Autorski tekstovi

dr Predrag Mitrović:  VLADA SRBIJE NEMA STRATEGIJU RAZVOJA

dr Predrag Mitrović: VLADA SRBIJE NEMA STRATEGIJU RAZVOJA


Gospođa Brnabić ne može da vodi ekonomsku politiku Republike Srbije na osnovu zahteva i preporuka interesnih grupa ili nadnacionalnih institucija. Država ima prevashodno važnu ulogu u stvaranju preduslova za privredni razvoj, definisanjem strategija i ključnih ciljeva razvoja, kao i izgradnjom mehanizama za sprovođenje različitih javnih politika u cilju održivog socio-ekonomskog razvoja.


 Razvoj Republike Srbije je kumulativan društveni proces. Njegovo odvijanje u prošlosti osnova je za budućnost, a nametnute nam privredno sistemske promene i sve pogrešne ekonomske mere nose sa sobom nesagledive posledice po građane, privredu i državu. Najgore je to što od 2000. godine Srbija ide pogrešnim putem, te su sve reforme i ekonomske mere, ma koliko pozitivno ocenjene od MMF ili Svetske banke, suštinski u praksi bile nelogične i neprimenjive, a za posledicu su imale ono što vlasti ne žele da priznaju: enormno povećanje javnog duga Republike Srbije, devastaciju srpske privrede, zabrinjavajuću nezaposlenost, kao i vrlo nepovoljne tendencije u demografskim kretanjima koje se ogledaju u smanjenju ukupnog broja stanovnika, padu nataliteta, prirodnoj depopulaciji, migracionim procesima i demografskom starenju stanovništva koje determiniše prilično ograničavajući populacioni okvir formiranja radnog kontingenta i aktivnog stanovništva i ujedno sve veći pritisak na najveći fiskalni teret države – penzioni fond.


Pored odlaska mladih i obrazovanih ljudi iz zemlje, intenzivne unutrašnje migracije stanovništva dovele su do krupnih promena u razmeštaju stanovništva Republike Srbije, kroz izrazitu koncentraciju stanovništva, na jednoj i sistematsko pražnjenje i depopulaciju širokih prostora Republike Srbije, na drugoj strani. Time su, veliki i strateški važni prostori, uz stvaranje velikog bezbedonosnog rizika, ostali populaciono nepokriveni, njihovi resursi neiskorišćeni, dok istovremeno, u razvijenijim centrima dolazi do prekomerne koncentracije stanovništva i privrede, što proizvodi negativne posledice u ekonomskoj, socijalnoj, prostornoj i ekološkoj sferi.


Najnovija istraživanja Srpskog pokreta Dveri pokazuju da na 20% ukupne teritorije Republike Srbije, obuhvaćene poslednjim zvaničnim popisom stanovništva, živi više od 60% stanovnika Srbije. Na 80% ostatka teritorije Srbije živi preostalih blizu 40% stanovnika. Sa druge strane, u ukupnom bruto društvenom proizvodu Srbije stanovništvo koje živi na 20% teritorije Srbije učestvuje sa 80%, dok ostatak stanovništva koje živi na 80% teritorije Srbije, učestvuje u bruto društvenom proizvodu Republike Srbije sa 20%!


 Regionalne razlike, posmatrane na nivou okruga, merene indeksom razvojne ugroženosti iznose 1:7, što pokazuje da je Beograd, primera radi, gotovo 7 puta razvijeniji u svim segmentima analize od Jablaničkog okruga.


Nezaposlenost je jedan od najvećih ekonomskih i socijalnih problema u Republici Srbiji. Ekstremnu stopu nezaposlenosti pre svih, beleže opštine Žitorađa 72,7%, Lebane 67,5%, Bojnik 66%, Preševo 64,7%, Merošina 64%.


 Na jugu Srbije, ubrzani pad zaposlenosti, nasleđeni infrastrukturni problemi i nerazvijenost privrede, najviše su pogodili opštinu Bojnik, koja je u odnosu na 2002. godinu, izgubila 89% radnika u privredi (nefinansijski sektor), a slede Lebane (-83%), Bela Palanka i Vladičin Han (-77%) i Surdulica (-73%).  U ovim i ovakvim slučajevima, postojeći model razvoja privlačenjem stranih investitora NE MOŽE DATI REZULTATE. Ko će, tržišnim mehanizmima vođen, investirati u pomenute opštine? Da nije možda rešenje Vladinom logikom tržišta i do sad sprovođenim merama da se ljudi iz tih mesta isele – odu za Beograd, veće gradove u Srbiji ili van zemlje, ili jednostavno pomru?


