Autorski tekstovi

Gordana Marinković Savović: Kvaziborba i istinita bol

Gordana Marinković Savović: Kvaziborba i istinita bol

U Narodnoj skupštini Republike Srbije sedi 149 poslanika SPS-a i SRS-a i oni čine ogromnu većinu. Ili se može reći da sedi 149 poslanika SNS-a svejedno je, jer se njihove politike ne razlikuju. Svi oni zajedno nemaju rešenje za Kosovo i nikada ga neće imati. Ne zato što ne žele, već zato što ga ne vide.

Ta ratnohuškačka politika koja iz njih progovara , ta razgraničenja koja oni vide protežu se svuda – od opozicije u Srbiji, od koje su se oštro razgraničili, preko svih onih koji misle drugačije od njih, pa do Kosova. Postojali su i dalje postoje predlozi o suživotu Albanaca i Srba na Kosovu, ali ova vlast ih nikada ne može ozbiljno razmotriti, jer to nije način na koji oni rešavaju i sagledavaju probleme. Takvi predlozi su daleko od onoga što oni zastupaju, pa samim tim nisu dobri. Da bi se do rešenja došlo moraju se napustiti stari pogubni obrasci koji nas već godinama nisu nigde odveli, već samo slabili naš položaj. 


Kvazidijalozi, kvazisednica  NS RS, kvaziopozicija koja joj prisustvuje i kvazipredlozi predsednika Srbije,  sa iznenađujuće pogođenim trenutkom upada ROSU jedinica na sever Kosova. To je ono što se nudi kao rešenje. Nedostaju još samo neki kvazigrađani koji ovo mogu da prihvate kao patriotizam i rodoljublje.


Može predsednik citirati P. Petrovića Njegoša i Isidoru Sekulić, ali Aco Srbine, više nego jasno se vidi od kog političkog oca si i iz čijeg krila si ponikao.


 

Gordana Marinković Savović

foto: Tanjug / Tanja Valič

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Gordana Savović

Rođena je 1974. godine u Požegi, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Obrazovanje je nastavila na Filološkom fakultetu u Beogradu i stekla zvanje profesor srpskog jezika i književnosti. Radila je kao novinar i televizijski voditelj, a od 2002. godine radi kao profesor i zaposlena je u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika ''Ljubo Mićić'' u Požegi.


Učesnik je i koordinator u nekoliko projekata u srednjem stručnom obrazovanju (ZORA  projekat – Zlatiborska obrazovna razvojna agencija i ReCeKo projekat). Kao primeri dobre prakse, objavljivani su joj radovi sa učešća na konkursima Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u saradnji sa Majkrosoftom i Kreativne škole i u okviru projekta Razvionica (Podrška razvoju ljudskog kapitala i istraživanja – opšte obrazovanje i razvoj ljudskog kapitala). Organizator je i moderator brojnih književnih večeri i tribina, recezent u nekoliko knjiga poezije (''Pred vratima caričine sobe'', Filip Vukotić, Svitak, Požega 2003.godine; ''Zamet'' Snežana Marinković, Svitak, Požega 2004.godine; ''Atributi nežnosti'' Svetlana Polić, Svitak, Požega 2011.godine; ''Grumen'' Predrag Jelača, Krajiški kulturni centar, Banja Luka, 2014.godine) i koautor monografije ''60 godina Poljoprivredne škole sa domom učenika 'Ljubo Mićić' Požega''.


Od 2016. godine je odbornik u SO Požega i predsednik OO Srpskog pokreta Dveri u Požegi, kao i predsednik Saveta za lokalnu samoupravu Dveri.


Udata je i majka dvoje dece. Živi u Požegi.