Autorski tekstovi

Dragana Simonović: Ostati i boriti se ili otići?

Dragana Simonović: Ostati i boriti se ili otići?

Još od malih nogu deca uče u školi da je porodica osnovna ćelija društva. Ako od tako ranog uzrasta to počinjemo da shvatamo, zašto onda grešimo kada odrastemo?

Zašto nam je sve postalo prioritet u odnosu na ono što bi trebalo da nam je najbitnije? Moderna vremena sa sobom nose prednosti, ali i mane. Sve je više školovanih, ambicioznih ljudi koji zbog možda i prevelikih ambicija ostavljaju sve za sobom, svoj dom, svoju familiju, svoju kulturu i rešavaju da se otisnu u svet tražeći za sebe bolji život. Zarad veće plate i boljih šansi, ljudi napuštaju svoj zavičaj, prijatelje, porodice, svoja rodna mesta i odlaze zarad nekog potencijalno boljeg života. Da li bolji život znači pobeći od svega onoga što osobu čini onim što jeste? Šta to zapravo imaju druge zemlje što naša nema?


Možda su to samo pravila i zakoni koja su znatno poštovanija nego u našoj zemlji, možda samo vođstvo koje ume da vodi narod na opštu korist, možda samo svest da ukoliko nešto ne uložiš nećeš ništa ni dobiti. Možemo li mi ovde stvoriti bolje i uređenije društvo, bolji sistem? Možemo li zajedno da se izborimo za to ili ćemo svi postepeno otići iz naše Srbije?


I tako, dan za danom, godina za godinom, naša zemlja sve više pusti. Sela zarastaju u korov, polja neobrađena, domaćinstva propala, staro stanovništvo odumire, a mlade nade odlaze i ostavljaju prazninu i pustoš za sobom...


Prema nekim podacima, Srbiju je 2015. godine napustilo oko 60.000 ljudi, što odgovara broju stanovnika grada Kruševca. Zamislimo samo koliko je do ove 2018. godine ljudi otišlo iz Srbije? Da li nam svake godine uslovno rečeno nestaje po jedan Kruševac ili mnogo više gradova?


Ovome treba dodati tužnu činjenicu da Srbija svake godine gubi samo na razlici između broja umrlih i rođenih preko 35 000 stanovnika, a to je više od 350 000 ljudi za 10 godine. Ceo jedan Novi Sad ili Čačak i Kragujevac zajedno.


Da li nam ovaj alarm stvara uzbunu u glavi ili nam je postalo svejedno da li naša država tihim glasom propada pred našim očima?


Ukoliko smo stvarno patriote kao što uvek govorimo da jesmo, trebali bi da počnemo da razmišljamo šta nas to vuče unazad, zašto se ne okrenemo stvaranju boljeg života ovde, u mestu u kojem smo se rodili, već želimo da budemo neprimetan ukras u tuđem dvorištu umesto u svom? Zašto smo prestali da se borimo za našu Srbiju? Za sve naše porodice i svu našu decu? Zar je odlazak jednina alternativa koja je ostala?


Zašto ne stvaramo porodice na našem tlu, da opet budemo velika i snažna zemlja? Hoćemo li pustiti da Srbija polako propada, da se polako smanjuje i da dopustimo da je nasele drugi narodi i uzmu sve ono što je bilo naše?


Mislimo svi o tome, jer još malo i biće kasno.


 

Autor je student III godine Pravnog fakulteta u Kragujevcu

i član GrO Dveri Kragujevac


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Dragana Simonović