Autorski tekstovi

Ko ima pravo da nam čita lekcije o prošlosti?

Ko ima pravo da nam čita lekcije o prošlosti?

Ovaj naslov se nekako nametnuo u razgovorima u našoj informativnoj službi, nakon što smo imali priliku da u sklopu neviđene medijske hajke protiv mitropolita Amfilohija, i potpisnika medijski prećutanog Apela za odbranu Kosova i Metohije, vidimo i neka stara lica. Rekli bismo politički potrošena.

Nećemo ovom prilikom analizirati podrobno sve detalje medijske operacije u kojoj se fokusira sve na napad na jednog od potpisnika Apela, u ovom slučaju mitropolita, čime se spinuje javno mnjenje da se ne raspravlja o samom Apelu, koji je medijski zatamnjen.


Evo o čemu se radi. Pored, dakle, medijski predvidljivog nastupa Marka Đurića, Nikole Selakovića, Dragana Vučićevića, Vladimira Đukanovića, koji su se takmičili ko će više napasti mitropolita ad hominem, naravno bez argumenata, pa i Ružića koji u ime SPS-a traži da se sankcioniše mitropolit, imali smo i dva slučaja, koji su za jednu oktavu ozbiljniji od pomenute naprednjačke mlađarije, mada su neki već i zašli u godine od njih, ali politička zrelost je još daleko za njih.

 

Ta dva slučaja su istupi:

a) Nebojše Krstića, bivšeg okorelog tadićevca, a sada člana Upravnog odbora RTS-a i gorljivog branioca lika i dela njegovog novog gospodara;

b) Rasima Ljajića, nezamenjivog ministra svih dosovskih vlada, uključujući i ovu dosovsku naprednjačku vlast.


Da ih analiziramo, po redu.

Nebojša Krstić, tokom medijske hajke na mitropolita, nije ni trepnuo i lepo u etru izjavio sledeće: „To što su oni potpisali je gomila političkih nebuloza, i besmislica, Kosovo je nezavisno od 1999.-e. Od Kumanovskog sporazuma je praktično nezavisno od Srbije. Srbija se kasnije sve vreme bori da vrati svoje ingerencije koje je tada izgubila, kada je otišla i vojska i policija, sve državne institucije su napustile Kosovo kao što znamo i svaki od potonjih vođa, lidera, političkih predstavnika Srbije se borio da vrati ingerencije Srbije, možemo sad da debatujemo ko gore, ko bolje, ali ja sam ubeđen da se svaki od njih trudio da radi u najboljoj veri, najbolje što je umeo, istorija će reći ko je kakav bio i tačno vidim da to nastavlja da radi i Vučić. Dakle, ono što nemamo, pokušava da vrati.


Rasim Ljajić, je kako prenosi Slobodna Evropa rekao: „Ko je od predstavnika Vlade Srbije spomenuo priznanje nezavisnosti Kosova? Ništa se nije desilo od onoga što se spominje u Apelu za odbranu Kosova i Metohije. Ovako ponovo imamo da se kao i devedesetih godina prošlog veka, meri stepen patriotizma.“


S obzirom na njegove osude da mitropolit Amfilohije vraća u devedesete merenjem patriotizma, a što ne bismo malo podsetili javnost šta je naš dragi Rasim, učesnik svake nesrećne dosovske vlade, anesteziolog Srba za temu Haga, tobožnji lider Bošnjaka (iako mnogi kažu da je poreklom Šiptar iz plemena Ljaja), a danas dežurni Vučićev bot, pričao javno na mitinzima 1992.-e. Rasim Ljajić je bio ratni huškač devedesetih, što ovaj snimak pokazuje:


 


Dakle, da li je Rasim neko ko može da sudi mitropolitu i da govori o devedestim?

Da li je on neko ko može da nam drži lekcije o devedesetim?

Da li i Rasim Ljajić i Nebojša Krstić misle da mogu da rade šta god hoće i da niko od Srba i ostalih lojalnih građana Republike Srbije neće primetiti ništa?


Oba slučaja povezuje to da lica koja ne priznaju državu Srbiju u njenim ustavnim granicama (Ljajić 1992-e, a Krstić 2018.-e) imaju hrabrosti i medijskog prostora na napadaju srpske crkvene velikodostojnike.


Prevarili su se, vreme Dveri dolazi, a oni koji misle da mogu da drže lekcije o prošlosti, biće uskoro politička prošlost. Za početak tražimo ostavku Nebojše Krstića sa mesta Upravnog odbora RTS-a, jer gazi Ustav odričući se Kosova i Metohije. RTS je javni servis svih građana, pa i onih sa Kosova i Metohije.


