Autorski tekstovi

Dr Predrag Mitrović: Jesmo li dostojni predaka - Divjunaka sa Kajmakčalana?

Dr Predrag Mitrović: Jesmo li dostojni predaka - Divjunaka sa Kajmakčalana?

Ovih dana, kada se obeležava 100 godina od sudbonosne bitke na granici Grčke i Kraljevine Srbije, istoričari govore o značaju osvajanja Kajmakčalana - prve pobede srpske vojske posle povlačenja preko Albanije, pobede koja je suštinski predodredila sudbinu Prvog svetskog rata.

 01-dveri-na-kajmakcalanu-2016  


Za srpske vojnike, sem strategijskog, osvajanje Kajmakčalana je imalo poseban značaj. Njegovim osvajanjem, posle deset meseci izgnanstva i golgote, ponovo bi zakoračili u Srbiju i krenuli svojim kućama, svojim njivama, svojim porodicama. Srpski vojnici, vođeni tim motivom, učinili su ono što su gotovo svi, pa čak i neprijatelj, smatrali nemogućim – "... Junaci, oteli ste mu topove, zauzeli ste orlovo gnezdo, silnu tvrđavu i svu nadu neprijateljevu, zauzeli ste Kajmakčalan. Vrata za našu milu Srbiju otvorili ste!" Posle osamnaest dana krvave borbe, 30. septembra 1916. godine „Vrata Srbije“ - „Kapija slobode“ bila su otvorena. Na Kajmakčalanu, najvišem vrhu planine Nidže, na 2.521 metru nadmorske visine, konačno se vijorila srpska zastava. Kao večni stražari, na pragu otadžbine ostalo je 4643 srpska junaka.

Posle osvajanja Kajmakčalana srpska vojska nastavila je napredovanje...



   02-dveri-na-kajmakcalanu-2016  


U septembru 2016. godine, kako režimski mediji prenose, nizom svečanosti obeležavana je godišnjica kajmakčalanske bitke. Primera radi, ministar Aleksandar Vulin položio je cveće kod Spomenika osmatračnice sa Kajmakčalana u Pionirskom parku u Beogradu. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić prisustvovao je obeležavanju stogodišnjice, na dan početka napada na Kajmakčalan, uklapajući dan posete Kajmakčalanu svojim brojnim „državničkim“ obavezama. Nažalost, 30. septembra 2016. godine, na samu stogodišnjicu, na dan pobede, na dan osvajanja Kajmakčalana, sem predstavnika Saveza udruženja potomaka oslobodilačkih ratova 1912-1920. godine, Udruženja porodica palih boraca rata od 1990. godine iz Beograda i predstavnika Srpskog pokreta Dveri, ni jedna jedina zvanična delegacija, kao ni predstavnici ni jedne političke stranke iz Republike Srbije, nije bila na Kajmakčalanu.


  03-predrag-mitrovic-dveri-na-kajmakcalanu-2016  


Delegacija Srpskog pokreta Dveri, koju je predvodio njen potpredsednik, dr Predrag Mitrović, na Kajmakčalan je iz Vorasa krenula, simbolično u 11.30 minuta, kad i srpska pešadija, pre ravno sto godina.


  04-dveri-na-kajmakcalanu-2016  


U slavu Divjunaka srpskih, pravcem nastupanja srpske vojske – kroz ostatke bugarskih rovova, preko bodljikave žice i oštrog kamenja, pored gomile čaura, šrapnela i rasutih kostiju junaka, koje još uvek ne sahranjene, svedoče o stravičnoj bici, na kotu 2.521 stigla je u 14 časova.


  05-dveri-na-kajmakcalanu-2016  



06-dveri-na-kajmakcalanu-2016  



07-dveri-na-kajmakcalanu-2016  



08-dveri-na-kajmakcalanu-2016  



09-dveri-na-kajmakcalanu-2016  


10-dveri-na-kajmakcalanu-2016  


Upravo u vreme kada se 30. septembra 1916. godine na Kajmakčalanu zaviorila srpska zastava.  


13-predrag-mitrovic-srpska-zastava-dveri-na-kajmakcalanu-2016  


Nebrigom srpske države ili neznanjem pojedinaca i neodgovornošću u ambasadi Republike Srbije u B.J.R. Makedoniji, nažalost, crkva Svetog Ilije na Kajmakčalanu i kripta – kosturnica bile su zaključane.


