Autorski tekstovi

Dragana Trifković: Ekonomski Forum na Jalti, kreiranje novih mogućnosti

Dragana Trifković: Ekonomski Forum na Jalti, kreiranje novih mogućnosti

Jedan panel u okviru Foruma, bio je posvećen „Ekonomskom razvoju Sirije“. Ministar ekonomije Sirije je izjavio da je ekonomika njegove zemlje razrušena tokom varvarske agresije i da je neopohodna obnova zemlje na svim nivoima.

Rusija je postala mesto održavanja značajnih ekonomskih skupova, pa se pored foruma u Sankt Peterburgu, Sočiju i Vladivostoku, već četvrti put za redom održava i ekonomski forum na Jalti. Ovogodišnji IV Međunarodni ekonomski forum, održan je od 19. do 21. aprila i okupio je preko tri hiljade delegata iz više od sedamdeset zemalja. Forum je zamišljen kao platforma za diskusiju kako o socijalno-ekonomskim, tako i o političkim i bezbednosnim temama.  Organizatori Foruma su rukovodstvo Republike Krim i Fond „Jaltski međunarodni ekonomski forum“ uz podršku administracije predsednika RF. Ove godine je formiran i Međunarodni savet eksperata iz više od dvadeset zemalja, koji će baviti i pripremanjem konkretnih planova. U rad saveta su se uključili stručnjaci za različitite oblasti iz Nemačke, Italije, Francuske, Austrije, Srbije i drugih zemalja.

 


Početak EFJ  (foto arhiva: Dragana Trifković)


Generalna tema ovogodišnjeg foruma bila je: Budućnost  sveta, budućnost Rusije. Učesnike je pozdravio predsednik RF Vladimir Putin. Ekonomski forum na Jalti je glavna platforma za demonstraciju investicionih mogućnosti i potencijala Krima. Iako zapadna zajednica vrši veliki pritisak na one koji žele da posete Krim i učestvuju na ekonomskom forumu, iz godine u godinu Jaltski forum dobija na značaju. U radu foruma učestvuju politički lideri i članovi parlamenta iz mnogobrojnih zemalja, a ove godine su bile brojne parlamentarne delegacije i iz zemalja članica EU. Na Jaltskom forumu su učestvovali takođe i članovi Parlamenta EU. Neke od parlamentarnih delegacija došle su iz Nemačke, Francuske, Italije, Austrije, Srbije, Sirije, Senegala, Velike Britanije i dr.


Ekonomski forum je održan u hotelu „Mriya“, koji se u prevodu sa ukrajinskog naziva „mašta“. Ovaj hotel je projektovao čuveni britanski arhitekta Norman Foster, i on je prošle godine proglašen najboljim hotelom na svetu od strane organizacije  „Vorld trevel avords 2016“ koja se smatra najprestižnijom u oblasti turizma i SPA. Osim toga, deo zasedanja je održan u Livadijskom dvorcu porodice Romanovih, koji je projektovao Nikolaj Krasnov. Posebno značenje ovog mesta je u tome što je tu sklopljen dogovor između Staljina, Ruzvelta i Čerčila po okončanju Drugogo svetskog rata, kojim je rešena sudbina posleratne Evrope.

 


Srpska delegacija na Ekonomskom forumu na Jalti sa Natalijom Poklonskom, deputatom Državne Dume (foto arhiva: Dragana Trifković)


Najbrojnija delegacija na ovogodišnjem Forumu je bila iz Sirije, sa više od 80 delegata na čelu sa ministrom za ekonomiju i spoljnu trgovinu Vlade Sirije g. Samirom Halilom. Iako je bio najavljen dolazak premijera Sirije, on je izostao zbog napregnute situacije u Siriji. Jedan panel u okviru Foruma, bio je posvećen „Ekonomskom razvoju Sirije“. Ministar ekonomije Sirije je izjavio da je ekonomika njegove zemlje razrušena tokom varvarske agresije i da je neopohodna obnova zemlje na svim nivoima. U tom smislu, rekao je da je Sirija zainteresovana za privlačenje stranih investitora. Među prioritetnim oblastima za investicije naveo je tešku industriju, poljoprivredu, proizvodnju plastičnih proizvoda, lekova, biljnih ulja, tekstila, papira i auto delova.


Premijer Krima Sergej Aksjonov, se zahvalio predstavnicima sirijske delegacije za hrabrost, a takođe je izrazio spremnost krimskih kompanija da učestvuju u diskusiji o pitanjima ekonomskog oporavka Arapske Republike Sirije. Počasne delegacije IV Međunarodnog ekonomskog foruma bile su iz Nemačke i Austrije. Pored nemačkih i austrijskih poslanika, političara, društvenih delatnika i novinara, Forumu su prisustvovali i nemački investitori i privrednici. Ukupno je nemačku delegaciju činilo više od 100 delegata. Oni su pokazali veliki interes za ukidanje sankcija Rusiji, zbog toga što one pre svega imaju veliki efekat na nemačku privredu. U okviru Foruma je održan i poseban panel o razvoju rusko-nemačkih odnosa.


