Autorski tekstovi

Ivan Grbić: Ubice Beograda

Ivan Grbić: Ubice Beograda

Politička greška je jedno, politička neodgovornost nešto drugo, a svesna bahatost i iracionalna mržnja prema sopstvenom narodu nešto sasvim treće, što prevazilazi okvir najsurovijeg, ali ipak političkog motiva, s jedne strane, kao i najuži mogući smisao pojma: lični interes, s druge.

Njeni praktični pojavni oblici ruše i uništavaju ovaj grad svakodnevno, te proizvedene posledice prete da bi vremenom mogle biti izjednačene sa posledicama mnogih bombi koje su ovde bačene, a njeni proizvođači sa svima onima, koji su mnogo puta do sada nemilosrdno nasrtali na naš glavni grad, bez obzira na to, što u teorijsko-političkom i pravno- formalnom smislu, jedne označavamo kao okupatore, a druge kao vlast. Praksa, s vremena na vreme, ima taj običaj da demantuje teoriju, pa se shodno tome i ljudi sami prilagođavaju toj novonastaloj, ali krajnje jasnoj situaciji.


Beograd je preživeo štošta u svojoj istoriji, ali danas zapažamo neke pojave, koje se vrlo teško mogu objasniti rečima. Naravno, mnoge stvari koje se ovde dešavaju, mogli bismo podvesti pod različite vrste dela, poput korupcije, neosnovanog bogaćenja, „pranja para“ i slično, ali čini se da neke radnje nemaju prvenstveno političke ili pak imovinske, lične interese, već isključivo puko ispoljavanje mržnje i ponižavanje stanovnika ovog grada. To zaista deluje iracionalno, stoga jednom normalnom čoveku, koji je navikao pravilno da prosuđuje i određene poteze ljudi, pogotovo onih na vlasti, sagledava u domenu racionalnog, pa makar i razlozi tih poteza bili i krajnje izvan okvira etike i morala, sve to verovatno deluje nerealno, ipak, posledice određenih radnji daju nam sliku o istinskom smislu njihovog postojanja, možda iracionalnog, ali koji ipak, svoj najočigledniji izraz ima u toj mržnji i zavisti prema gradu, koji svakodnevno dovodi u pitanje njihov opstanak na vlasti, gradu, koji je oduvek bio srž opozicione svesti našeg naroda, gradu, u kome verovatno zbog nešto višeg nivoa ekonomske nezavisnosti pojedinaca, što širom naše zemlje, nažalost, to nije slučaj, ima građane, koje nije lako potkupiti, gradu, gde njihovi batinaši, kad u njega dođu, mogu samo da se vrate odakle su došli, jer su ljudi ovde izlazili „na crtu“ i mnogo jačima od njih i odavno naučili, da ukoliko je potrebno i na ulici ostvare pravdu i slobodu, i na kraju gradu, koji nikad nije, za gradonačelnika, izglasao Aleksandra Vučića. Stoga je vrlo verovatno, da su upravo ovo razlozi, zbog kojih glavni trg, našeg glavnog grada i naše zemlje, sada izgleda, tako kao što izgleda.


Moramo znati, da i mržnja, baš kao i ljubav, takođe nema granice u svom ispoljavanju, te ni ulicama našeg grada, ni Kalemegdanom, ni Trgom republike, Beograd nije ni približno platio cenu tim zverima, kojima i dalje jedva odoleva, a žrtve će, ukoliko zaista ne budemo bili Beograđani, pa i građani ove zemlje, zasigurno biti mnogo veće. Ukoliko to budemo dozvolili, možda će i ceo Beograd biti pretvoren u jedan ravni, betonski, sivi tepih, pri čemu bi, kao jedina stvar koja bi bila nešto viša od „dozvoljene nadmorske visine“, mogao ostati taj „Beograd na vodi“.


Mada su se građani već uveliko navikli da od vladajuće elite ne očekuju ništa dobro, a mnogi nažalost i da smatraju jednu takvu situaciju, kao stanje koje se ne može promeniti, ipak će se uvek naći neka „kap koja preliva čašu“, u slučaju čega ljudi počinju da se rukovode isključivo svojim osećanjima, a ne razumom. Tu „kap“ bi mogao predstavljati upravo ovaj trg, ne Republike, već Vučića i Vesića, a zbog iznenadnog osećanja ogorčenosti i gneva, ne razuma koji , kao što smo rekli, mnogima govori da se ništa ne može promeniti, nećemo konstatovati kako je eto u pitanju još jedan loš projekat gradske vlasti, već ćemo svi, koji držimo do sebe i kojima je stalo do ovog grada, ne pitati, već reći: KAKO VAS NIJE SRAMOTA. Naravno, one za koje znamo da se nikada nisu postideli ni jedne svoje nakazne tvorevine koje su ostavili za sobom, ne možemo očekivati ni ovoga puta, barem, u najmanju ruku, minimum samokritičnosti. Šta više, ludilo je toliko poodmaklo u svom stadijumu, da se građani Beograda svakodnevno, čak ubeđuju u navodno neverovatnu grandioznost ovog projekta, pri čemu bi verovatno i najveći evropski gradovi i sve njene prestonice trebalo da „puknu od muke“, kada ugledaju jednu betonsku, bezličnu ploču na sred našeg glavnog grada. No, budući da je svima, i njima i nama, jasno da tzv. rekonstrukcijom Trga republike gradska vlast ne može očekivati neke političke poene, već samo još veći prezir od strane Beograđana, pretpostavljam da bismo mogli da zaključimo, da je taj prezir zapravo i bio cilj ovakvog postupka, jer, zbog nesumnjive problematične konstrukcije karaktera njihovih ličnosti, vrlo je verovatno, da određeni potezi koje povlače, nemaju drugu funkciju, do ispitivanja praga naše tolerancije, ne bili utvrdili stepen do koga mogu ići, a da im se pri tome, sve to ne obije o glavu. Tako da slobodno možemo očekivati, da bi u nekom narednom periodu, mogli da urade i neke, nama sada možda nezamislive i krajnje nelogične stvari, poput, primera radi, zatvaranja svih ulica u gradu, jer „zašto da ne?“ S druge strane, to koliko će oni zaista ići daleko u praksi, ne zavisi od njih samih, koji očigledno ne vladaju sobom i svojim postupcima, možda čak nesvesno zanemarujući osnovne logičke principe, već isključivo nas, građana ovog grada i ove zemlje. Mi smo ti subjekti koji postavljaju granicu. Njihove linije razgraničenja kreću se od cepanja Ustava, do cepanja teritorija naše zemlje, a naše se postavljaju između logičnog i nelogičnog, između normalnog i nenormalnog, između dobrog i zlog. Dakle, na nama leži ta odgovornost, da nacrtamo granicu koju ne smeju da pređu i odbranimo naš Beograd.


Na kraju, imajmo na umu i to, da postoje i neki prirodni zakoni protiv kojih se ipak ne može. Uostalom, Dunav se, ne kroz godine, već vekove i milenijume, uveliko navikao, da različite vrste otpada, odnosi negde dalje od nas i od ovog grada. Verujem, da se možemo osloniti i na njega, kao pouzdanog i provereno opozicionog partnera.


 

Ivan Grbić, Dveri Zvezdara

(foto: BeoInfo)

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Ivan Grbić