Autorski tekstovi

Dr Siniša Jagodić: Ima li kraja?

Dr Siniša Jagodić: Ima li kraja?

Pre par dana je otišao sa životne scene, nakon višenedeljne borbe za život, Radoje Petković, star 62 godine iz Kastve kraj Rijeke. Napustio nas je nakon što je prebijen do smrti od 15 godina mlađeg (ne)čoveka kojeg nije ni poznavao. Vrlo je verovatno da je zločin etnički motivisan. Premijer susedne nam države izrazio je duboku „sućut“ i obećao da će se boriti za nultu toleranciju prema nasilju uopšte, a naročito prema onom koje je usmereno prema nacionalnim manjinama.

Da se razumemo, ubijen je jedan Srbin, potpredsednik Veća nacionalnih manjina iz Kastve, član SDSS. Ubijen je zato što je to što jeste i što nije odustao. Ubica je Hrvat iz Bosne, koji se istim zanatom bavio i tamo i nikome nije odgovarao. To što je Radoje predstavljao srpski narod nema nikakvu težinu kao ni floskula „nulta tolerancija“. Naravno da se ne radi o nasilju prema nekakvim imaginarnim nacionalnim manjinama, nego isključivo prema Srbima. I sreća da je ova oglašena nulta tolerancija na „otocima“ daleko niža od one na kontinentu i da se radilo o mlađim pripadnicima srpskog naroda tako da skorašnje nasilje na Braču nije dovelo do istog ishoda.


Vest o Radojevoj smrti je brzo zatrpana gomilom medijskog smeća koja nam se svakog dana sruči na glavu u vidu informativnih programa. Još jednom se medijski pokrila suštinska nemoć sadašnje srpske Vlade i njene politike u tzv. regionu, što je naravno obrnuto proporcionalno njenoj moći u unutrašnjoj politici. Bez prvoga, svi znamo, ne bi bilo ni drugoga. Ili je, možda, razlog u tome da se spreči uticaj na hrvatsko sudstvo i svedoke koji su takođe naglo „zašutjeli“. Ništa manje ne „šute“ ni dežurni analitičari i ostali kontrolori srpskog javnog mnjenja koji se i na najmanji mig obrušavaju na pero ili mikrofon i proizvode medijski cunami koji briše sve pred sobom pa i zdrav razum.


Nasilna smrt Radoja Petkovića nije znak za uzbunu u Srbiji i komšije to jako dobro znaju. I zato će se to ponavljati. Naši sunarodnici će biti žrtvovani za otvaranje par poglavlja više, a poglavnici to koriste i rade svoj posao. Srećom i tamo se nađe neki vatrogasac koji ustane, po cenu sopstvene žrtve, u odbranu čovečnosti i takvima treba odati priznanje. Bilo bi ih i više da nije tako opasno plivati protiv opšte struje.


Što se našeg glavara tiče, on je pod unakrsnom vatrom spoljnih „prijatelja“ i unutrašnjih „neprijatelja“. Borba protiv „fašizma“ koju jezuitski predano i lično vodi jedan je od prioriteta. Naravno na unutrašnjem planu. Ogroman teret je uzeo na sebe, a pomoći niotkuda. I što je najgore, statistika i matematika počinju da mu okreću leđa. Normalni ljudi odlaze iz zemlje, i ovde i u komšiluku, pa nenormalnost dostiže neverovatno visoke koncentracije. Poglavnici ovo zlo usmeravaju ka Srbima što povremeno i dovede do relaksacije, a naš glavar prema onima koji drugačije misle. Samo, tu nema relaksacije. Srbi ne vole pobede kada je pobednik 10 puta jači.


Uz to, i fudbaleri su zakazali, a Novaku nešto ne ide. A i temperatura počinje da raste. Treba sve ovo preživeti i ostati normalan.


Dr Siniša Jagodić

(Parking gde je premlaćen Radoje Petković / Foto Novi list)




Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Siniša Jagodić