor za klasiranje i pakovanje i fitosanitarni pregled, kao i da ima zaposlenog za poslove zaštite bilaj koji ima visoko obrazovanje poljoprivredne struke, znači svaku isporuku voća i povrća iz Srbije mora da prati fitosanitarni sertifikat i deklaracija o bezbednosti prehrambrenih proizvoda.


 Po navedenim merema  ništa nije sprečeno da se prekine sa malverzacijama i to je odličan primer ruskih sankcija na izvoz sveže kruške iz Srbije, neko od uvoznika-izvoznika je reeksportovao vrstu kruške  koja se ne proizvodi u Srbiji navodno iz Srbije, ali verovatno nisu ni ušle u našu zemlju , tim spornim trgovinama su najviše oštećeni naši prozvođači koji se bave proizvodnjom sveže kruške. Znači imamo uredbu koja je neefikasna . Deo uredbe kojim se ograničavaju da izvoznici moraju imati kapaciteta većih 500 tona za voće i 200 tona za povrće je doprinela u ogromnoj meri da masa manjih poljoprivrednih izvoznika ne bude u mogućnosti da izvrši izvoz voća i ispoštuje ugovor koji imaju sa raznim ruskim trgovinskim lancima i sl. Time dobijamo da pravimo grupu monopolista koji određuju cenu voća, odnosno diktiraju cene voća našim poljprivrednicima i zarađuju sume novca na godišnjem nivou na običnoj trgovini nekoliko miliona evra.


Na osnovu svega dolazimo do sledećih zaključaka šta utiče i diktira tržinu cenu , a u suštini nije ni malo jednostavno i u pitanju je kompleksan problem:


-          poljprivrednike, a i samo stanovništvo je zahvatila nezaintersovanost , površnost , inertnost , tromost ;


-          neorganizovana struktura lokalnih zajednica u selima , imamo stranačke ljude umorne od nerada što dovodi do neefikasnosti;


-          produktivnost je mala, međuljudski donosi sve gori, značajno utiče i na poljoprivredu i razvoj ruralnih sredina , moraju se ljudi okrenuti jedni drugima;


-          potrebno je hitno da se naprave planovi , programi za razvoj poljoprivrede;


-          obezbediti državnu granicu i zasutaviti šverc robe nepoznatog kvaliteta i pitanje kakvih bezbodnosnih rizika , uvozom značajno utičemo na cenu našeg voća i povrća;


-          kontrola uvozničkog lobija, šta je stvarna potreba naše zemlje za uvozom i da se daju kvote za količine, mora postojati zabrana uvoza za proizvode koje mi izvozimo, time bi smo pospešili kompletnu poljoprivrednu prozvodnju i stimulisali nove poljoprivrednike da krenu u razvoj ruralnih sredina;


-          državni organi očigledno nemaju ljude da stignu da izdaju dozvole za uvoz i da obezbede sve potrebne sertifikate;


-          pod hitan rad na uklanjanju apatije seoskog stanovništva;


-          hitna organizacija edukacije poljoprivrednika, koji on mora imati obuku i da razume tržište EU i rusko tržište;


-          pod hitno da se promeni način subvencija i da ko želi da krene u poljoprivredu ne mora da isfinansira sve,predlog je da se dobije bespovratni kredit ili da se nađe način otplate od 10 godina dok praktično navedeno gazdinstvo „ne stane na noge“ ;


Kada bi smo ispoštovali navedne mere, ne bismo imali ovakvu situaciju na našem tržištu i da slušamo svakodnevo da Moskva potroši za nedelju dana kompletnu proizvodnju voća i povrća iz Srbije, a da naši proizvođači nemaju kome da prodaju jer su hladnjačari napunili svoje kapacitete i nemaju gde da skladište voće i povrće, i da još pri tome dobijaju minimalne cene koje su praktično milostinja za godišni rad koji je poprilično težak, navedenim merama bismo podigli proizvodnju voća na viši nivo i samim tim i ekonomsku moć ruralnih sredina.

 


Branko Milovanović,

član Saveta za selo i poljoprivredu

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Branko Milovanović