  14-dveri-na-kajmakcalanu-2016  


15-dveri-na-kajmakcalanu-2016  


To nije sprečilo okupljene da se uz upaljene sveće, miris tamjana, žito i vino pomole za pokoj duša poginulih srpskih junaka i ponovni vaskrs srpske države i naroda. Venac u ime Srpskog pokreta Dveri, na vratima crkve Svetog Ilije, položili su dr Predrag Mitrović i Dragan Kocić iz Leskovca, a u ime Potomaka ratnika iz Leskovca Nebojša i Kristina Mišić.


  16-dveri-na-kajmakcalanu-2016   17-dveri-na-kajmakcalanu-2016  


Želimo da napomenemo, kako smo saznali od dobro obaveštenih izvora iz Bitolja, na obeležavanje 100-godišnjice bitke na Kajmakčalanu pozvani su najviši predstavnici država Grčke, B.J.R. Makedonije i Bugarske. Grci nisu hteli da dođu zbog Makedonaca. Makedonci se nisu odazvali zbog eventualnog prisustva Grka, a bugarski predstavnici izgleda da nisu imali šta da obeleže, iako je na Kajmakčalanu ostalo više od 5.500 bugarskih vojnika.


  18-dveri-na-kajmakcalanu-2016  


Po svemu sudeći i posle 100 godina, mnoga neraščišćena pitanja i sujete dele „bratske“ narode na Balkanu, ili su im sve Vlade zajedno dobile nove gazde i mentore, tako da ne smeju da se sete sopstvene istorije, svojih i tuđih žrtava... U ostalom, posmatrajući sa čisto srpskog stanovišta, zašto bi svi oni zajedno slavili jednu od najbitnijih pobeda srpske vojske, koja se često u istoriji spominje kao presudna bitka Prvog svetskog rata?


  19-dveri-srbi-na-kajmakcalanu-2016  


Ostavimo te balkanske nesuglasice po strani. Bilo ih je, i biće ih. Mi imamo preča pitanja: Znamo li ko smo? Znamo li koliko je skupo plaćena sloboda? Znamo li sa koliko je srpske krvi natopljena srpska zemlja da bi je tek tako olako prodavali strancima? Ne kradite državu, skupo je plaćena!


  20-dveri-na-kajmakcalanu-2016  


Srpski narode, jesi li dostojan predaka - Divjunaka sa Kajmakčalana? Učeći „zvaničnu istoriju“ nismo naučili ništa iz svoje prošlosti. Obeležavamo tuđe praznike, slavimo tuđe svece, a naše pobede i heroje kad i gde stignemo, uz to uklapamo obeležavanje najvažnijih datuma u svojoj istoriji u zavisnosti od dnevnih ili ličnih obaveza naših „državnika“.  


11-dveri-na-kajmakcalanu-2016  


Otuda, nije ni čudno što nam na srpskom vojničkom groblju u Bitolju, gde upravo počivaju srpski heroji sa Kajmakčalana, albanske komšije napasaju stoku i prolaze automobilima kroz sred groblja, kao da drugog puta za izlazak na bitoljske ulice nemaju, a da na vapaj Srba iz Bitolja, ambasador Srbije u B.J.R. Makedoniji, ne reaguje, jer ima preča posla. Otuda nije ni čudno, što u današnjoj B.J.R. Makedoniji ima više srpskih grobova nego živih Srba. Otuda nije ni čudo, što u samoj Srbiji ima sve manje Srba i sve manje Srba među Srbima. Poslušajmo reči velikog Svetog Vladike Nikolaja, koje neka nam budu putokaz za vremena koja dolaze: „Grešili smo, i ispaštali smo. Uvredili smo Gospoda Boga, kažnjeni smo. Ukaljali smo se svakim nevaljalstvom, oprali smo se krvlju i suzama. Pogazili smo sve što je precima bilo sveto, zato smo bili pogaženi. Imali smo školu bez vere, politiku bez poštenja, vojsku bez rodoljublja, državu bez Božjeg blagoslova. Otuda nam propast i škole, i politike, i vojske, i države.  


12-dveri-na-kajmakcalanu-2016  


Dvadeset godina patili smo se da ne budemo svoji, zato su nas tuđinci poklopili svojim mrakom. Dvadeset godina ruganja precima, što su se privoleli carstvu nebeskome, zbog toga gubavog nam carstva zemaljskog gubitak. Kakvom smo merom merili Boga i svoje pretke, tako nam je odmereno“... ...Kojim putem sada da pođemo?... Da ne grešimo, te da ponovo ne ispaštamo. Da ne vređamo Cara Gospoda Boga, te da ne zaslužimo još veću kaznu, avaj, bez pomilovanja. Da se ne kaljamo nevaljalstvom, te da se ne bi morali ponovo prati svojom krvlju i svojim suzama. Da ne gazimo svetinje predaka naših, te da ne bi opet bili pregaženi. Neka nam škola bude sa verom, politika sa poštenjem, vojska sa rodoljubljem, država sa Božjim blagoslovom...“  


dr Predrag Mitrović, potpredsednik Srpskog pokreta Dveri  


Kajmakčalan

Putniče, stani! Ovde leže oni! Gomile ove prah kraljeva kriju. S kapom u ruci njima se pokloni, I redom tako ižljubi ih sviju!

