Autorski tekstovi

dr Predrag Mitrović: Kako Srbiju izvući iz čeljusti MMF-a i korporativnog imperijalizma

dr Predrag Mitrović: Kako Srbiju izvući iz čeljusti MMF-a i korporativnog imperijalizma

Izvore svih problema ne treba tražiti ni u MMF-u, niti stranim investitorima, stranim bankama… Najveći problem Srbije je korumpirana i nekompetentna politička elita, politički paraziti u državnim institucijama i preduzećima, polu-naučeni „eksperti“ sa kupljenim titulama i diplomama, defetizam koji šire isti…

Više od 15 godina vlast u Srbiji i u javnosti „viđeni“ ekonomski analitičari pokušavaju da realnu sliku srpske privrede, kao i njena društveno-ekonomska kretanja učine ružičastim, apostrofirajući silne uspehe reformama, sprovođenim po instrukcijama MMF-a, kroz privatizaciju, stabilizaciju, liberalizaciju i ukidanje carinske zaštite domaće privrede, kao i uz direktnu podršku Vlade Srbije stranim investitorima i zabranu promocije prodaje domaće robe.


U Srbiji, sem malog broja moćnih i bogatih, cenu pogrešno vođene politike, a pre svega pogrešno vođene ekonomske politike bazirane na neoliberalnoj ideologiji, plaćaju svi njeni građani, i to po ceni koje nisu ni svesni.


Ekonomski model koji je od petooktobarskih promena 2000. godine primenjen u Srbiji isključivo je vođen u interesu svetske oligarhije i krupnog inostranog i (pod sumnjivim okolnostima stečenog) krupnog domaćeg kapitala.


Promenama u privrednom sistemu i merama ekonomske politike prema interesima stranaca i malog broja domaćih „kontroverznih“ i svim vlastima bliskim biznismenima, kao i kroz oblikovanje političke „elite“ i medijskog prostora, taj cilj se ostvarivao svih ovih godina. Glavni instrument svetske oligarhije i njihovih interesa u tom poduhvatu je MMF koji je neprestano podsticao privatizaciju, rasprodaju državnih resursa i javnih dobara, uz istovremeno uvlačenje države, preduzeća i stanovništva u dužničko ropstvo, ali i istovremeni progon institucija države iz kontrole ekonomskih tokova.


Paralelno sa aktivnostima MMF, korporativni globalisti, multinacionalne kompanije i banke su tražile svoje „legitimne“ interese na tržištu Srbije. Od srpskih Vlada se zahtevalo gašenje i prodaja domaćih banaka, liberalizacija protoka roba, ukidanje sistema zaštitnih carinskih mehanizama države, privatizacija najvitalnijih srpskih preduzeća po bagatelnim cenama. Srbija je na taj način postala izvor obespravljene i jeftine radne snage. Postala je tržište za robu i bankarske usluge stranih zemalja i dobra destinacija za pranje novca, zamagljivanje finansijskih izveštaja povezanih pravnih lica i svakojake prljave tehnologije.


Građani Srbije, njihov socijalni status, nezaposlenost, siromaštvo, mogućnost preživljavanja, socijalna isključenost, zabrinjavajuće zdravstveno i emotivno stanje nacije, nisu briga MMF-a, ni korporativnih imperijalista. Oni su briga srpske Vlade, ali sa zadatkom Vlade da se u pomenute probleme građane ne meša, već da lažnom iluzijom boljeg života i „uspesima u reformama“, medijskim manipulacijama, beskonačnim repriziranjem domaćih serija, rijaliti šouovima i idolopoklonstvom prema ličnosti premijera, iste sakrije daleko od očiju javnosti i time se što duže održi na vlasti.


