Autorski tekstovi

Doktorat bez fakulteta ili kuda ide naše školstvo

Doktorat bez fakulteta ili kuda ide naše školstvo

Ovih dana, Srbiju potresa afera: ministar unutrašnjih poslova i desna ruka Velikog Vođe, našeg milog Kaudilja Ka Svetlijoj Budućnosti, Nebojša Stefanović je, navodno, doktorirao, a izgleda da nije ni stekao fakultetsku diplomu, mada čuveni Megatrend tvrdi da jeste. (1)

Najlakše bi bilo kad bi se slučaj Nebojše Stefanovića dao svesti samo na Nebojšu Stefanovića. Avaj, u pitanju je sistem. U svom tekstu „Akademski kapitalisti protiv srpskog obrazovanja“ (2) Slobodan Antonić je, pre skoro deceniju, rekao sve bitno: “Problem je u tome što je humboltovska koncepcija univerziteta kao zajednice profesora i studenata koji autonomno izgrađuju i prenose znanje isključivo u skladu sa akademskim standardima zamenjena koncepcijom po kojoj najpre profesori svoja statusna ovlašćenja da potvrđuju studentsko znanje (putem ocena) prodaju vlasniku univerziteta, a onda on njihove ocene studentskog znanja – naravno, po daleko višoj ceni – prodaje samim studentima, kao kupcima. Studenti, dakle, ne dobijaju ocene od profesora na osnovu klasičnih akademskih standarda (tj. znanja), već na osnovu upisnine koje su platili vlasniku univerziteta“.(2)

 


Univerzitetski turbo – folker

Čovek koji se pominje kao ključna figura domaćeg akademskog kapitalizma, Mića Megatrend, turbo-folker među univerzitetlijama, živi život punim plućima, o čemu takođe svedoči Antonić u već pomenutom tekstu (ovo nije pisao Antonić, nego naši novinari,  a profesor ih samo citira): “Naime, profesor Jovanović već četrnaest godina živi u Kanu i, sudeći po ugledu koji tamo uživa, poznanstvima i stilu života, autentični je stanovnik ovog grada na Francuskoj rivijeri./…/Ispred božanstvene francuske vile, pored bazena, bračni par Jovanović organizovao je žurku za pamćenje. Rajski ambijent, sa prigušenim osvetljenjem sveća, šumovima prirode, uz savršenu hranu, najfinija vina i lokalni bend koji je predivnom muzikom zabavljao goste, učinio je ovo divno kansko veče nezaboravnim za sva čula./…/Drugi dom Jovanovića nalazi se u elitnom Mužanu, na brežuljcima iznad Kana, a prve komšije su im Ana Pikaso, unuka slavnog slikara Pabla Pikasa, kao i bivši američki potpredsednik Al Gor. Kuriozitet imanja je što je reč o modernoj vili sa izraženim elementima provansalske arhitekture. Izgrađena je na temeljima stare, srušene kuće u kojoj je, od 1961. do 1964. godine, živeo slavni holivudski glumac Čarli Čaplin. Profesor Jovanović je novu, gotovo završenu kuću kupio od arhitekte Mišela Grinera, i u završnici joj dao svoj pečat. /…/Vila bračnog para Jovanović nalazi se u vrtu površine veće od jednog hektara. Vrt je podeljen na dve celine. Prvi deo odiše mirisom lavande i Provanse, na ulazu su memorijalni kamen i bronzana ploča u spomen Čarliju Čaplinu. Nastavlja se besprekornim travnjakom, po kome su `razbacane` skulpture poznatih francuskih majstora (Ticijan, Zito, Sipre…) i završava se velikim bazenom. Drugi deo imanja je `Japanski vrt`, sa retkim, egzotičnim drvećem i malim jezerom u kome plivaju raznobojne, raznovrsne vrste riba. Sâm enterijer vile od šeststo devedeset kvadrata izrazito je moderan, a nameštaj je dizajnirao poznati Filip Stark./…/ Profesor Jovanović je, inače, poznat po svom izuzetnom i autentičnom životnom stilu. Pored umetničkih dela, ljubitelj je i oldtajmera, pa u svojoj kolekciji u Kanu, između ostalih, ima i `mercedes 600`, koji je pripadao iranskom šahu Rezi Pahlaviju, kao i `rols-rojs` iz 1963. godine, koji je pripadao britanskoj kraljevskoj porodici. Vrstan je poznavalac i ljubitelj vina, pa je čest gost u vinarijama na degustacijama. Osim `bordoa`, omiljena vina su mu i `minuti`, vinograda sa obronaka iznad Sen Tropea i ne propušta da, na putu za ovo poznato stecište svetskog džet-seta, svrati u ovu vinariju i odabere poneku bocu za svoj podrum, koji broji nekoliko hiljada flaša odabranih vina“.(2)


