Autorski tekstovi

Generacijo, hoćemo li dozvoliti da Vučić pravi hareme po Srbiji?

Generacijo, hoćemo li dozvoliti da Vučić pravi hareme po Srbiji?

Srpski pokret Dveri zahteva od predsednika Republike Srbije javno izvinjenje za ponižavajuće izražavanje u Kraljevu, u prisustvu investitora iz Turske, koje on naziva jednostavno i familijarno – Turci. Dotični Turci nesumnjivo jesu njegova braća, ali žene koje treba da se zaposle u kraljevačkoj fabrici kada ona bude izgrađena, sasvim sigurno nisu njegove robinje, niti je tržište rada neki obećani raj, harem za te njegove Turke (a mi ćemo reći investitore).

Aleksandar Vučić je naime posetio fabriku tekstila u izgradnji u Kraljevu, koja bi jednog dana, kada dostigne svoj puni kapacitet, trebalo da zapošljava dve i po hiljade radnika. Doduše, predstavnik fabrike "Jurotaj" skromno je priznao da je na obuci za sada tek 115 radnika, a proizvodnja počinje tokom 2019. godine. Tu se za potrebe slikanja, statiranja i snimanja ipak našlo nekoliko žena za šivaćim mašinama, kako bi predsednik vedrije delovao na udarnim TV vestima.


Neprimereno ponašanje predsednika Srbije ovom prilikom, familijarizovanje preko svake mere ukusa i elementarnog vaspitanja (doduše nije pred njim vrckao za 100€ kao Dačić pred Erdoganom), kulminiralo je sledećim izjavama:


"Drago mi je naročito što ne rade samo devojke do 25 godina. Hvala ti, brate Turčine što si primio i žene od 40 i 50 godina. To su vredne i sposobne žene koje će pokazati lojalnost."


„Vi, Turci, što ste dovedeni, da vodite računa o našim ženama. Da budete fini i ljubazni prema njima! Jeste li me čuli, Turci?!“ Glumac Vučić je sad poželeo da nadmaši i Nikolu Koja u filmu „Lepa sela, lepo gore“, sećate se scene : „Oooo Tuurciii!“


Slede zatim i druge skandalozne izjave:


„Toprak, pa ti si sve žene zaposlio! Pa zato si ti srećan, misliš da ćeš …eeeeee…“


Sve to uz mudar predsednikov  zaključak da se ove žene neće obogatiti, ali će moći da prežive?! Nije samo precizirao šta im garantuje to preživljavanje, da li plata ili ono pod „Eeeee…“


Izvinjavam se svim ženama u Srbiji, pre svega svojim vršnjakinjama, generacijama od 40 do 50 godina, što sve ono što mi, porodični ljudi iz Dveri, činimo da Srbija bude srećnija i bogatija, još uvek nije dovoljno. Barem ne u ovom trenutku.




Kao da nam je svima malo poniženja što imamo Aleksandra Vučića za predsednika, on neprestano nastoji da nam iznova pruža razloge za prezir, stid, odricanje. Izvinjavam se u njegovo ime i za ono „žene neće da rade,sa  mogu konju rep da iščupaju“ i sva druga poniženja i mizoginiju kojima smo izložene od strane prvog čoveka u državi. Šta dakle poštena i radna žena uopšte može da očekuje u svojoj državi dok je vodi ovakav čovek?


Ovakvim ponašanjem pred investitorima, koje Vučić prisno naziva Turcima, braćom Turcima, predsednik Srbije  je pre svega ponizio čitav ženski rod na planeti, a prema ženama iz Kraljeva poneo se kao kakav svodnik.


Pamtimo svi koliko se onomad divio Muratu i kakve mi je hvalospeve izgovarao na događaju FIC-a  (Savet stranih investitora), tako da ovolika prisnost sa turskim poslovnim svetom ne iznenađuje. Ne iznenađuje odavno ni njegova bahatost, neprimerena bliskost sa lobistima i osvedočenim neprijateljima Srbije.


Iznenađuje i ljuti izostanak reakcije svih relevantnih institucija koje se barem deklarativno zalažu za zaštitu ljudskih prava i poboljšanje položaja žena.


Sram vas bilo, pali ste na ispitu!


Za kraj možda nije na odmet dodati da je lepo što turski investitori unapređuju tekstilnu industriju u Srbiji, ali su to premali koraci da bi osigurali Srbiji povratak na staru slavu iz vremena Leskovca – malog Mančestera (koji je u drugom svetskom ratu morao da bude uništen engleskim i američkim bombama, upravo da ne postane ekonomska sila) ili iz novije istorije Jumko, Beko, Ateks, Zvezda, Župljanka, Prvi maj Pirot i tako unedogled. Srbija mora da se okrene sebi i sopstvenim resursima kojih nam ne fali – znanje, iskustvo, sirovine, radna snaga. Radna snaga koju dobrim delom čine žene sa svojim dostojanstvom, integritetom i koje umeju da se staraju o sebi. Nije bilo potrebe da im Vučić dovede Turke da brinu o njima, a da ih ponižava i podvodi to mu nećemo dozvoliti!


 I na samom kraju, nikako ne sme da se zaboravi da Turska istovremeno pruža snažnu podršku takozvanoj nezavisnoj, samoproglašenoj državi Kosovo.


 

Marija Janjušević, narodni poslanik Dveri

(Foto: N1)

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Marija Janjušević

Rođena u Sloveniji u mestu Jesenice 19.11.1971. od oca Vukašina i majke Živane.

Udata, živi u Inđiji, majka Dimitrija i Teodore (16 i 14 godina)

Osnovnu i srednju školu završila je u Aleksandrovcu i stekla zvanje „tehničar za biohemiju i molekularnu biologiju“. Diplomirala na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1995. godine na smeru voćarsko-vinogradarski. Govori engleski i slovenački jezik.

Poseduje sertifikat LSPR škole za odnose s javnošću, „PRAGMA PR“, „EDGE“ PR sertifikate na temu planiranja i krizne komunikacije u odnosima s javnošću, „CMA“ akademije za društvene mreže i drugih stručnih seminara na temu konsultantskih usluga i primene Zakona o javnim nabavkama.

U toku je rad na master studijama na matičnom fakultetu, na katedri za vinogradarstvo.

Tokom radnog iskustva u trajanju od 17 godina radila je kratko kao prodavac u poljoapoteci i komercijalni referent, četiri godine bila je direktor preduzeća koje se bavilo trgovinom poljoprivrednih proizvoda, a nakon toga jedanaest godina direktor kliping agencije sa 200 zaposlenih.

Interesovanja su folklor (aktivno osam godina), odnosi s javnošću, integrisane komunikacije, stari zanati, društvene mreže.

Član je Društva Srbije za odnose s javnošću, Srpske asocijacije menadžera, Udruženja poslovnih žena (trenutno neaktivno), Udruženja e-razvoj, NVO „Moja Inđija“ (od 2008. do 2010)

Od 2000. do 2010. bila je član DSS-a i kandidat za republičkog poslanika na listi DSS-a 2007. godine.


Angažovanje u Dverima

Član Srpskog pokreta Dveri od januara 2011. godine, član tadašnjeg Rukovodstva od osnivanja, a nakon registracije Srpskog pokreta Dveri, član Predsedništva i predsednik Saveta za socijalnu politiku.