U svom novom mandatu predsednik Putin će posebnu pažnju posvetiti razvoju ekonomije Rusije i poboljšanju standarda građana. Sama teritorija Krima je najpogodnija za privredne delatnosti i na njoj dejstvuje zona slobodne trgovine koja je regulisana Zakonom o formiranju slobodne ekonomske zone na Krimu. Ova oblast zbog toga je najprivlačnija za investitore u Rusiji, jer podrazumeva smanjenje poreza na dobit i uplate u socijalne fondove, a u nekim slučajevima i bescarinski režim. Ovo uključuje turizam, građevinarstvo, hemijsku i elektronsku industriju, bankarski i finansijski sektor, farmaceutske proizvode, kao i agrarni sektor. Infrastruktura, koja je toliko neophodna za poslovanje, se postepeno gradi. U maju će biti otvoren novi most dugačak 19 kilometara, koji povezuje Krim i Krasnodarski kraj, a samo dva dana pred početak Ekonomskog foruma, otvoren je novi aerodrom koji je dostupan i za međunarodne letove. Dogovor o izgradnji ovog aerodroma potpisan je na Ekonomskom forumu na Jalti, 2016. godine.

 


Novi aerodrom u Simferopolju (foto arhiva: Dragana Trifković)

 

Konačno, u radu IV Međunarodnog ekonomskog foruma na Jalti učestvovala je i delegacija iz Srbije, koju su uz mene činila dva poslanika Skupštine Srbije, Boško Obradović, predsednik poslaničke grupe Dveri u Skupštini Srbije i Ivan Kostić, predsednik Odbora za dijasporu u Skupštini Srbije. Na okruglom stolu „Rusija-EU: Mehanizmi prevazilaženja krizeˮ koji je održan u Livadisjkom dvorcu, bilo je dosta reči o bombardovanju Jugoslavije, Srbiji i posebno problemu Kosova i Metohije. Uvodno obraćanje poslanika Državne Dume Natalije Poklonske na ovom okruglom stolu bilo je posvećeno odnosu SAD na međunarodnoj sceni i dvojnim standardima koje primenjuju. Kao primer navela je upravo bombardovanje bivše Jugoslavije kojim je prekršeno međunarodno pravo i delovanje zapadnih sila na odvajanju teritorije Kosova i Metohije od Srbije. S druge strane ona je navela da Zapad osuđuje i ne priznaje demokratski referendum na Krimu, na kom je narod izrazio svoju slobodnu volju i odlučio da teritorija Krima treba da se vrati u sastav Ruske Federacije. 


Boško Obradović je na istom panelu govorio o neophodnosti saradnje Evrope i Rusije zbog ostvarivanja obostranih interesa, i remetilačkoj ulozi SAD koja pokušava da stvaranjem barijera i konflikata zadrži svoje pozicije. Svoje izlaganje je zaključio rečenicom „Kosovo je Srbija, Krim je Rusija“. Naša delegacija je uz aktivno učešće u radu Foruma, obavila niz sastanaka sa delegacijama stranih država iz Nemačke, Austrije, Češke, Sirije, Bugarske, Južne Osetije, Italije, Indije, Francuske, Senegala, Malija, Belgije i Velike Britanije. Pored toga imali smo veoma važne susrete sa ruskim zvaničnicima,  Dimitrijem Kozakom, zamenikom predsednika Vlade Ruske Federacije, Olegom Belavencevim, predstavnikom Predsednika Rusije za severni Kavkaz, Georgijem Muradovim, predstavnikom Krima pri Predsedniku Rusije i Natalijom Poklonskom, deputatom ruske Dume.

 


Okrugli sto u Livadskom dvorcu (foto arhiva: Dragana Trifković)

 

Po završetku IV Međunarodnog ekonomskog foruma na Jalti, premijer Krima Sergej Aksjonov je saopštio da je ovogodišnji skup rezultirao potpisivanjem 70 ugovora čija vrednost iznosi 162 milijarde rubalja.


Na kraju, za razvoj Srbije je neophodno ekonomsko povezivanje sa Rusijom. Evropintegracije Srbije se odvijaju na štetu domaće privrede uz favorizovanje uvoza iz zemalja EU i stranih investitora. Domaći privrednici u takvim uslovima ne mogu da opstanu. Umesto da država Srbija finansira strane investitore, ona treba da preusmeri sredstva za podršku razvoju domaće privrede i napravi izvoznu strategiju za rusko tržište. Srpskim privrednicima je takva podrška neophodna i to je najbolja mogućnost da se iskoriste domaći resursi, posebno sada kada je postalo jasno da su evrointegracije Srbije završile u slepoj ulici.


 

Dragana Trifković,

član Međunarodnog saveta stručnjaka Jaltskog ekonomskog foruma i

direktor Centra za geostrateške studije



Uputnice:

-          (Sputnik) Raj na Krimu bez konkurencije: Ovo je najbolji hotel na svetu

-          (Sputnik) „Jalta“ je počela: Investitori osvajaju Krim

-          (Danas) Dveri na Krimu: Insistirali smo na temi Kosova


Podeli vest:

Biografija : Dragana Trifkovic