Vlasnik Megatrenda je, verovali ili ne, levičar; Antonić ga citira:„Ja nikada nisam krio svoju ideološku pripadnost. Od 18. godine sam levičar, a Megatrend je odavno poznat kao `crveni univerzitet`”.(2)

 


Kako je to moglo da se reši?

A sa Megatrendom je stalno bilo problema – u doba kad se sumnjalo u Stefanovićev doktorat, sumnjalo se i u Mićin engleski fakultet.(3) Ministar Verbić je pretio da će on utvrditi činjenice, ali od toga nije bilo ništa.(4)


Posle su se lažni doktorati umnožavali, kao pečurke nakon kiše. Za Sinišu Malog je dokazivan plagijat, pa opet nikom ništa; u stvari, još se odlučuje.(5) A mi već unapred pretpostavljamo kakve će odluke biti.


Još 2010, Slobodan Antonić je pisao kako se ovaj problem može lako i jednostavno rešiti: “Lično se zalažem za to da se mogućnost prijema u sve vrste državne (javne) službe – od činovnika, do lekara i profesora – ograniči isključivo na diplomce državnih fakulteta, kao i da se uvedu posebni državni ispiti za diplomce privatnih fakulteta koji hoće da se zaposle u javnom sektoru. Samo odlučna državna prosvetna politika može da predupredi štetu koju će našem obrazovanju i našem celom društvu da nanesu akademski kapitalisti. Ali nažalost, mi ne samo da više nemamo ozbiljnu nacionalnu prosvetnu politiku, mi više nemamo ni ozbiljnu državu. I upravo to je koren svih ovih zala.“(2)


Naravno, Antonića niko nije poslušao. Jer, kako bi onda bio moguć Stefanović, pravi čovek na pravom mestu u pravo vreme pravog Vođe?

 


Šta se zbivalo u vreme Gaše Kneževića?

Ljiljana Čolić, ministar prosvete u koalicionoj vladi DSS – G17 plus – Nova Srbija – Srpski pokret obnove smenjena je u jesen 2004. zbog toga što je, tobož, izbacila izučavanje evolucije iz školskog programa za osmi razred osnovnog obrazovanja. Međutim, uopšte nije reč o tome.     Ova hrabra žena, profesor osmanskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, u nizu intervjua datih medijima pre smenjivanja saopštila je šta se sve dešavalo u prethodnoj epohi (sve je, naravno, kasnije zataškano). Na pitanje novinarke “Novosti” (22. maj 2004.) da li su spoljni saradnicima Ministarstva prosvete isplaćivani enormni honorari, Ljiljana Čolić je odgovorila: “Ugovori o autorskim honorarima stigli su u Ministarstvo iz odeljenja koje se nalazilo u Nemanjinoj ulici kombijem. Nažalost, u automobilu nije bilo mesta za toliko papira. Primera radi, za ugovor o delu za osmišljavanje jednog od seminara za obuku nastavnika, nazvanog “Tot obuka”, plaćen je honorar od 50000 evra, što je cena jednog manjeg stana u centru Beograda. Takvih basnoslovnih honorara je bilo nekoliko, ali, nažalost, još nismo uspeli da svima uđemo u trag. Finansijska služba Ministarstva upravo se bavi tim pitanjima. Honorari su uglavnom davani autoru, pojedincu, ili grupama autora.