Srpski pokret Dveri smatra da su izražene neravnomernosti u razvoju toliko duboke da je nerealno očekivati da će, uz vladajući ekonomski model, zasnovan na liberalnoj ekonomskoj filosofiji i deregulaciji, nestati u dogledno vreme. Izraženi problemi ekonomskog razvoja upućuju na činjenicu da samo država, sa svojim resursima, institucijama i zakonskom regulativom, može na adekvatan način da inicira, usmeri i realizuje rešavanje istih. Iz navedenog se zaključuje da se mora unaprediti strateško planiranje na svim nivoima i determinisati jedinstveni strateški okvir razvoja naše zemlje. Kod takvog pristupa država mora da identifikuje strateške razvojne pravce, usmerava i pomaže grane i preduzeća koja imaju perspektivu. Reč je o aktivnoj državi koja ume strateški da misli. Ta politika ne ide protiv tržišta. Naprotiv, ona maksimalno podstiče tržište i konkurentnost, ali u okviru jasne razvojne politike i zaštite nacionalnih interesa.


Država Srbija mora prestati da pronalazi strane „investitore“ i da im plaća da „investiraju“ u srpsku privredu. Ta novčana sredstva moraju biti preusmerena ka podsticanju domaćih preduzeća i preduzetnika, u cilju povećanja zaposlenosti. Država na sve načine i iz svih raspoloživih izvora – povoljnim kreditima, poreskim olakšicama, izvoznim podsticajima, strateškom razvojnom politikom, mora da pomogne oporavak domaće prerađivačke industrije i poljoprivrede. Potrebne su neprekidne kampanje i pritisci kroz medije da se kupuju domaći proizvodi.


Prioritetno je važno urediti tržište rada u Republici Srbiji, a sistem obrazovanja uskladiti sa njegovim potrebama. Važno je poboljšati fleksibilnost, ali i otkloniti probleme dualnosti tržišta rada i diskriminacijske prakse na tržištu rada.


Realna nova radna mesta mogu se stvoriti kroz novi proces industirijalizacije Republike Srbije i direktno državno podsticanje razvoja domaće konkurentne i preduzetničke privrede. To zahteva uvođenje sistema carinske zaštite i druge oblike zaštite domaćeg tržišta.


Direktnim državnim intervencijama u nerazvijena i devastirana područja Republike Srbije, jačanjem institucija i izborom kvalitetnih kadrova na lokalnom nivou pokrenuti društveno-ekonomski razvoj u njima. Posebno je važno usaglasiti i koordinisati podsticajne mehanizme sa programskim merama i prioritetima na nivou države (sektorski, investicioni).


Pored hitne izgradnje svih segmenata infrastrukture na nacionalnom nivou, započeti i sa programom obnove gradova i manjih mesta u unutrašnjosti Republike Srbije, a posebno u pograničnim mestima. Umesto gradnje stanova u velikim centrima Republike Srbije, koje više nema ko da kupi, popravljati ono čime stanovništvo u unutrašnjosti raspolaže, a što propada. Time ćemo uposliti domaću operativu i sektor građevinarstva i industrije građevinskog materijala. Država treba da otkupi napuštene kuće i imanja u napuštenim i devastiranim krajevima Republike Srbije i time pokuša da makar delimično reši rastuće stambene probleme stanovništva u gradovima. Po svaku cenu treba zaustaviti dalje procese depopulacije, pogotovo iz devastiranih i pograničnih krajeva Republike Srbije. Državno zemljište ne sme biti prodavano strancima.


Poreski sistem bazirati na oslobađanju plaćanja poreza i doprinosa za novoosnovana domaća preduzeća u inicijalnim godinama rada. Takođe, smatramo korisnim da se uvedu progresivne poreske stope za inovativna i izvozno orijentisana privredna društva koja privrednu delatnost obavljaju u devastiranim područjima Republike Srbije. Sprečiti sve manipulativne tehnike izbegavanja plaćanja poreza na svim nivoima i isisavanja kapitala iz Republike Srbije.