Iz ovih humka, iz hrnjage kama, Gde truba svesti srca jaka svrsta, Praznici slave granuli su nama I mučenike skinuli sa krsta.

Ovde su večni, što vatrama žrtve I bilom srca probudiše mrtve - Srbine, stani! Ovde leže oni!

Ovo su naše lavre i oltari; Njihovim svetlim sjajem se ozari, I čelo svoje molitvom prikloni!

Aleksa Šantić

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Predrag Mitrović

Predrag Mitrović je rođen 18. novembra 1971. godine u Leskovcu. Osnovnu školu, dva razreda zajedničkih osnova – Gimnazije i srednju ekonomsku školu završio je u svom rodnom gradu. Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu upisao je školske 1990/1991. godine i na istom diplomirao (smer Teorija i politika privrednog razvoja).

Magistarske studije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu, smer Upravljanje razvojem, završio je prosečnom ocenom 9,90. Akademsko zvanje magistra ekonomskih nauka stekao je odbranom magistarske teze pod nazivom „Migracije visokoobrazovane radne snage i endogeni rast“.

Radio je na poslovima profesora ekonomske grupe predmeta (osnovi ekonomije, monetarna ekonomija i bankarstvo i javne finansije) u Ekonomskoj školi „Đuka Dinić“ u Leskovcu i obavljao poslove savetnika generalnog direktora za poslove razvoja u Eksport-import banci „Eksimbanci“ A. D. Beograd u Beogradu.

Sa uspehom je završio specijalističke studije u Frankfurtu na Majni – SME Finance, Frankfurt School of Finance & Management – Bankakademie HfB, kao i specijalističke kurseve Nacionalne banke Kanade. Povratkom u Srbiju, obavljao je odgovorne poslove u HVB banci (HypoVereinsbank) i UniCredit banci.

Ima zvanje zastupnika i posrednika u osiguranju Narodne banke Srbije, a rešenjem Ministra pravde Republike Srbije, imenovan je za stalnog sudskog veštaka Viših sudova Republike Srbije za ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast bankarstvo i osiguranje.

Aktivno je učestvovao u izradi i implementaciji velikog broja strategija razvoja, programa i projekata, u zemlji i inostranstvu. Redovni je učesnik velikog broja nacionalnih i međunarodnih naučnih skupova i autor naučnih radova iz oblasti privrednog razvoja, ekonomske politike, nacionalne ekonomije, javnih finansija i monetarne ekonomije i bankarstva.

Doktorsku disertaciju pod nazivom „Uticaj politike regionalnog razvoja na društveno-ekonomska kretanja u Republici Srbiji“ odbranio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Veliki je kritičar neliberalnog ekonomskog modela i ideologije. Centralna figura ekonomske delatnosti, po njemu je, čovek i njegovo blagostanje, a ne profit.

Od MENSA-e Srbija i Crna Gora pohvaljen je za prepoznavanje potencijala i očuvanje ljudskog kapitala Republike Srbije.

Učestvovao je, sa zapaženim uspehom, kao član srpske delegacije na Svetskom kongresu porodica i Međunarodnom naučnom forumu „Višedetne porodice i budućnost čovečanstva“ u Moskvi.

Govori francuski, italijanski, engleski i bugarski jezik.

Rezervni je oficir Vojske Srbije i učesnik otadžbinskih ratova 1991. i 1999. godine.

Organizator je i aktivni učesnik u akcijama pomoći srpskom narodu na jugu Srbije, Kosovu i Metohiji i obnovi srpskih svetinja, crkava i manastira u Srbiji, a posebno manastira Hilandara na Svetoj Gori.

Oženjen je i ima troje dece, unuku i unuka.


Angažovanje u Dverima

U Dverima je od 2009. godine. Bio je član Rukovodstva i Uprave Rukovodstva, koordinator za Jablanički, Pčinjski, Toplički i Niški okrug, član Prelaznog veća. Sada obavlja funkciju Potpredsednika Srpskog pokreta Dveri, člana Predsedništva i predsednika Saveta za ekonomiju, privredu i finansije.