Dosta njih je iz nevladinih organizacija, ali ima i onih institucija koje ne spadaju u oblast obrazovanja, ili pedagoške obuke. Mislim da tačnu cifru, koliko je novca u tu svrhu isplaćeno, još niko ne može tačno da utvrdi /…/ Za vreme prošlog saziva zaposleno je 230 novih ljudi u Ministarstvu. Kada smo izvesnu gospođu pitali šta je njen posao, ona nije znala tačno da nam objasni. Zanimljivo je da konkretne podatke o tome nije imala ni pravna ni finansijska služba, a njeno radno mesto glasi – koordinator donacija /…/ Najviše je psihologa, čak 50. Oni su potrebni radi organizovanja i pripremanja komunikacijskih seminara. Ali ti seminari su vezani za oročene projekte. Niko, izgleda, nije vodio računa šta će ovom Ministarstvu toliki psiholozi kad se projekti završe, a to će biti uskoro /…/ Nasledili smo ogromne dugove, a i aljkavu finansijsku dokumentaciju.


Vrlo je moguće da to nije slučajno. /…/ Ovaj resor je izgleda bio jako bitan stranim partnerima i bilo ih je mnogo. Ne bi bilo tako dramatično da nisu potpisivani ugovori na nekoliko godina, čak i na desetak. I sada su strani donatori i kreditori vrlo zainteresovani da li će novac završiti na pravi način. U dobre namere ne sumnjamo, ali način na koji je taj novac trošen teško da te namere može da opravda.”


I onda je Ljiljana Čolić smenjena, jer je bila protiv evolucije. Nije nego!


Kakve ovo veze ima sa Nebojšom Stefanovićem i njegovim fakultetom? Naravno da ima: u sistemu u kome su bile moguće strahovite pljačke u Ministarstvu prosvete, i to za vreme tobož radikalno reformističko – poštenjačkog DOSa, bilo je sasvim moguće da Mića Megatrend & drugari nastave da štancuju diplome po principu „hokus – pokus“, od Londona do Sava centra. „Hokus-pokusnici“ su se uvek razumeli, i razumeće jedni druge. Neki novi Gaša, neki stari Mića & drugari, sve do danas…

 


Afera „Indeks“

A da li pamtite aferu „Indeks“?

U kragujevačkoj „Svetlosti“, 2. septembra 2010. godine O. Ilić piše: “U aferi „Indeks” optuženo je 89 profesora da su ispite navodno prodavali za 500-700 evra, a diplome za 12.000 do 16.000 evra i to je proces sa najvećim brojem optuženih u srpskom pravosuđu. Od podizanja optužnice prošle su tri godine, a od 15 profesora kragujevačkog Pravnog fakulteta optuženih u aferi „Indeks”, trinaest je i dalje zaposleno na fakultetu i drže nastavu. U skladu sa propisima, godinu dana bili su na plaćenom odsustvu, mogli su da se bave naučnim radom, ali ne i da drže časove. Posle toga vraćeni su u nastavu, a profesor Predrag Stojanović izabran je i za dekana. Hapšenja na kragujevačkom Pravnom počela su  februara 2007. godine, optužnica podignuta šest meseci kasnije, a dopunjena u martu 2008. godine. Posle mnogobrojnih odlaganja, proces je praktično počeo tek u septembru prošle godine, da bi zbog reforme pravosudnog sistema, suđenje vraćeno na početak, jer su promenjeni članovi sudskog veća. Poslednji put u Višem sudu u Smederevu glavni pretres u aferi „Indeks” održan je 11. juna. Sledeće ročište zakazano je za kraj septembra.“ (6)


 

Deo optužnice

Evo kako je to otprilike izgledalo. „Svetlost” od 23. avgusta 2007. prenela je ovaj deo iz optužnice smederevskog tužilaštva: „Navodno je prof. Đurđević zahtevao i primio 600 evra od prof. Podgorca da bi studentkinji Radmili Jovanović-Canić bez polaganja ispita upisao ocenu iz Obligacionog prava”. Zatim, Tanjug je 4. marta 2010. objavio da „Radmila Jovanović-Canić priznala je pred Sudom da je za 5000 evra kupila ispite koji su joj nedostajali do diplome pravnika na Pravnom fakultetu u Kragujevcu… Bivši policajac u penziji Radmila Jovanović-Canić (55) prema optužnici kupila je prelazne ocene iz šest predmeta … Ona danas prima penziju od oko 72000 dinara…“(6)

 