Paralelni zadatak Vlade je i ono što Amerikanci zovu „trka ka dnu” – podrška otvaranju robovskih fabrika u radno-intenzivnim delatnostima i plaćanje reketa korporativnim imperijalistima za svako novootvoreno radno mesto iz i onako osiromašenog budžeta Republike Srbije i uz ustupanje resursa zemljišta, voda, banja, telekomunikacija, medijskog prostora…


Pokazalo se već na delu, da će Vlada Srbije ukoliko nedovoljno dobro ispunjava zahteve korporativnih imperijalista, biti sankcionisana, izazivanjem potresa na berzama, pogoršanjem kreditnog rejtinga zemlje, odvraćanjem potencijalnih investitora da ulažu u Srbiju, ograničavanjem kretanja robe, ljudi i kapitala, uvođenjem ekonomskih sankcija, podsticanjem haosa u društvu, izazivanjem međunacionalnih incidenata, provokacijama secesijom određenih teritorija Republike Srbije itd. U narednom talasu nastupiće „spavači – vođe“ nezadovoljnog naroda, koji će „demokratskim metodama“, uz malo novca korporativnih imperijalista i drugih zainteresovanih strana iz inostranstva, uspeti da bez većih incidenata smene neposlušnu vlast.


Nakon smene, „osvešćeni“ gubitkom vlasti, privilegija i statusa u društvu, bivši predstavnici vlasti prelaze u opoziciju. Međutim, svi oni ostaju i dalje u uskom krugu pozvanih i proverenih kadrova na kojima počiva sudbina zajednice. Maksimalna kazna za „neposlušnost“ bila je fizička eliminacija „prvog u hijerarhiji“, cepanje političke partije, a minimalna, pružanje ponovne mogućnosti za ciklično učestvovanje u radu srpskog parlamenta kao (poželjna) opozicija. I to ne bilo kakva opozicija, već kao opozicija koja svesna „pogubnih grešaka iz prošlosti“, svesno iznova pretenduje da aktivnostima u realizaciji ciljeva svetske oligarhije i korporativnih imperijalista, sa što više socijalne neodgovornosti i uz gaženje svih etičkih principa prema sopstvenoj privredi, državi i građanima, kandiduje oligarsima i imperijalistima zavet da će uraditi (bar malo) više od aktuelne vlasti u ostvarivanju njihovih ciljeva u zamenu za podršku i pobedu na izborima.


Dakle, izvore svih problema ne treba tražiti ni u MMF-u, niti stranim investitorima, stranim bankama… Najveći problem Srbije je korumpirana i nekompetentna politička elita, politički paraziti u državnim institucijama i preduzećima, polu-naučeni „eksperti“ sa kupljenim titulama i diplomama, defetizam koji šire isti – da sami ne možemo ništa da uradimo, da je sve propalo, da se ne treba boriti jer je sve izgubljeno, kao i isprepleteni interesi i sitne lične koristi pojedinaca koji proizilaze iz od ovako definisanog privrednog, političkog i pravnog sistema, s druge strane (strani menadžeri, dobro plaćeni domaći direktorčići, advokati, sudski izvršitelji…).


Ne manji problem je demoralisana i na periferiji svih dešavanja, nezainteresovana da se u rešavanje pitanja opstanka naroda i države uključi – srpska akademska i naučna elita.


Da je rešenje problema moguće potvrđuje primer Islanda. Uradili su sve suprotno od zahteva MMF i svojim potencijalima uspeli da isplate sve dugove u periodu od 8 godina.


Promenom političke „elite“ i sopstvenim potencijalom, promenom privrednog i pravnog sistema, održivim društveno-ekonomskim razvojem, reindustrijalizacijom, stvaranjem novih radnih mesta kroz podsticanje razvoja konkurentne i preduzetničke domaće privrede, osposobljavanjem resursa koje ne koristimo, aktiviranjem resursa srpske dijaspore, promenom Zakona o Narodnoj banci Srbije i osnivanjem razvojno-investicione banke, kao i drugim merama ekonomske politike, možemo Srbiju izvući iz čeljusti MMF-a i korporativnog imperijalizma.


Cena za to biće, „nažalost“, neulazak u Evropsku Uniju, jer su zapravo sve to preduslovi za prijem, koji bi bili prekršeni. Sa druge strane, na taj način pružiće nam se mogućnost opstanka i realnog oporavka srpske privrede i naroda. U krajnjoj instanci partnerstvo možemo potražiti i u nekim drugim (Evroazijskim) integracijama, ali prevashodan cilj u ovom globalnom svetu treba da nam budu svesrpske integracije i ekonomsko, poslovno, naučno, kulturno povezivanje matice Srbije sa srpskom dijasporom, koju moramo posmatrati kao razvojni potencijal Republike Srbije.


