Autorski tekstovi

Kiprijanović: Gavranovi, svrake ili Vučić kao faktor nestabilnosti na Balkanu

Kiprijanović: Gavranovi, svrake ili Vučić kao faktor nestabilnosti na Balkanu

    Verovatno bi za mesec avgust 2017. dežurnom SNS pljuvaču Orliću više pristajalo da se preziva Gavranović ili Svračković, ali da ne vređamo ptice. Aktivnosti životinja počivaju na argumentima i prirodnim nagonima. To je za Orlića, ipak, za sada nedostižan, viši stadijum svesti.    

 Da se vratimo temi Kosmeta i reakcijama na jučerašnje otvoreno pismo Boška Obradovića Aleksandru Vučiću. Očigledno da mu je nešto zasmetalo kad se očas digla sva SNS mašinerija i artiljerija: RTV Pink, ”pobožni”Vučićević, Ksenija eks.Vučić, Orlić...

    Razlog je jasan. Prošlo je punih 10 godina od kada su Dveri i sadašnji predsednik Dveri, Boško Obradović, tada kao glavni urednik časopisa Dveri Srpske, izašle sa prvom i jednom  argumentovanom raspravom na temu Kosova i Evropske Unije u časopisu ”EUtanazija - Argumenti za i protiv EU”.

    Od tada, mnogo toga se, uglavnom lošeg, po Srbiju i srpski nacionalni i ekonomski interes dogodilo: tzv.Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost, Tadić je potpisao katastrofalan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Borko Stefanović je započeo Briselske pregovore, a Vučić i Dačić pristali na implementaciju i nastavak antiustavnih Briselskih sporazuma, koji su nas doveli do pozicije da sada na Jarinju imamo granični prelaz, da Srbi sa Kosmeta nemaju nikakvu institucionalnu podršku svoje države da ostanu građani koji žive i rade po zakonima Republike Srbije, da se izbori na svim nivoima sprovode antiustavno od 2012...

    Jedino što se nije promenilo i što se neće promeniti je stav Dveri i stav Boška Obradovića po pitanju Kosova i Metohije.

    U moru lažnih i vremenski oročenih patriota, plaćenih apologeta i ”analitičara” Vučićeve nepogrešivosti i simulakruma života u okupiranoj Srbiji zaboli kad se oglasi neko ko, za razliku od svih njih, nije menjao svoj stav i mišljenje.

    Dobro je primetio Cvjetin Milivojević da kad nam je toliko potreban unutrašnji dijalog o Kosmetu, zašto isti ne vode i Albanci u okviru svojih širih društvenih okvira? Siguran sam da većina Albanaca na Kosmetu žali za državom Srbijom u kojoj su imali sva građanska prava o kojima sada samo mogu da sanjaju u zločinačko-kriminalnom NATO-OVK hibridu, koji sebe zove Republikom Kosovo.

    Još 2007. u spomenutom temat časopisu ”EUtanazija” nagovešteno je ”da je moguća nezavisnost Kosova prva kockica u nizu budućih dešavanja i budućih kriza na Balkanu, zato što je stabilnost Balkana u prethodnih 15 godina počivala na poštovanju međunarodnog prava. Pre svega na poštovanju Povelje UN i Završnog akta iz Helsinkija. Zato su sve bivše republike nekadašnje jedinstvene države Jugoslavije danas nezavisne države u svojim federalnim granicama.”

    Od četiri međunarodna dokumenta: Završni akt Badinterove komisije iz 1991, Dejtonski mirovni sporazum iz 1995, Rezolucija 1244 SB UN iz 1999. i Ohridski okvirni sporazum iz 2001, primenom Briselskih sporazuma, direktno se krše dva, a indirektno još dva. Ako se od ova četiri stuba stabilnosti odnosa država i naroda na Balkanu krše akti iz 1991. i 1999. po pitanju Kosmeta, onda s pravom postavljamo pitanje, a što u nacionalnom interesu Srba iz BiH ili Makedonije se ne bi suspendovali preostala dva iz 1995. i 2001. i Republika Srpska prisajedinila Srbiji ili Kumanovska oblast?

    Naravno da bi takav potez u ovom geopolitičkom trenutku izazvao lavinu nezadovljstva i generisao nove sukobe, pri tom, za koje niko na Balkanu niti ima snage niti ima želje, jer su svi pod manjom ili većom okupacijom sa Zapada. Svi narodi na Balkanu žele da žive slobodno, u uređenim državama i od svog rada. To isto želimo i mi, Srbi.

    Zato smatramo da je Vučićeva politika odricanja od međunarodnog prava politika postepene destabilizacije i novih sukoba na Balkanu, koji nisu u interesu dugoročnog mira i budućnosti svih naroda koji na njemu žive. Zato ponavljam sjajnu formulaciju Boška Obradovića: ako treba da se odreknemo Kosova i Metohije ili Vučića, bolje Vučića.

Jugoslav Kiprijanović, direktor Informativne službe Srpskog pokreta Dveri

Podeli vest:

Biografija : Jugoslav Kiprijanović

Jugoslav Kiprijanović rođen je maja 1976. godine u Beogradu. Posle završene Pete beogradske gimnazije, studirao je Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirao 2002. godine na temu „Marketing u neprofitnom sektoru“. Kao student bio je aktivan u studentskim organizacijama ekonomskih nauka, a po završenom fakultetu bavio se privatnim preduzetništvom.

Jedan je od osnivača udruženja „Prijatelji manastira Đurđevih Stupova u Rasu“, čiji je predsednik bio od 2006 – 2008. godine. U okviru rada u ovoj organizaciji koordinisao je medijskom kampanjom „Obnovimo sebe – podignimo Stupove“, koja je široko prihvaćena i zapamćena kao jedna od najuspešnijih kampanja za obnovu manastira Đurđevi Stupovi u Rasu.

Organizovao je i producirao brojne koncerte, predavanja, događaje, emisije, filmove, audio, video i štampana izdanja za decu i odrasle u Srbiji i Republici Srpskoj. Od 2008. godine radio je na poslovima marketinga za zvaničnu novinu Srpske Patrijaršije – „Pravoslavlje“. Uključen je u rad Dveri od osnivanja 1999. godine, a naročito kroz saradnju u okviru „Srpske mreže“.

Bio je kandidat za narodnog poslanika na republičkim izborima 2012. i 2014. godine na listi Dveri. Angažovan je na poslovima u Informativnoj službi Srpskog pokreta Dveri od 2012. na pozicijama glavnog producenta i sekretara Infoslužbe.

Odlukom Predsedništva Srpskog pokreta Dveri, leta 2015. imenovan je za direktora Informativne službe.

Profesionalno bio angažovan kao producent i član uredništva u izdavačkoj kući ”Catena mundi”. Od avgusta 2016. nalazi se na poziciji Višeg savetnika-konsultanta Poslaničke grupe Dveri u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Oženjen, otac četvoro dece. Živi u Beogradu.