Slučaj Zorana Čvorovića

U aferi Indeks tzv. zviždači su, između ostalih, bili profesor pravne istorije, dr Marko Pavlović, i njegov tadašnji asistent, mr Zoran Čvorović. Da bi mu se osvetili zbog zviždačkog angažmana, Čvorovića su izbacili s Pravnog fakulteta u Kragujevcu, o čemu je pisao akademik Kosta Čavoški: “U svojim razmatranjima o ulozi sudbine odnosno sreće u politici i istoriji Makijaveli kaže da kada fortuna hoće da upropasti neki narod ili državu, ona odabere i ljude koji će to da izvedu. Oni koji su naumili da mr Zorana Čvorovića izbace na ulicu i ostave bez ikakvih sredstava za život, oslonili su se i na ljude koji će taj njihov naum provesti na Pravnom fakultetu Kragujevcu. To su izveli profesori koji su pod stigmom „afere Indeks“, od kojih su pojedini od njih uhvaćeni na delu kako primaju i broje evre, primljene kao mito za nedopustivo prolaženje na ispitu i sticanje protivzakonite diplome. Reč je, inače o aferi koja je otkrivena u februaru 2007. godine kada je optuženo više profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kojima je stavljeno na teret da su, kao predavači na kragujevačkom Pravnom fakultetu, upisivali u indekse prelazne ocene, a da studenti nisu ni izlazili na ispit. Bilo je optuženo 87 lica, uključujući i posrednike u ovom nečasnom poslu, dok su samo profesori bili optuženi za 159 krivičnih dela (114 dela primanja mita i 45 zloupotreba službenog položaja). Veći broj okrivljenih bio je i pritvoren. Optužnica je i dalje na snazi; čak je i suđenje pred Okružnim sudom u Smederevu započelo, ali je prekinuto zbog takozvane reforme sudstva i promene sastava sudskog veća. Od 15 profesora kragujevačkog Pravnog fakulteta optuženih u aferi „Indeks“, 13 je i dalje u radnom odnosu na fakultetu i drže nastavu i ispite. Čak ni dvoje preostalih nisu dobili otkaz: Bora Čejović je otišao u penziju, dok je Dragana Petrović našla drugo zaposlenje. Prvobitno su svi optuženi bili na plaćenom odsustvu, pa su mogli da se i dalje bave naučnim radom, ali nisu mogli da drže nastavu i ispite. Po isteku plaćenog odsustva vraćeni su u nastavu, da bi Predrag Stojanović čak bio izabran za dekana. 


Kako su protekle već četiri godine od otkrivanja ove afere, a da suđenje nije ni nastavljeno a kamoli okončano, postavlja se odmah pitanje kako su optuženi nastavnici uopšte mogli ne samo da predaju i ispituju nego i da preuzmu upravu fakulteta i iz svojih redova izaberu dekana. Sve je to pravdano pogrešnim razumevanjem pretpostavke nevinosti. Optuženi su izgleda smatrali da im ta pretpostavka dopušta da i dalje rade ono što su zloupotrebili zarad vršenja krivičnih dela iz koristoljublja. To je, međutim, bila nedopustiva zabluda. Kako je to prof. dr Marko Pavlović uverljivo objasnio, optuženi „pojedinac koji se nalazi pod pretpostavkom nevinosti nije nevin čovek nego sudskim procesom opterećen čovek, čovek pod osnovanom sumnjom koju je svojim aktom– optužnicom – utvrdio nadležni organ, javni tužilac“.


Zato je prof. Dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, i mogao da kaže da „osoba koja se sumnjiči za korupciju, odnosno za prodaju ispita, kao što je to slučaj s pojedinim profesorima Pravnog fakulteta u Kragujevcu, ne bi trebalo da radi sa studentima, da im drži nastavu i da ih ocenjuje. Pogotovo ne bi trebalo da bude na rukovodećem mestu na fakultetu. Da se tako nešto desi na nekom fakultetu Beogradskog univerziteta, predložio bih da takav profesor, uvažavajući pretpostavku nevinosti, bude angažovan na naučno-istraživačkom radu ili u administraciji dok se sudski proces ne privede kraju.“


Onima, pak, koji, poput ministra prosvete Žarka Obradovića, smatraju da pretpostavka nevinosti čini optužene i dalje neupitnim, treba postaviti pitanje: da li blagajnik banke, optužen za krivično delo pronevere, treba i posle toga da raspolaže ključevima trezora i da li učitelj treba i dalje da predaje deci ako se protiv njega vodi krivični postupak zbog pedofilije?


