Autorski tekstovi

dr Predrag Mitrović: Privilegija „naručenih zakona“

dr Predrag Mitrović: Privilegija „naručenih zakona“

Savremeno društvo i svetska privreda nalaze se u dubokim protivurečnostima postojećih procesa i odnosa, u velikim društvenim nejednakostima, sa neravnopravnim i nejednakim šansama za društveno-ekonomski razvoj, u izraženim sukobima različitih konfliktnih grupa i interesa. Nejednakim rasporedom prirodnog bogatstva, ekonomske i političke moći, radikalizovan je problem privrednog rasta i razvoja, pre svega, manjih zemalja i zemalja u razvoju. Ti procesi ne zaobilaze ni Republiku Srbiju.

Višedecenijska kriza je u Srbiji danas vidljiva bezmalo u svakom segmentu društvenog života - velika nezaposlenost, visok nivo kriminala i korupcije, razni vidovi društvene patologije. Nasilje je sve izraženije i opasnije, a širenjem osećaja besperspektivnosti, mnogobrojni vidovi bolesti zavisnosti su sve učestaliji. Obrazovanje je sve skuplje i nedostupnije, a šanse za zaposlenje i društveni uspeh obrnuto su proporcionalne stečenom znanju. Kod mladih sve više raste nezadovoljstvo, koje se ispoljava od rezignacije, preko društvene apatije do izostanka identifikovanja sa sopstvenom državom i narodom. Sve je veći broj onih koji napuštaju zemlju i to smatraju, nažalost, svojim najvećim životnim uspehom.


Valja naglasiti da je privredni razvoj Republike Srbije kumulativan društveni proces. Njegovo odvijanje u prošlosti osnova je za budućnost, a nametnute nam privredno sistemske promene i sve pogrešne ekonomske mere nose sa sobom nesagledive posledice po građane, privredu i državu. Najgore je to što od 2000. godine Srbija u kontinuitetu ide pogrešnim putem, te su sve reforme i ekonomske mere, ma koliko pozitivno ocenjene od MMF ili Svetske banke, suštinski u praksi bile nelogične i neprimenjive, a za posledicu su imale ono što vlasti ne žele da priznaju: enormno povećanje javnog duga Republike Srbije, devastaciju srpske privrede, zabrinjavajuću nezaposlenost, kao i vrlo nepovoljne tendencije u demografskim kretanjima koje se ogledaju u smanjenju ukupnog broja stanovnika, padu nataliteta, prirodnoj depopulaciji, migracionim procesima i demografskom starenju stanovništva koje determiniše prilično ograničavajući populacioni okvir formiranja radnog kontingenta i aktivnog stanovništva i ujedno sve veći pritisak na najveći fiskalni teret države – penzioni fond.


Srpska država, a to priznaju i njeni zvaničnici, ne može da se suprotstaviti ni jednom izazovu. Ni unutrašnjem ni spoljnom. Država ne može naplatiti poreze, jer pokušava da ih dodatno naplati od onih koji su već taj ceh platili. Oni koji poreze ne plaćaju, neće ih ni plaćati. Kroz „investiciono ulaganje“ - finansiranje rada multinacionalnog preduzeća pod nazivom „Srpska napredna stranka i ortaci.“ isti su zaštićeni od inspekcija, revizija, kontrola i izmirivanja mnogih obaveza prema državi ili zaposlenima. Otuda, prosto je nemoguće ubrati dovoljno poreza i za državu Srbiju, iz čijeg budžeta će se finansirati rad državnih organa i zaposlenih u državnim institucijama i za reket političkoj mafiji na svim nivoima vlasti. Po svemu sudeći, bolja je računica „biznismena“ u Srbiji da finansiraju rad političke stranke na vlasti, nego pošteno plate obaveze državi.


Bolja je iz tog razloga što na ovaj način, protokom vremena, i uz privilegiju „naručenih zakona“, postaju vlasnici ne samo fabrika, zemljišta, objekata, već i čitavih gradova ili opština, a uz to i gospodari „političara“ i sudbina građana Srbije.  Upravo se ovde i na ovakvom primeru, najbolje uočava ideologija, godinama unazad, primenjivane neoliberalne doktrine u Srbiji - državi bez tržišta, konkurencije i vladavine prava, a koja se ogleda u dominaciji privatne svojine i ličnih interesa u odnosu na državu, njene resurse i interese zajednice.