Svakako na tom putu, neophodna je lična hrabrost i žrtva, kao i podrška i zaštita partnera i saveznika. Nadam se da ih imamo na svim stranama sveta. I na istoku i na zapadu. Ono najvažnije, iz dana u dan sve su jači.

 


dr Predrag Mitrović,

Leskovac 07.07.2017. godine

Izvor: FB dr Mitrovića


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Predrag Mitrović

Predrag Mitrović je rođen 18. novembra 1971. godine u Leskovcu. Osnovnu školu, dva razreda zajedničkih osnova – Gimnazije i srednju ekonomsku školu završio je u svom rodnom gradu. Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu upisao je školske 1990/1991. godine i na istom diplomirao (smer Teorija i politika privrednog razvoja).

Magistarske studije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu, smer Upravljanje razvojem, završio je prosečnom ocenom 9,90. Akademsko zvanje magistra ekonomskih nauka stekao je odbranom magistarske teze pod nazivom „Migracije visokoobrazovane radne snage i endogeni rast“.

Radio je na poslovima profesora ekonomske grupe predmeta (osnovi ekonomije, monetarna ekonomija i bankarstvo i javne finansije) u Ekonomskoj školi „Đuka Dinić“ u Leskovcu i obavljao poslove savetnika generalnog direktora za poslove razvoja u Eksport-import banci „Eksimbanci“ A. D. Beograd u Beogradu.

Sa uspehom je završio specijalističke studije u Frankfurtu na Majni – SME Finance, Frankfurt School of Finance & Management – Bankakademie HfB, kao i specijalističke kurseve Nacionalne banke Kanade. Povratkom u Srbiju, obavljao je odgovorne poslove u HVB banci (HypoVereinsbank) i UniCredit banci.

Ima zvanje zastupnika i posrednika u osiguranju Narodne banke Srbije, a rešenjem Ministra pravde Republike Srbije, imenovan je za stalnog sudskog veštaka Viših sudova Republike Srbije za ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast bankarstvo i osiguranje.

Aktivno je učestvovao u izradi i implementaciji velikog broja strategija razvoja, programa i projekata, u zemlji i inostranstvu. Redovni je učesnik velikog broja nacionalnih i međunarodnih naučnih skupova i autor naučnih radova iz oblasti privrednog razvoja, ekonomske politike, nacionalne ekonomije, javnih finansija i monetarne ekonomije i bankarstva.

Doktorsku disertaciju pod nazivom „Uticaj politike regionalnog razvoja na društveno-ekonomska kretanja u Republici Srbiji“ odbranio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Veliki je kritičar neliberalnog ekonomskog modela i ideologije. Centralna figura ekonomske delatnosti, po njemu je, čovek i njegovo blagostanje, a ne profit.

Od MENSA-e Srbija i Crna Gora pohvaljen je za prepoznavanje potencijala i očuvanje ljudskog kapitala Republike Srbije.

Učestvovao je, sa zapaženim uspehom, kao član srpske delegacije na Svetskom kongresu porodica i Međunarodnom naučnom forumu „Višedetne porodice i budućnost čovečanstva“ u Moskvi.

Govori francuski, italijanski, engleski i bugarski jezik.

Rezervni je oficir Vojske Srbije i učesnik otadžbinskih ratova 1991. i 1999. godine.

Organizator je i aktivni učesnik u akcijama pomoći srpskom narodu na jugu Srbije, Kosovu i Metohiji i obnovi srpskih svetinja, crkava i manastira u Srbiji, a posebno manastira Hilandara na Svetoj Gori.

Oženjen je i ima troje dece, unuku i unuka.


Angažovanje u Dverima

U Dverima je od 2009. godine. Bio je član Rukovodstva i Uprave Rukovodstva, koordinator za Jablanički, Pčinjski, Toplički i Niški okrug, član Prelaznog veća. Sada obavlja funkciju Potpredsednika Srpskog pokreta Dveri, člana Predsedništva i predsednika Saveta za ekonomiju, privredu i finansije.