Autorski tekstovi

Dragana Pejić: Šest meseci bez strategije o razvoju sporta u Srbiji

Dragana Pejić: Šest meseci bez strategije o razvoju sporta u Srbiji

Srpski sport: elitni kruzer bez kormilara.

Sve do ulaska u politiku, kao građanka koja povremeno prati medije i dešavanja u zemlji i inostranstvu, smatrala sam da je pojam odgovornosti zajednički imenitelj za sve nosioce javnih funkcija. Danas, kada nešto više znam kako funkcioniše ceo sistem državne uprave, mnogo više sam zbunjena nego ranije. I dalje mi nije jasno kako je moguće da nosilac javne funkcije ne ispunjava zakonom i programom predviđene obaveze i zbog toga ne odgovara, a oni koji su mu nadređeni čak ga i ne opominju!


Po naslovu se da zaključiti: reč je o Ministarstvu omladine i sporta u Vladi Srbije i njegovom čelnom čoveku Vanji Udovičiću. U decembru prošle godine Srpski pokret DVERI usvojio je Deklaraciju o sportu i Program razvoja sporta u Srbiji. Radeći na tim dokumentima, Savet za sport čijim radom predsedavam, veoma jasno je detektovao dva ključna problema razvoja sporta u Srbiji: nedostatak Strategije razvoja sporta i loš važeći Zakon o sportu.


Poslednja Strategija usvojena je u decembru 2014. godine, i važila je za period januar 2014 – decembar 2018. godine. Bazni dokument u srpskom sportu usvojen je, dakle, sa zakašnjenjem od gotovo godinu dana! Pri tome niko (Vlada, Olimpijski komitet, Sportski savez) nije ni pokušao da reaguje i „opomene“ ministra na svoje obaveze.


Vanja Udovičić je bio sjajan, vrhunski sportista i bila bih mnogo srećnija da mi je u sećanju ostao taj deo njegove karijere. Nažalost, sve što je sledilo posle toga – afere, loš rad, nedostatak bilo kakve vizije – urušilo je njegovo ime i teško stečen ugled.


Još kao osoba koja se početkom ovog veka aktivnije bavila šahom, sećam se da je tadašnja Uprava za sport, smeštena u zgradi starog DIF-a, brojala oko 15 zaposlenih, smeštenih u nekoliko kancelarija. Danas se govori o cifri od preko 100 zaposlenih, većinom partijski podobnih osoba, od kojih malo kome pada na pamet da radi svoj posao. Jer, kako drugačije protumačiti činjenicu da se niko „ne seti“ koji su glavni zadaci Ministarstva.


Tako dolazimo do jednog logičnog pitanja: po kojim to dokumentima radi Ministarstvo sporta, kao i po kojim važećim dokumentima i kriterijumima lokalne samouprave donose svoje pravilnike o regulisanju finansiranja sporta iz budžeta na svojoj teritoriji?


Kako da bilo koji zainteresovani građanin sazna šta u stvari radi Ministarstvo, kada je poslednji dostupan izveštaj na njihovom sajtu od 2015. godine?


Kao posledicu ovakve situacije imamo potpuni javašluk u raspodeli sredstava i u lokalnim samoupravama. Naime, pravilnicima je jasno ograničen procenat koji sportska udruženja mogu opredeliti za plate zaposlenih. Međutim, u nekim opštinama (ne bih o imenima, da ne ugrozim one koji imaju hrabrost da o tome pričaju sa nama) klubovima se dodeljuju enormne svote novca, uz obavezu da zaposle i isplaćuju lične dohotke jednom ili dvojici „botova“ vladajuće partije.


Da li je običnom građaninu moguće da zamisli tragikomediju gde sredstva namenjena nekom mladom atletičaru, plivaču ili šahisti u stvari idu na finansiranje poslušnika koji sede pored kompjutera i pišu pozitivne komentare o omiljenom vođi?


Jednog dana zbog toga će neko morati da odgovara. Riba smrdi od glave, a srpski sport od Ministarstva sporta.


Nekog će možda i zavarati sjajni rezultati koje postižu srpski sportisti. Nas u Srpskom pokretu Dveri neće. Mi smo svesni da to nije posledica sistema  i pravedne raspodele sredstava, već su to vrednosti zasnovane na ličnim inicijativama i znanim i neznanim sportskim entuzijastima koji se često bore sa vetrenjačama.


Sećate li se luksuznog kruzera „Kosta konkordija“ i njegovog nesrećnog kapetana? Sličnost je velika, zar ne?

 


Dragana Pejić-Ranđelović,

Predsednik Saveta za sport, Dveri


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Dragana Pejić-Ranđelović

Dragana Pejić-Ranđelović, rođena 25.01.1969.god. U Pirotu. Živi radi u rodnom gradu. Diplomirani ekonomista, direktor GID “Pi-press”doo.


Od 13-e godine bavi se šahom, najpre kao igrač, a poslednjih godina kao sudija i trener mlađih kategorija. Nosilac međunarodnih titula Fide-majstor i Fide-sudija.


Predsednik Saveta za sport Srpskog pokreta Dveri.