Njen svojevrstan neuspeh ogleda se u činjenici da je s jedne strane, ovakva kakva jeste, postala neprijatelj sopstvenom narodu i privrednicima, a sa druge, okrenula je sopstveni narod i privrednike protiv interesa države. Iz ove pat pozicije, pristupom koji, u vođenju ekonomske politike, ima Vučićeva vlast, teško da ćemo se izvući i generacijama koje dolaze stvoriti bar malo perspektive za normalan život i razvoj.


Da li su građani Srbije razumeli poruke Srpskog pokreta Dveri kada je ukazivao da Vučić i njegova svita zakonima koje su doneli u Skupštini Srbije uzimaju od osiromašenih i obespravljenih i da daju bogatima ili se lično bogate?


Da li su svi građani Srbije razumeli da se od svega što ima veze sa državnim, pravi unosan posao za pojedince bliske vlasti ili članove njihovih porodica? Postaje li im jasno da i pored overene zdravstvene knjižice, na primer, neće dobiti adekvatnu zaštitu ili uslugu u bolničkom centru, već će ih lekari, inače sa stalnim radnim odnosom u državnoj ustanovi, uputiti u privatne da bi se lečili samo i samo, ukoliko imaju da plate?


Da li su građani Srbije svesni da od kriminalaca, lopova i siledžija nema ko da ih zaštiti? Neće baš svi policajci, čast velikom broju izuzetaka, sa platom koju imaju i za dnevnicu koju dobijaju u pocepanim uniformama i oguljenim čizmama da se hvataju u koštac sa kriminalcima i žrtvuju svoje živote, kako bi te iste kriminalce ili narko dilere, kasnije korumpirani Vučićevi tužioci ili sudije ponovo pustili na slobodu.


Da li građani Srbije postaju svesni da je kroz sudske sporove, čast velikom broju izuzetaka, pravda spora ili gotovo nedostupna i da sudije ma koliko bile svesne obaveze da presude po pravdi, moraju to uraditi po Zakonu, koji je u interesu velikih i moćnih? U Srbiji za prekršaje i krivična dela odgovara samo sirotinja, prost narod i u najvećoj meri za sitnice ili za „male pare“. Pravi kriminalci i kriminalci u foteljama, kao i krupni lopovi iz velikih privatizacija, ne.


Primera radi, Ekonomski tim Dveri ukazao je na kriminal i korupciju u budžetu Republike Srbije i jedinicama lokalnih samouprava pod okriljem izvršne i sudske vlasti. Te nalaze potvrdila je čak i Državna revizorska institucija. Verovali ili ne, Državna revizorska institucija potvrdila je da je samo u periodu od 2008. do 2014. godine nenamenski potrošeno neverovatnih 5.881 milijardi dinara ili oko 59 milijardi evra. Niko od okrivljenih nije osuđen ili kažnjen shodno težini prestupa. Takođe, Ekonomski tim Srpskog pokreta Dveri, ukazao je da je iz Republike Srbije u periodu od 2004-2013. godine nelegalnim putem iz zemlje izneto ukupno 53 milijardi 708 miliona dolara. Te naše nalaze potvrdio je i Vašingtonski Global Financial Integriti.


Nesporna je činjenica, takođe, kako navode saradnici Tima, da carina dozvoljava šverc robe u vrednosti od 4 milijarde evra godišnje, čime onemogućava državu još i za srazmerni deo neplaćenog PDV. Utaje gore pomenuti „investitori“ akcizu za naftne derivate oko 100 miliona evra, jer se u Srbiji proda 183 miliona litara goriva na crno. Uskraćuje se država Srbija za ne naplaćenu akcizu za 200 miliona kutija cigareta, ili 300 miliona evra godišnje. Više od polovine brašna, preko 500.000 tona, ili 23 hiljade šlepera brašna, se proda na crno, a da niko od Vučićevih „ne primeti“. Više od 700.000 radnika radi na crno. Kradu Vučićevi kumovi i struju...