Gospođa Brnabić ne može da vodi ekonomsku politiku Republike Srbije na osnovu zahteva i preporuka interesnih grupa ili nadnacionalnih institucija. Država ima prevashodno važnu ulogu u stvaranju preduslova za privredni razvoj, definisanjem strategija i ključnih ciljeva razvoja, kao i izgradnjom mehanizama za sprovođenje različitih javnih politika u cilju održivog socio-ekonomskog razvoja.


Znamo da su svi ovde izneti stavovi i predložene mere protiv postulata i ideologije liberalne doktrine i svetskih moćnika. Pred Vladom je izbor - da rešava probleme koji očigledno postoje i na koje smo ukazali ili da po nalogu MMF i Svetske banke lobira u rešavanju problema koji oni smatraju da su njihovi problemi, a u cilju postizanja potpune dominacije, okupacije svih resursa i uništenja srpske države, privrede i  konačno i naroda.


 


dr Predrag Mitrović, potpredsednik Srpskog pokreta Dveri


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Predrag Mitrović

Predrag Mitrović je rođen 18. novembra 1971. godine u Leskovcu. Osnovnu školu, dva razreda zajedničkih osnova – Gimnazije i srednju ekonomsku školu završio je u svom rodnom gradu. Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu upisao je školske 1990/1991. godine i na istom diplomirao (smer Teorija i politika privrednog razvoja).

Magistarske studije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu, smer Upravljanje razvojem, završio je prosečnom ocenom 9,90. Akademsko zvanje magistra ekonomskih nauka stekao je odbranom magistarske teze pod nazivom „Migracije visokoobrazovane radne snage i endogeni rast“.

Radio je na poslovima profesora ekonomske grupe predmeta (osnovi ekonomije, monetarna ekonomija i bankarstvo i javne finansije) u Ekonomskoj školi „Đuka Dinić“ u Leskovcu i obavljao poslove savetnika generalnog direktora za poslove razvoja u Eksport-import banci „Eksimbanci“ A. D. Beograd u Beogradu.

Sa uspehom je završio specijalističke studije u Frankfurtu na Majni – SME Finance, Frankfurt School of Finance & Management – Bankakademie HfB, kao i specijalističke kurseve Nacionalne banke Kanade. Povratkom u Srbiju, obavljao je odgovorne poslove u HVB banci (HypoVereinsbank) i UniCredit banci.

Ima zvanje zastupnika i posrednika u osiguranju Narodne banke Srbije, a rešenjem Ministra pravde Republike Srbije, imenovan je za stalnog sudskog veštaka Viših sudova Republike Srbije za ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast bankarstvo i osiguranje.

Aktivno je učestvovao u izradi i implementaciji velikog broja strategija razvoja, programa i projekata, u zemlji i inostranstvu. Redovni je učesnik velikog broja nacionalnih i međunarodnih naučnih skupova i autor naučnih radova iz oblasti privrednog razvoja, ekonomske politike, nacionalne ekonomije, javnih finansija i monetarne ekonomije i bankarstva.

Doktorsku disertaciju pod nazivom „Uticaj politike regionalnog razvoja na društveno-ekonomska kretanja u Republici Srbiji“ odbranio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Veliki je kritičar neliberalnog ekonomskog modela i ideologije. Centralna figura ekonomske delatnosti, po njemu je, čovek i njegovo blagostanje, a ne profit.

Od MENSA-e Srbija i Crna Gora pohvaljen je za prepoznavanje potencijala i očuvanje ljudskog kapitala Republike Srbije.

Učestvovao je, sa zapaženim uspehom, kao član srpske delegacije na Svetskom kongresu porodica i Međunarodnom naučnom forumu „Višedetne porodice i budućnost čovečanstva“ u Moskvi.

Govori francuski, italijanski, engleski i bugarski jezik.

Rezervni je oficir Vojske Srbije i učesnik otadžbinskih ratova 1991. i 1999. godine.

Organizator je i aktivni učesnik u akcijama pomoći srpskom narodu na jugu Srbije, Kosovu i Metohiji i obnovi srpskih svetinja, crkava i manastira u Srbiji, a posebno manastira Hilandara na Svetoj Gori.

Oženjen je i ima troje dece, unuku i unuka.


Angažovanje u Dverima

U Dverima je od 2009. godine. Bio je član Rukovodstva i Uprave Rukovodstva, koordinator za Jablanički, Pčinjski, Toplički i Niški okrug, član Prelaznog veća. Sada obavlja funkciju Potpredsednika Srpskog pokreta Dveri, člana Predsedništva i predsednika Saveta za ekonomiju, privredu i finansije.