Autorski tekstovi

Janjušević: Koliko Beograđane košta „Mirdita, dobar dan“ i po čijem odobrenju?

Janjušević: Koliko Beograđane košta „Mirdita, dobar dan“ i po čijem odobrenju?

Znaju li Beograđani da zapravo oni sami, svojim novcem finansiraju dolazak i gošćenje Atifete i sličnih? Znaju li da se taj festival održava već četvrtu godinu za redom i da je „potpomognut“ sa još po dva događaja tokom godine u Beogradu i Prištini. Naposletku, znamo li svi mi ko to odlazi u povratnu posetu u Prištinu, s kojim pravom, čijim novcem i sa kakvim programom?

Nije u Srbiji retka pojava da se od drveta ne vidi šuma, niti da manjinske grupe vrše diskriminaciju nad većinom, upravo pod plaštom zaštite ljudskih prava. Kad čujete „dijalog Beograda i Prištine“, jasno vam je da se Srbiji nameće nešto što joj ne ide u korist. Uostalom, to je recept velikih sila – kad god su nameravale da štite sopstvene nacionalne interese na račun manjih država, vazda su im zamerale  kršenje nekih ljudskih prava. U tu svrhu neprestano se izmišljaju sve novija i bizarnija ljudska prava, jer kao da više nije dovoljno samo postići cilj, neophodno je vređati zdrav razum, poniziti, sravniti sa zemljom.

Ovih dana je veliko i opravdano nezadovoljstvo zbog (ne)dolaska Atifete Jahjage, agresivne protagonistkinje kvazidržave Kosovo, finansirane prodajom organa pobijenih Srba i poštenih Albanaca sa Kosova.

Iznenađujuće je i poražavajuće kako mediji šturo o tome izveštavaju, više senzacionalistički i površno. U redu, Atifete ne dolazi i to nam govori da je njena razboritost pobedila njenu želju da likuje i skrnavi srpske žrtve usred Beograda.

Malo se, međutim, piše o projektu „Mirdita, dobar dan“ i činjenici da je ovo četvrta godina kako se on održava ?! Organizatori u ime „Srpske društvene zajednice“ su NVO „Inicijativa mladih za ljudska prava“ i Građanske inicijative pokojnog Miljenka Derete. Glavna tema im je „normalizacija odnosa Srbije i Kosova“. Finansijer i donator festivala „Mirdita, dobar dan“ su pored Rokfeler fondacije i ostalih prikazanih na fotografiji i GRAD BEOGRAD?!

-


-

Znaju li Beograđani da zapravo oni sami, svojim novcem finansiraju dolazak i gošćenje Atifete i sličnih? Znaju li da se taj festival održava već četvrtu godinu za redom i da je „potpomognut“ sa još po dva događaja tokom godine u Beogradu i Prištini. Naposletku, znamo li svi mi ko to odlazi u povratnu posetu u Prištinu, s kojim pravom, čijim novcem i sa kakvim programom? Koga predstavljaju, u čije ime popravljaju odnose Srbije sa sopstvenom pokrajinom?

Govori se o kulturnoj saradnji, uvažava se postojanje nekakvog ministarstva za kulturu „Kosova“, a prećutkuje NEOBORIVA činjenica da je teritorija Kosova i Metohije prosto preplavljena, premrežena srpskim manastirima, istorijom, tradicijom, viševekovnim spomenicima. Pa i priroda je srpski vesnik i saveznik, naše reke, šume, božuri na Gazimestanu.

Svesni smo nažalost da će mnogi reći da je Kosovo i Metohija izgubljena stvar za Srbiju. Da smo tvrdoglavi, hoćemo rat, ne prihvatamo realnost. A ko nam je stvorio tu realnost? Ko ima prava da nas natera da priznamo da je NATO bombardovanje uspešna akcija otimanja 15% srpske teritorije i njene prodaje albanskim zlikovcima od strane SAD?

Možemo se složiti da je povratak Kosova i Metohije dugotrajan i mukotrpan proces, da može otpočeti tek kada se promeni trenutni izdajnički režim, ali ne možemo i ne smemo prestati da neumorno i beskonačno tražimo da se ovo pitanje rešava gde mu je i mesto – u Ujedinjenim nacijama, a nikako u EU, da tražimo poništavanje Briselskog sporazuma. Krim je vraćen posle pedeset godina, a Kosovo i Metohija neka se  vrate zvanično Srbiji makar i kroz ceo vek ako drukčije ne može. Ko ovo ne razume jasno i odmah, neka se i ne trudi da dokuči. Neće moći nikada.

Ne možemo dakle govoriti o gostovanju Atifete Jahjage a da ne postavimo jasno pitanje gospodinu Andriji Mladenoviću KO je odobrio sredstva iz budžeta Grada Beograda za ovu manifestaciju i hoće li uvažiti inicijativu gradskog odbora Dveri Beograd da se organizatorima uskrate usluge DOMA OMLADINE BEOGRADA  i hoće li on, sada kad je za to lično odgovoran, da prekine finansiranje ove višestruko štetne manifestacije novcem Beograđana?

-

Marija Janjušević

Narodni poslanik Dveri


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Marija Janjušević

Rođena u Sloveniji u mestu Jesenice 19.11.1971. od oca Vukašina i majke Živane.

Udata, živi u Inđiji, majka Dimitrija i Teodore (16 i 14 godina)

Osnovnu i srednju školu završila je u Aleksandrovcu i stekla zvanje „tehničar za biohemiju i molekularnu biologiju“. Diplomirala na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1995. godine na smeru voćarsko-vinogradarski. Govori engleski i slovenački jezik.

Poseduje sertifikat LSPR škole za odnose s javnošću, „PRAGMA PR“, „EDGE“ PR sertifikate na temu planiranja i krizne komunikacije u odnosima s javnošću, „CMA“ akademije za društvene mreže i drugih stručnih seminara na temu konsultantskih usluga i primene Zakona o javnim nabavkama.

U toku je rad na master studijama na matičnom fakultetu, na katedri za vinogradarstvo.

Tokom radnog iskustva u trajanju od 17 godina radila je kratko kao prodavac u poljoapoteci i komercijalni referent, četiri godine bila je direktor preduzeća koje se bavilo trgovinom poljoprivrednih proizvoda, a nakon toga jedanaest godina direktor kliping agencije sa 200 zaposlenih.

Interesovanja su folklor (aktivno osam godina), odnosi s javnošću, integrisane komunikacije, stari zanati, društvene mreže.

Član je Društva Srbije za odnose s javnošću, Srpske asocijacije menadžera, Udruženja poslovnih žena (trenutno neaktivno), Udruženja e-razvoj, NVO „Moja Inđija“ (od 2008. do 2010)

Od 2000. do 2010. bila je član DSS-a i kandidat za republičkog poslanika na listi DSS-a 2007. godine.


Angažovanje u Dverima

Član Srpskog pokreta Dveri od januara 2011. godine, član tadašnjeg Rukovodstva od osnivanja, a nakon registracije Srpskog pokreta Dveri, član Predsedništva i predsednik Saveta za socijalnu politiku.