Uprkos svemu ovome, nastavnici optuženi za primanje mita i prodaju ispita ne samo da su nastavili da predaju i ispituju studente i upravljaju fakultetom, nego su svojim glasovima izrekli traženu kaznu mr Zoranu Čvoroviću i ostavili ga bez ikakvih sredstava za život.


Iako je komisija koja je sastavila izveštaj za ponovni izbor mr Zorana Čvorovića zaključila da je on „zaslužio epitet najboljeg među pravnim istoričarima najmlađe generacije“, jedan od optuženih nastavnika dr Nenad Đurđević podneo je prigovor protiv ovog izveštaja tek da bi stvorio izgovor za glasanje protiv ponovnog izbora mr Zorana Čvorovića. Taj izgovor je, nažalost, bio dovoljan za pripadnike njegovog „zatvorskog bratstva“ – kolege profesore s kojima je hapšen, pritvaran, optužen i izveden na sud – pa je 15. jula 2010. godine na sednici Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta u Kragujevcu doneta odluka da se mr Zoran Čvorović ne izabere u zvanje asistenta. Od 24 prisutna nastavnika 14 je glasalo za, a 10 protiv, od kojih je njih 9 optuženo za primanje mita i prodaju ispita, dok je deseti bio asistent jednog od optuženih. Pri tom su nedostajala samo dva glasa za apsolutnu većinu od ukupnog broja svih članova Nastavno-naučnog veća. Posebnu pažnju zaslužuju razlozi kojima se rukovodilo kragujevačko „zatvorsko bratstvo“ kada je uskratilo svoj glas za izbor mr Zorana Čvorovića. Njih je jasno izrazio prof. dr Nenad Đurđević kada je rekao „da je suvereno pravo svakog člana Veća da samostalno odluči da li će i kako će glasati po određenom pitanju koje je na dnevnom redu Veća, pa i kada su u pitanju izbori nastavnika i saradnika“. Ako se zanemari Đurđevićevo nerazumevanje šta izrazi „suverenost“ i „suvereno pravo“ znače, što se od profesora sportskog prava i nije moglo očekivati, on je zapravo hteo da kaže da svaki član Veća raspolaže svojim glasom po vlastitom ćefu, bez ikakvog moralnog zazora i pravnih ograničenja.”(6)


Ali, kakve to veze ima sa fakultetom Nebojše Stefanovića?

Pa naravno da ima. U zemlji u kojoj poštene ljude otpuštaju s posla zato što ukazuju na „zatvorska bratstva“ u visokom obrazovanju sasvim je normalno da čovek bez fakultetske diplome dobije i doktorat. Tako se to radi. Što bi rekao Stanislav Krakov – „život čoveka na Balkanu“.

 


Žarko Obradović i „pretpostavka nevinosti“ 

Jer, u ono doba, ministar prosvete Žarko Obradović je novinarki „Politike“ Sandri Gucijan, braneći „indeksovce“ rekao, 31. avgusta 2010. godine: “Smatram da apsolutno treba poštovati zakon i da je potrebno sačekati kraj sudskog procesa. Dekana sam prošle godine pitao zašto Ministarstvo prosvete nije ranije obavešteno nekim dešavanjima na fakultetu, ali nisam dobio odgovor.“ Na to je novinarka rekla da je dekan takođe među optuženima, a premudri Žarko je opet premudrošću blistao: “Ti problemi nisu od juče, oni traju. Činjenica je da mora da se poštuje sud, kao i univerzitetski propisi, postoje disciplinske komisije, sud časti…“ Na njeno pitanje da li će se oglašavati dok traje sudski proces, on je istakao: “A zbog čega bih? Ako bi se drugačije ponašali, onda bi prejudicirali odluku suda. Kriv je samo onaj kome se to dokaže na sudu.“(6) Nego šta! Na poštenom sudu poštene Srbije!

 


Sve Bezjak do Bezjaka i Stefanović do Stefanovića

Sada je ministar prosvete izvesni Šarčević, stara škola iz doba Mire Marković i JULa (JUL je cool, zar ne?) koji je rešio da u škole Srbije uvede elektronske dnevnike po nerealno visokoim cenama, jer je drug sa izvesnim hrvatskim genijem „dognaš – prodaš“ ekonomije, Andrejem Bezjakom. Sve je to, u medijima ovdašnjim, pokazano i dokazano (7), ali ko šta može donedavnom geniju privatnog obrazovanja Šarčeviću? Ne može mu, što reče Mitar Mirić, niko ništa, jači je od sudbine, mogu samo da ga mrze oni što ga ne vole. Jer on je obrazovni favorit našeg genijalnog Vučić Aleksandra – „dajmo mu mandat da nas sve vodi“, što bi, još 2015, rekla Marija Maksima.(8)


Zato ovde, u školstvu, može da tenderiše svaki mogući Bezjak. Sve Bezjak do Bezjaka. Ili, kad su diplome u pitanju, sve Stefanović do Stefanovića.