Po preciznim podacima Saveta za ekonomiju, privredu i finansije Dveri, u periodu 2012. do 2015. godine na podsticanju konkurentnosti i zapošljavanja, analizom efekata podsticajnih mera regionalnog razvoja Vučićeva administracija je potrošila ukupno 986.791.123.000 dinara ili više od 8 milijardi EUR, bez uloženim sredstvima srazmernog efekta u povećanju broja zaposlenih i poboljšanju performansi srpske privrede. Vučićeva vlada nije uspela ni da sa čak 9 milijardi evra dodatnog zaduženja države, za nepune četiri godine, popravi likvidnost srpske privrede.


Iznete činjenice ukazuju na nepostojanje strategije razvoja Republike Srbije i na pogrešan model sprovođenja ekonomske politike.


 


Šta je potrebno uraditi?


Za hitan izlazak iz problema u kome se nalazimo mora se unaprediti strateško planiranje na svim nivoima i determinisati jedinstveni strateški okvir razvoja naše zemlje. Kod takvog pristupa država mora da identifikuje strateške razvojne pravce, usmerava i pomaže grane i preduzeća koja imaju perspektivu. Reč je o aktivnoj državi koja ume strateški da misli. Ta politika ne ide protiv tržišta. Naprotiv, ona maksimalno podstiče tržište i konkurentnost, ali u okviru jasne razvojne politike i zaštite nacionalnih interesa.


Država Srbija mora prestati da pronalazi strane „investitore“ i da im plaća da „investiraju“ u srpsku privredu. Ta novčana sredstva moraju biti preusmerena ka podsticanju domaćih preduzeća i preduzetnika, u cilju povećanja zaposlenosti. Država na sve načine i iz svih raspoloživih izvora – povoljnim kreditima, poreskim olakšicama, izvoznim podsticajima, strateškom razvojnom politikom, mora da pomogne oporavak domaće prerađivačke industrije i poljoprivrede. Potrebne su neprekidne kampanje i pritisci kroz medije da se kupuju domaći proizvodi.


Prioritetno je važno urediti tržište rada u Republici Srbiji, a sistem obrazovanja uskladiti sa njegovim potrebama. Važno je poboljšati fleksibilnost, ali i otkloniti probleme dualnosti tržišta rada i diskriminacijske prakse na tržištu rada.


Realna nova radna mesta mogu se stvoriti kroz novi proces industrijalizacije Republike Srbije i direktno državno podsticanje razvoja domaće konkurentne i preduzetničke privrede. To zahteva uvođenje sistema carinske zaštite i druge oblike zaštite domaćeg tržišta.


Direktnim državnim intervencijama u nerazvijena i devastirana područja Republike Srbije, jačanjem institucija i izborom kvalitetnih kadrova na lokalnom nivou pokrenuti društveno-ekonomski razvoj u njima. Posebno je važno usaglasiti i koordinisati podsticajne mehanizme sa programskim merama i prioritetima na nivou države (sektorski, investicioni).


Pored hitne izgradnje svih segmenata infrastrukture na nacionalnom nivou, započeti i sa programom obnove gradova i manjih mesta u unutrašnjosti Republike Srbije, a posebno u pograničnim mestima. Umesto gradnje stanova u velikim centrima Republike Srbije, koje više nema ko da kupi, popravljati ono čime stanovništvo u unutrašnjosti raspolaže, a što propada. Time ćemo uposliti domaću operativu i sektor građevinarstva i industrije građevinskog materijala. Država treba da otkupi napuštene kuće i imanja u napuštenim i devastiranim krajevima Republike Srbije i time pokuša da makar delimično reši rastuće stambene probleme stanovništva u gradovima. Po svaku cenu treba zaustaviti dalje procese depopulacije, pogotovo iz devastiranih i pograničnih krajeva Republike Srbije. Državno zemljište ne sme biti prodavano strancima.


Poreski sistem bazirati na oslobađanju plaćanja poreza i doprinosa za novoosnovana domaća preduzeća u inicijalnim godinama rada. Takođe, smatramo korisnim da se uvedu progresivne poreske stope za inovativna i izvozno orijentisana privredna društva koja privrednu delatnost obavljaju u devastiranim područjima Republike Srbije. Sprečiti sve manipulativne tehnike izbegavanja plaćanja poreza na svim nivoima i isisavanja kapitala iz Republike Srbije.


Gospođa Brnabić ne može da vodi ekonomsku politiku Republike Srbije na osnovu zahteva i preporuka interesnih grupa ili nadnacionalnih institucija. Država ima prevashodno važnu ulogu u stvaranju preduslova za privredni razvoj, definisanjem strategija i ključnih ciljeva razvoja, kao i izgradnjom mehanizama za sprovođenje različitih javnih politika u cilju održivog socio-ekonomskog razvoja.


