Autorski tekstovi

Dragana Trifković: Evropski izbori, bez značajnih promena

Dragana Trifković: Evropski izbori, bez značajnih promena

Upravo završeni izbori za novi sastav Evropskog Parlamenta odlučili su ko će u narednih pet godina, imati prilike da zastupa svoje stavove u ovoj instituciji.

Interesovanje glasača u zemljama EU, ovoga puta je bilo veće nego na prethodnim izborima 2014. godine. Za vreme poslednjeg izbornog dana u Briselu su održani protesti „žutih prsluka“ protiv briselske administracije na kojima je policija protiv demonstranata upotrebila silu. Slični protesti već mesecima traju u Francuskoj i stvaraju velike probleme aktuelnom predsedniku Makronu, čija popularnost konstantno opada. Predizborna kampanja u EU se odvijala u napetoj atmosferi, a sistemske stranke su koristile sva moguća sredstva protiv svojih političkih protivnika. Tako je nekoliko dana pred izbore isplivala afera „Ibica“ koja je rezultirala ostavkom predsednika Slobodarske partije Austrije, Štrahea.


Svakako u ovom slučaju treba uzeti u obzir i slabost lidera Slobodarske partije Austrije, koji u datim okolnostima nije odreagovao kako bi trebalo. Ovaj slučaj oslikava namere vladajućih struktura EU da diskvalifikuju svoje političke protivnike. Možda je to još uočljivije u susednoj Nemačkoj gde su vladajuće strukture mesecima vodile kampanju protiv Alternative za Nemačku pokušavajući da konstruišu veze poslanika ove partije sa Rusijom. U vodećim zapadnim medijima vođena je propagandna kampanja protiv Alternative za Nemačku, gde su članovi i funkcioneri ove partije kvalifikovani kao ekstremisti, strani špijuni i sl.


To svakako nije presudno uticalo na rezultate izbora u Nemačkoj za Evropski Parlament, jer se promene u Nemačkoj sporo odvijaju zbog stabilne ekonomske situacije. U zemljama EU koje su pogođene finansijskom krizom, promene su mnogo izraženije. To je uzrokovalo da se nezadovoljni glasači u Nemačkoj opredele za Zelenu partiju koja je osvojila mandate Demohrišćana i Socijaldemokrata. Alternativa za Nemačku je osvojila više glasova nego na prethodnim izborima za Evropski Parlament ali bez značajnog napredovanja.


S druge strane u Francuskoj, Italiji i Velikoj Britaniji su vansistemske stranke osvojile većinu glasova. Nacionalno okupljanje koje predvodi Marin Le Pen je pobednik na izborima za EP u Francuskoj, što će još više dovesti do izražaja Makronovu nepopularnost. Moguće je da će pobeda Le Penove dovesti i do vanrednih izbora u Francuskoj.


Salvinijeva Liga je ostvarila očekivani rezultat i potvrdila svoju lidersku poziciju.


Veliko osveženje u Evropskom Parlamentu biće poslanici Bregzit partije Najdžela Faraža, koji su osvojili 28 poslaničkih mesta. Najdžel Faraž je svojevremeno bio zvezda Evropskog Parlamenta čiji britki govori su dovodili do očajanja briselsku administraciju.


Još jedna promena odnosa snaga desila se u Grčkoj gde su glasači kaznili neprincipijelnu politiku Sirize a Cipras je zbog rezultata najavio vanredne izbore u Grčkoj.


Ono što je uočljivo, to je da postoji potreba birača za promenama u EU i za promenama u samim zemljama članicama,  ali da izbor između ponuđenih opcija, ne zadovoljava njihove potrebe u potpunosti. Suštinski protekli izbori u EU ne mogu ništa da reše, već će se i dalje nastaviti agonija u kojoj se Unija nalazi. U promenama koje se odvijaju na svetskom nivou, EU nije pronašla model za pozitivne pravce, i ona u novom odnosu snaga, gde dominiraju velike sile, gubi svoj značaj.


Jedinstvo u EU neće moći da bude postignuto, a dosadašnje vladajuće strukture nemaju baš puno razloga za optimizam, iako nisu drastično poražene. Takva situacija će dodatno otežavati pronalaženje konsenzusa u EU i to u fazi kada treba da bude spremna na rešavanje mnogobrojnih problema. Teško je predvideti na koji način takva situacija može da se prevaziđe pre svega zbog toga što EU ne vodi suverenu politiku.


Što se tiče Srbije ona će i dalje biti u nezavidnom položaju, gde će se vladajući režim truditi da ispuni unapred preuzete obaveze od Brisela, Berlina i Vašingtona, posebno po pitanju Kosova i Metohije. Međutim trenutna politička situacija u Srbiji, protesti opozicije, čvrsti stav SPC i Ruske Federacije koja podržava rešavanje pitanja KiM u skladu sa Rezolucijom 1244 i Ustavom Republike Srbije, praktično parališu nosioca vlasti da takve korake preduzme. S druge strane odnos EU ka proširenju i pristupanju novih članica, verovatno neće moći da bude jasno definisan, što je za Srbiju pozitivna stvar. Ukoliko bi postojala čvrsta volja EU za proširenjem, to bi daleko olakšalo pozicije vladajućeg režima u Srbiji.


Ovako će se Srbija i dalje nalaziti između čekića i nakovnja, gde joj se sa jedne strani tražiti da prizna takozvano nezavisno Kosovo, a sa druge strane joj se neće nuditi nikakva perspektiva. Iako je u svakom slučaju perspektiva same EU, pod velikim znakom pitanja. Takva pozicija će dodatno otežati primenu onih rešenja po pitanju Kosova, koja nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije, međunarodnim pravom, i što je najvažnije, sa većinskom voljom građana Srbije.


 

Dragana Trifković,

predsednik Saveta za spoljne poslove Srpskog pokreta Dveri

foto: REUTERS / Yves Herman

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Dragana Trifković

Rođena je 30. 08. 1976. godine u Beogradu. Završila je srednju Tehničku školu u Beogradu. Osnovne akademske studije je završila na Šumarskom fakultetu u Beogradu, odsek  -  Pejzažna arhitektura i hortikultura, a zatim master studije na Univerzitetu u Beogradu odsek - Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost.


Osnivač je Nemačkog centar za evroazijske studije i Centra za Evroazijsku bezbednost, Centra za geostrateške studije, Evroazijskog foruma novinara, kao i Centra za strateške ocene i prognoze, koji je registrovan u Ruskoj Federaciji.


Bila je dugogodišnji član i visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije, za zatim i jedan od osnivača Narodnog pokreta. Pisala je autorske tekstove za mnoge srpske, ruske i portale u regionu.  


Radi kao ekspert za ruski Centar strateških procena i prognoza i za ruski Centar strateških analiza. Član je Udruženja veterana Srbije, počasni član organizacije Europian agency for informations and security, kao i član organizacionog odbora Međunarodnog ekonomskog foruma na Jalti.


U oktobru 2018. godine zajedno sa kolegama iz Narodnog pokreta učlanjuje se u Srpski pokret Dveri. Na Glavnom odboru Dveri, na predlog Predsednika, biva izabrana u Predsedništvo Dveri, a potom od Predsedništva na funkciju Sekretara za međunarodne odnose Dveri, predsednika Saveta za spoljnu politiku.


Predsednik PG Dveri, Boško Obradović imenovao je za savetnika predsednika PG za pitanja međunarodnih odnosa i bezbednosti.


Govori ruski i engleski jezik.