Autorski tekstovi

Marija Janjušević: Bolujemo od različitih vidova posledica NATO bombardovanja

Marija Janjušević: Bolujemo od različitih vidova posledica NATO bombardovanja

Neobično, ali čini se da smo u vreme najžešćeg NATO bombardovanja i naleta, mi, Srbi, još uvek bili mentalno zdrava, jaka i ponosna nacija. Nisam sigurna da bi otvaranje Lidla, doček osvedočenih krvnika i neprijatelja Srbije i ko zna koje poskupljenje goriva po redu u samo jednoj godini tako proteklo, kako se to događa danas.



Moja namera je da se u ovom tekstu pre svega zahvalim mojim dragim ženama, Danijeli Perišić, koordinatorki Saveta žena Dveri i Dragani Milićević, okružnom koordinatoru Dveri u Sremu, što su mi omogućile da na dostojanstven način dam svoj doprinos anti NATO protestu u Mladenovcu.


Naročito želim da se zahvalim Nemcu Haju Kalkeu, srpskom zetu. Verovali ili ne, on je sa svojim prijateljem organizovao protest u Beogradu, ispred hotela Hajat u kojem je bio smešten Jens Stoltenberg  i ko zna koji još zvaničnici NATO, koje trenutni predsednik Srbije naziva svojim prijateljima ( u šta ne sumnjam) i prijateljima Srbije (što odbijam s gnušanjem, gađenjem i protestom).



(foto: Novosti)

Hajo Kalke je JEDINI čovek u Srbiji, koji je potpisao svojim imenom najavu protesta protiv NATO vojnih vežbi u Mladenovcu  08-11.10.2018.  U Beogradu, prvog dana protesta mu se  pridružio prijatelj Kristijan Kaš, nekadašnji pripadnik KFOR-a. Posle dugotrajnog legitimisanja i ispitivanja od strane srpske policije, udaljeni su sa ulaza hotela Hajat i dozvoljeno im je da pokazuju neslaganje sa prisustvom NATO snaga u Srbij, ali na drugoj strani ulice.


Imala sam tu čast i zadovoljstvo da im se u Mladenovcu pridružim poslednjeg dana protesta, da sa tridesetak okuppljenih Mladenovčana, bez bilo kakvih stranačkih obeležja, iskažem svoj stav da NATO nije dobrodošao u Srbiji, sve dok ne nadoknadi štetu nanetu bombardovanjem 1999. razume se, onu materijalnu, koja je jedino nadoknadiva. O nematerijalnoj šteti možemo sačiniti precizne beleške i čuvati ih od zaborava.



(foto: Vojvođanske vesti)

Većina građana je ravnodušno ili čak pomalo uplašeno prolazila žurno i pognute glave mimo nas. Prisutni me obavestiše da su gradski većnici (Veljko Lukić i Bogdan Vuksanović ) primećeni dok su u sitnim noćnim satima, sakriveni pod kapuljačama kao kakva inkvizicija, uništavali plakate NE U NATO. I sada se pitam šta može biti poriv ljudskom biću, koje živi na teritoriji Srbije da čini takve neljudskosti …


Sa druge strane, Hajo Kalke i njegovi prijatelji, su se iz dana u dan okupljali da odlučno iskažu svoj bunt protiv podaničke i izdajničke režimske politike prema NATO, ne obazirući se na to što ih ozbiljni, užurbani sugrađani posmatraju kao „psihiće“. Bilo je zaista na ponos i čast razgovarati sa njima, a poseban trenutak je bio i čitanje duhovite poruke jednog od njih: Dejan Janić: U Mladenovcu se igramo ringe ringe raja i cirkusa.




Mislim da je za bilo kakav, ma koliko mali i naizgled beznačajan napredak srpskog društva, neophodno da se svako od nas ozbiljno suoči sa samim sobom. Sa svojim neposrednim okruženjem, sa porodicom, rođacima i prijateljima. Da se ono zdravo tkivo izdvoji, poveže i stavi u finkciju dobrobiti – državne, društvene i naposletku svakako i lične. Bez precizne dijagnoze nećemo moći da odredimo pravi lek.


Sve drugo je samo lutanje, puki privid da se borimo, da se ne damo, da činimo otpor besmislu, zlonamernosti, gluposti, destrukciji, neznanju, prostakluku, .



(foto: Marija Kosanović)

Moj predlog je da krenemo od rečenice iz jednog od dva pisma, koja sam imala čast primiti od voljenog akademika Dejana Medakovića: „Mi Srbi smo izgubili sve, pa čak i pravo na pesimizam. Borba neprestana nam je dakle, jedina alternativa, jedini put, jedina svetlost na kraju tunela. Možda će vam zvučati otrcano ovo što sledi, ali iskreno verujem da treba da prestanemo da prepuštamo lepe, patriotske i sasvim pristojne reči, dela i  simbole Vučićevim, Čečeljevim i Vukovim patriJotama i da spačavamo nacionalno nasleđe… Srbija je večna dok su joj deca verna!  NATO marš iz Srbije!


 

Marija Janjušević, narodni poslanik Dveri

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Marija Janjušević

Rođena u Sloveniji u mestu Jesenice 19.11.1971. od oca Vukašina i majke Živane.

Udata, živi u Inđiji, majka Dimitrija i Teodore (16 i 14 godina)

Osnovnu i srednju školu završila je u Aleksandrovcu i stekla zvanje „tehničar za biohemiju i molekularnu biologiju“. Diplomirala na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1995. godine na smeru voćarsko-vinogradarski. Govori engleski i slovenački jezik.

Poseduje sertifikat LSPR škole za odnose s javnošću, „PRAGMA PR“, „EDGE“ PR sertifikate na temu planiranja i krizne komunikacije u odnosima s javnošću, „CMA“ akademije za društvene mreže i drugih stručnih seminara na temu konsultantskih usluga i primene Zakona o javnim nabavkama.

U toku je rad na master studijama na matičnom fakultetu, na katedri za vinogradarstvo.

Tokom radnog iskustva u trajanju od 17 godina radila je kratko kao prodavac u poljoapoteci i komercijalni referent, četiri godine bila je direktor preduzeća koje se bavilo trgovinom poljoprivrednih proizvoda, a nakon toga jedanaest godina direktor kliping agencije sa 200 zaposlenih.

Interesovanja su folklor (aktivno osam godina), odnosi s javnošću, integrisane komunikacije, stari zanati, društvene mreže.

Član je Društva Srbije za odnose s javnošću, Srpske asocijacije menadžera, Udruženja poslovnih žena (trenutno neaktivno), Udruženja e-razvoj, NVO „Moja Inđija“ (od 2008. do 2010)

Od 2000. do 2010. bila je član DSS-a i kandidat za republičkog poslanika na listi DSS-a 2007. godine.


Angažovanje u Dverima

Član Srpskog pokreta Dveri od januara 2011. godine, član tadašnjeg Rukovodstva od osnivanja, a nakon registracije Srpskog pokreta Dveri, član Predsedništva i predsednik Saveta za socijalnu politiku.