I zato Šarčević ne podnosi ostavku, iako su ove, 2019, na najsramniji način provaljeni testovi završnog ispita u osnovnom obrazovanju, a svojevremeno je tvrđeno da ih čuva policija (9) – a zašto ne tenkovi, avioni i S 400? – i da niko ne može da ih provali. Šarčević je svalio svu krivicu na neku školsku upravu(10), da bi se na kraju saznalo da ih je brižni otac ukrao u štampariji(11), slikao i poslao svom čedu, a onda „korpus delikates“ bacio u VC šolju, kao što je neka dama u vreme Žarka Obradovića testove iznosila u grudnjaku.(12) 


I tako se oni sa nama sprdaju: Mića Megatrend, Gaša Knežević, Žarko Obradović, Mladen Šarčević…A o raznim vrstama „indeksovaca“ da i ne govorimo…


Sprdačina na sto načina…

A zašto je sve ovo ovako?


Pa zato što mi nismo država, nego teritorija, koju su naši prijatelji iz centra kapitalizma pretvorili u periferijsku džunglu, u kojoj je sve moguće, a gde pobeđuje politički jači gorila. 


Zato ovde vladajućima nije teško steći doktorat bez završenog fakulteta.

 


A ima li nade?

Naravno da ima. Naš ugledni teoretičar obrazovanja i praktičar istog u jednoj srednjoj školi (matematičar i informatičar), Jovan Pavlović, ovako je zapisao kako je nadu moguće ostvariti u životu: “Obrazovanje je dugotrajan, zahtevan i zaista skup proces koji može da priušti samo neko ko je spreman da  povremeno bude i na ekonomskom gubitku zarad intelektualne dobiti sopstvenih građana. Takva je priroda obrazovanja. Neizvesna i ponekad – ekonomski neodrživa. Njeni realni ishodi nisu uvek prepoznatljivi u kvantitetu prihoda po glavi, već i u kvalitetu mudrih glava. Imajući u vidu izvikanu neoliberalnu frazu „održivi razvoj“: valja odlučiti između održivosti na kratke, ili – na duge staze. Japan je svojevremeno izabrao ovo drugo.“(13)


Slučajevi poput Megatrenda, afere „Indeks“, doktorata Siniše Malog i fakulteta Nebojše Stefanovića nisu i ne smeju biti povodi za sticanje bilo kakvih partijskih poena. Oni se moraju rešiti načelno, jednom i zauvek, i bez obzira na partijsku pripadnost muljatora u prosveti. Inače, naše školstvo će biti sprdnja koja se pretvara u večnu tragediju Srbije.

 


dr Vladimir Dimitrijević

Izvor: Srpski stav

 

Uputnice:

(Internetu pristupljeno 23. jula 2019. godine):

1. Predstavnici SZS predali RTS-u dokaze da Stefanović nije završio fakultet

2. Slobodan Antonić: Akademski kapitalisti protiv srpskog obrazovanja (pdf)

3.1 Slučaj Megatrend: Rektor slagao da ima londonski doktorat

3.2 Verbić poziva Jovanovića da podnese ostavku

4. Srbija: Pokrenuta procedura za proveru spornih doktorata

5.1 FON ponovo odlučuje o doktoratu Siniše Malog

5.2 Profesor Slobodan Prvanović: Ukoliko se donese odluka da doktorat Siniše Malog nije plagijat, sve buduće diplome sa Beogradskog univerziteta vredeće kao diplome nekog kičerajskog univerziteta

