Autorski tekstovi

Dragana Trifković: Tamna je noć ili o Obeležavanju godišnjice početka Drugog svetskog rata u Poljskoj

Dragana Trifković: Tamna je noć ili o Obeležavanju godišnjice početka Drugog svetskog rata u Poljskoj

Ignorisanje istorijskih činjenica od strane Zapada, predstavlja kontinuitet antiruske i antisrpske politike koji se nije promenio za proteklih 80 godina

Najveći oružani sukob u istoriji čovečanstva otpočeo je 1. septembra 1939. godine napadom nacističke Nemačke na Poljsku. Ove godine će istog dana biti obeležena osamdeseta godišnjica početka Drugog svetskog rata. Politička atmosfera koja vlada u Evropi govori o tome da suštinski Drugi svetski rat nije ni završen, već je sve ove godine menjao oblike postojanja. Iz klasičnog vojnog sukoba prešao je u „hladni rat“, zatim informativni i psihološki ili jednom rečju specijalni rat, koji se vodi različitim sredstvima. Uporni pokušaji revizije i falsifikovanja istorije stvaraju tenziju koja predstavlja opasnost za međunarodnu zajednicu. S tim u vezi na obeležavanje osamdesete godišnjice početka Drugog svetskog rata nije pozvana Ruska Federacija, već samo zemlje članice EU, Istočnog partnerstva i NATO. U „Istočnom partnerstvu“ nalaze se bivše republike SSSR koje Zapad kroz ovaj model saradnje želi da integriše u evroatlantsku zonu uticaja.


Tačan broj žrtava Drugog svetskog rata nije nikada utvrđen, a procene su da je u ovom ratu poginulo do 70 miliona ljudi od posledica ratnih dejstava. Najveći broj žrtava su bili civili.


Od ukupnog broja poginulih, država koje je podnela najveći broj žrtava je SSSR sa oko 27 miliona poginulih, a zatim Kina sa oko 20 miliona poginulih. Među savezničkim snagama broj žrtava Francuske sa kolonijama je oko 600 hiljada, Velike Britanije sa kolonijama 450 hiljada, SAD 350 hiljada. Jugoslavija je imala oko 1 milion i 200 hiljada žrtava.


Odnos Evrope prema broju žrtava Drugog svetskog rata je izpolitizovan i strateški prilagođen u korist SAD. To je proces koji traje od završetka sukoba 1945. do današnjih dana. Njemu posebno doprinosi zahvalnost evropskih zemalja na materijalnoj pomoći koju su dobile od SAD nakon Drugog svetskog rata za obnovu zemlje, kroz Maršalov plan.  Ovaj plan je ekonomski započeo proces evropskih integracija, dok je formiranjem NATO pakta ostvarena mogućnost vojne integracije. Maršalov plan i NATO su kamen temeljac današnje EU, u kojoj Nemačka ima vodeću ulogu.


Obeležavanje početka Drugog svetskog rata u Poljskoj, ako se posmatra kroz ove činjenice, može da da odgovore na pitanje: zbog čega Rusija i Srbija nisu dobrodošle?