I na kraju, ono što se iz ovakvih relacija da zaključiti - za razliku od političara Srpske napredne stranke i bivše vlasti, Srpski pokret Dveri se državnički vlada i ophodi prema resursima Republike Srbije. Razlika između državnika i političara je u tome što državnici misle na sledeće generacije, a političari na sledeće izbore.



dr Predrag Mitrović,    

potpredsednik Srpskog pokreta Dveri

predsednik Saveta za ekonomiju privredu i finansije


Izvor: Svedok

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Predrag Mitrović

Predrag Mitrović je rođen 18. novembra 1971. godine u Leskovcu. Osnovnu školu, dva razreda zajedničkih osnova – Gimnazije i srednju ekonomsku školu završio je u svom rodnom gradu. Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu upisao je školske 1990/1991. godine i na istom diplomirao (smer Teorija i politika privrednog razvoja).

Magistarske studije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu, smer Upravljanje razvojem, završio je prosečnom ocenom 9,90. Akademsko zvanje magistra ekonomskih nauka stekao je odbranom magistarske teze pod nazivom „Migracije visokoobrazovane radne snage i endogeni rast“.

Radio je na poslovima profesora ekonomske grupe predmeta (osnovi ekonomije, monetarna ekonomija i bankarstvo i javne finansije) u Ekonomskoj školi „Đuka Dinić“ u Leskovcu i obavljao poslove savetnika generalnog direktora za poslove razvoja u Eksport-import banci „Eksimbanci“ A. D. Beograd u Beogradu.

Sa uspehom je završio specijalističke studije u Frankfurtu na Majni – SME Finance, Frankfurt School of Finance & Management – Bankakademie HfB, kao i specijalističke kurseve Nacionalne banke Kanade. Povratkom u Srbiju, obavljao je odgovorne poslove u HVB banci (HypoVereinsbank) i UniCredit banci.

Ima zvanje zastupnika i posrednika u osiguranju Narodne banke Srbije, a rešenjem Ministra pravde Republike Srbije, imenovan je za stalnog sudskog veštaka Viših sudova Republike Srbije za ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast bankarstvo i osiguranje.

Aktivno je učestvovao u izradi i implementaciji velikog broja strategija razvoja, programa i projekata, u zemlji i inostranstvu. Redovni je učesnik velikog broja nacionalnih i međunarodnih naučnih skupova i autor naučnih radova iz oblasti privrednog razvoja, ekonomske politike, nacionalne ekonomije, javnih finansija i monetarne ekonomije i bankarstva.

Doktorsku disertaciju pod nazivom „Uticaj politike regionalnog razvoja na društveno-ekonomska kretanja u Republici Srbiji“ odbranio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Veliki je kritičar neliberalnog ekonomskog modela i ideologije. Centralna figura ekonomske delatnosti, po njemu je, čovek i njegovo blagostanje, a ne profit.

Od MENSA-e Srbija i Crna Gora pohvaljen je za prepoznavanje potencijala i očuvanje ljudskog kapitala Republike Srbije.

Učestvovao je, sa zapaženim uspehom, kao član srpske delegacije na Svetskom kongresu porodica i Međunarodnom naučnom forumu „Višedetne porodice i budućnost čovečanstva“ u Moskvi.

Govori francuski, italijanski, engleski i bugarski jezik.

Rezervni je oficir Vojske Srbije i učesnik otadžbinskih ratova 1991. i 1999. godine.

Organizator je i aktivni učesnik u akcijama pomoći srpskom narodu na jugu Srbije, Kosovu i Metohiji i obnovi srpskih svetinja, crkava i manastira u Srbiji, a posebno manastira Hilandara na Svetoj Gori.

Oženjen je i ima troje dece, unuku i unuka.


Angažovanje u Dverima

U Dverima je od 2009. godine. Bio je član Rukovodstva i Uprave Rukovodstva, koordinator za Jablanički, Pčinjski, Toplički i Niški okrug, član Prelaznog veća. Sada obavlja funkciju Potpredsednika Srpskog pokreta Dveri, člana Predsedništva i predsednika Saveta za ekonomiju, privredu i finansije.