Nebojša Krstić smatra da je Kosovo nezavisno od 1999.-e. Takav čovek je ili neznalica, ili albanski lobista, jer ovako nešto čak ni danas u Prištini niko ne tvrdi među Arbanasima, oni se vezuju za 2008.-u, kada su nelegalno proglasili tobožnju nezavisnost, ali da je Kosovo nezavisno od 1999.-e, e to smo samo mogli da čujemo od Vučiću bliskog Nebojše Krstića. Svakako tražimo ostavku.


Goran Igić


Podeli vest:

Biografija : Goran Igić

Rođen u Caribrodu (Dimitrovgrad)  02.07.1978. Oženjen, živi u Kikindi, otac dvoje dece. Srbin, pravoslavne vere.


Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Nišu na odseku Srpski jezik i književnost, odbranio diplomski rad pod nazivom “Prefiksalno-sufiksalna tvorba u  delima Jakova Ignjatovića” i stekao zvanje  za srpski jezik i književnost. Govori ruski, bugarski, grčki, mađarski i engleski jezik.


Poseduje sertifikate Novosadske novinarske škole o završenim četvorosemestralnim studijama tv novinarstva i završenim dvosemestralnim studijama novinarstva; kao i više sertiikata iz oblasti odnosa s javnošću.


Tokom radnog iskustva radio kao radnik u prosveti u Dimitrovgradu, i Iđošu. U sferi novinarstva angažovao se kao radio-reporter i tv-reporter u Novom Sadu (2003.), a nakon toga uređivao je informativni program Kanala 9 u Novom Sadu (2004.). Autor je i voditelj emisija “Zašto?” i “Konstrukcija budućnosti” na TV Global u Nišu (2005-2006). Autor je i voditelj emisije “Pretraživanje” koja se emitovala svakog četvrtka na TV Belle Amie iz  Niša (2007-2010) i na TV Rubin iz Kikinde (2010-2012).


U štampanim medijima objavljuje članke i intervjue na teme geopolitike, manjinskih prava i identiteta, odnosa medija i politike, konzervativizma, agrarizma i desnih ideologija. Objavljivao je u listovima:„ Geopolitika“, „Danas“, „Pečat“, „Politika“, „Žrnov“; internet portalu „Vidovdan“; „Literaturni Balkani" (Sofiя),  "Most" (Niš), "Pro&Anti" (Sofiя) i dr.


Piše poeziju: (videti: liternet.bg)


Tokom 2016. g. prevodi na hrvatski jezik knjigu  Save Vasileva „Nepokorni Luka“, objavljeno u gradu Rijeci. Krajem 2016. izašao je iz štampe prevod knjige Teodore Toleve „Uticaj  Austrougarske na stvaranje albanske nacije 1896–1908“.


Gostovao kao javna ličnost na mnogim tv u Srbiji i inostranstvu.


Od januara 2007. do juna 2010.-e član Starešinstva u Gradu Nišu.


Postaje član Glavnog Odbora Srpskog pokreta Dveri na predlog Predsednika Pokreta i predsednik Gradskog odbora Srpskog pokreta Dveri u Kikindi (2015.) Dobija zaduženje Izvršnog odbora da bude Okružni rukovodilac Srpskog pokreta Dveri za Severnobanatski okrug (krajem 2016.-e). Tokom 2017. g. postaje koordinator nacionalnog Saveta za manjinska pitanja  Dveri i učestvuje u izradi i diskusijama na državnom nivou u sferi zakona o nacionalnim manjinama.


Juna 2017.-e kao predstavnik Dveri iz Srbije, na Međunarodnoj konferenciji o medijskoj bezbednosti Balkana na Sofijskom univerzitetu, drži lekciju pod nazivom “Kontrola nad novinarima u eri partokratskih modela tranzicije” .


Aktivni je član Saveta za spoljne poslove Srpskog pokreta Dveri, kao i Saveta za Srbe u regionu.

  • Ima zvanje regionalnog šahovskog sudije.      
  • Posebna sfera interesovanja: sektor bezbednosti; resursni suverenitet;  specijalne i hibridne operacije; srpsko, bugarsko i rusko nasleđe.
  • Omiljena knjiga: “Oblomov” Ivana Gončarova.
  • Omiljeni pisac: Nikolaj V. Gogolj.
  • Navija za FK “Spartak” iz Subotice.