Upravo NATO, čije postojanje je izgubilo svaki smisao nakon poraza komunističke ideje, radi na kreiranju rusofobije.  Osnovni cilj ove alijanse od formiranja, bio je odbrana od komunističke pretnje. Kada je ova opasnost uklonjena raspadom SSSR, odbrambeni savez se pretvorio u intervencionistički i u vojnom smislu započeo opkoljavanje Rusije. Bez obzira na očigledne činjenice, NATO tvrdi da je Rusija glavna pretnja po mir. Prodiranje NATO u bivše sovjetske republike sa antiruskom propagandnom agendom, prouzrokovalo je stvaranje konflikta na samim granicama Rusije. Ovi konflikti i dalje nisu rešeni ali bez obzira na to, EU i NATO sprovode mere za integraciju Gruzije i Ukrajine u evroatlantske strukture. Baltičke zemlje i Poljska se ističu u izlivima rusofobije, iako za takvo ponašanje nemaju realne osnove. Strah od ruske pretnje iskonstruisan je zamenom teza, jer NATO opkoljavanjem i napadima izaziva Rusiju da reaguje. Kao posledica takvog sticaja okolnosti, danas imamo američko oružje na samim granicama Rusije, u Jugoistočnoj Evropi. Ako tome dodamo ulogu medija, odnosno propagandu kojom se širi rusofobija, situacija je više nego opasna. S tim u vezi, odluka Poljske da ne pozove zemlju koja je podnela najveću žrtvu kako bi Evropu oslobodila od nacizma, ne donosi ništa dobro.  S druge strane, ona dovodi u pitanje kakve vrednosti zastupa skupina zemalja koja će se naći na tom događaju. Zemlje EU i NATO se deklarativno bore za demokratiju, slobodu i ljudska prava, ali poslednjih godina su mnogobrojnim intervencijama dovele do potpuno suprotnih efekata. Upotreba sile je dovela do gubitka ljudskih života, a mešanje u unutrašnja pitanja država, do bezvlašća u njima. Na zasedanju UN 2015. godine, predsednik RF Vladimir Putin je postavio pitanje: Gospodo, da li ste svesni šta ste uradili?


Ipak u Evropi postoje i oni koji imaju drugačije argumente, ali se čini da njihovi argumenti nisu politički korektni za današnju EU. Među starijim generacijama ima onih koji pamte događaje iz Drugog svetskog rata, dok su mlađe generacije školovane u duhu zahvalnosti SAD za oslobođenje. Milijarde dolara koje su SAD uložile u obnovu Evrope, sasvim su izmenile odnos prema broju žrtava rata.


Ignorisanje istorijskih činjenica od strane Zapada, predstavlja kontinuitet antiruske i antisrpske politike koji se nije promenio za proteklih 80 godina. Aktuelni premijer Velike Britanije je uoči referenduma o izlasku Britanije iz EU izjavio da je današnja EU ostvarenje Hitlerovog sna. Takva izjava je izazvala lavinu reakcija, možda baš zbog toga što nije besmislena. U svakom slučaju, odluka predsednika SAD Donalda Trampa da ne prisustvuje događaju u Poljskoj je za uvažavanje i govori o tome da EU može da ostane usamljena u ostvarivanju snova.

 


Autor je direktor Centra za geostrateške studije

Izvor: Stanje stvari


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Dragana Trifković

Rođena je 30. 08. 1976. godine u Beogradu. Završila je srednju Tehničku školu u Beogradu. Osnovne akademske studije je završila na Šumarskom fakultetu u Beogradu, odsek  -  Pejzažna arhitektura i hortikultura, a zatim master studije na Univerzitetu u Beogradu odsek - Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost.


Osnivač je Nemačkog centar za evroazijske studije i Centra za Evroazijsku bezbednost, Centra za geostrateške studije, Evroazijskog foruma novinara, kao i Centra za strateške ocene i prognoze, koji je registrovan u Ruskoj Federaciji.


Bila je dugogodišnji član i visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije, za zatim i jedan od osnivača Narodnog pokreta. Pisala je autorske tekstove za mnoge srpske, ruske i portale u regionu.  


Radi kao ekspert za ruski Centar strateških procena i prognoza i za ruski Centar strateških analiza. Član je Udruženja veterana Srbije, počasni član organizacije Europian agency for informations and security, kao i član organizacionog odbora Međunarodnog ekonomskog foruma na Jalti.


U oktobru 2018. godine zajedno sa kolegama iz Narodnog pokreta učlanjuje se u Srpski pokret Dveri. Na Glavnom odboru Dveri, na predlog Predsednika, biva izabrana u Predsedništvo Dveri, a potom od Predsedništva na funkciju Sekretara za međunarodne odnose Dveri, predsednika Saveta za spoljnu politiku.


Predsednik PG Dveri, Boško Obradović imenovao je za savetnika predsednika PG za pitanja međunarodnih odnosa i bezbednosti.


Govori ruski i engleski jezik.