6. K. Čavoški, V. Dimitrijević: Istina o slučaju mr Zorana Čvorovića (pdf)

71. Elektronski dnevnici: Tender po merama firme Šarčevićevog saradnika;

7.2 Vlasnik IT firme: Elektronski dnevnici nabavljeni po nerealno visokoj ceni;

7.3 MINISTAR NAMESTIO TENDER SVOM PRIJATELjU hrvatskom tajkunu;

7.4 Dušan Vukotić Gosteljski: Šarčevićev „skarabudženi“ e-dnevnik, ruglo vredno 1,6 miliona evra!;

7.5 VLAST PLjAČKA NA DUŠU NE MISLI: Kupili e-dnevnike za 180 miliona, a firma iz Amerike nudila džabe

8. Marija Maksima: Pesma "Vučić Aleksandar" - hit na internetu

9. Testovi za maturu stižu do škola pod policijskom pratnjom

10. ŠARČEVIĆ ZA "NOVOSTI": Test procurio iz neke škole; Biće smena zbog ovoga!

11. Slikao test telefonom i bacio ga u wc šolju: Kako je uhapšeni otac ukrao zadatke iz matematike

12. SEĆATE LI SE "AFERE GRUDNjAK"? Skandal oko "PROVALjENE" MALE MATURE trese Srbiju, a to nije prvi put

13. Univerzitetska diploma na granici sloma


Podeli vest:

Komentari (1)

  1. Stevan Markovic, Paris

    Поштвани, зашто не сканирате документа која доказују ово што пишете и објавите их на вашем сајту? Тако би смо и ми могли да проверимо јеси ли ваши наводни тачни. Ја моментално живим у Лондону и могао бих према бројевима и кодовима докумената у тим институцијама све да проверим. Хвала.

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Vladimir Dimitrijević

Vladimir Dimitrijević rođen je 1969. godine u Čačku, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je, sa prosekom 9,37 na grupi za Srpski jezik i književnost sa opštom književnošću Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1994. godine (kod mentora profesora dr Novice Petkovića, sa temom o esejistici Momčila Nastasijevića), a magistrirao na Katedri za srpsku književnost 20. veka 2010. godine (kod mentora profesora dr Jovana Delića, sa temom o prvom izdanju sabranih dela Momčila Nastasijevića, njihovoj ranoj recepciji i ulozi Stanislava Vinavera i Milutina Devrnje u objavljivanju tzv. „izdanja prijatelja”: „Svetac srpskog jezika i njegovi hagiografi / Stanislav Vinaver i Milutin Devrnja kao izdavači i tumači Momčila Nastasijevića”; članovi komisije su bili prof. Dr Aleksandar Jerkov i dr Bojan Jović).


Doktorirao je 2016. godine, ca radom pod naslovom „Vladimir Vujić kao književnik, kritičar i polemičar u kontekstu književnih procesa između dva svetska rata”, pred komisijom u sastavu: prof. dr Jovan Delić (mentor), prof. dr Milan Radulović, dr Dragan Hamović.
Kao student, dobio je nagradu „Vladan Nedić”, za seminarski rad iz narodne književnosti (o hrišćanskim elementima u Kosovskom ciklusu naše epike) i drugu „Brankovu nagradu” za seminarski rad iz srpske književnosti 20. veka (o ranom stvaralaštvu Svetislava Basare).
Stalni je saradnik sedmičnika „Pečat”, u kome objavljuje, između ostalog, i književnu kritiku, kao i mesečnika „Geopolitika”, a izvesno vreme je, u toku 2011, po pozivu bio kolumnista rubrike „Levo-desno” u NIN-u. Godine 2011. bio je član žirija za nagradu „Pečat vremena” u oblasti društvenih nauka, a od 2012. godine član je žirija ove nagrade, koju dodeljuje nedeljnik „Pečat”, za književnost. Te iste godine bio je član žirija za dodelu nagrade „Nebojša M. Krstić” koju za nacionalnu publicistiku uručuje časopis „Zbilja”.


Redovan je učesnik naučnih skupova o našim pesnicima koje organizuje, povodom nagrade „Žička hrisovulja”, Narodna biblioteka u Kraljevu, pa je svoje priloge objavljivao u zbornicima o Milovanu Danojliću, Petru Pajiću, Ivanu Negrišorcu, Gojku Đogu i Ranku Jovoviću. Veliki broj ogleda objavio je u književnoj periodici i na internetu, a ogled o kritici evropocentrizma na srpskoj „književnoj desnici” izašao mu je u zborniku „Srpski kulturni obrazac u svetlu književne srpske književne kritike” koji je priredio dr Milan Radulović (Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2015).


[Pročitajte još...]