Autorski tekstovi

Marija Janjušević: EPS je država u državi

Marija Janjušević: EPS je država u državi

Delegacija Dveri, koju su činili narodni poslanik Marija Janjušević, potpredsednik Dveri dr Predrag Mitrović i predsednik OO Dveri Aleksinac Dragan Branković je u selu Glogovica kod Aleksinca posetila dom Petrovića, u kojem se dogodila teška tragedija zbog neovlašćenog korišćenja električne energije.


Petrovićima je isključena struja jer nisu bili u mogućnosti da plaćaju račune zbog skromnih materijalnih mogućnosti. Oni su se usled hladnoće sami povezali na naponsku mrežu. Tragedija se dogodila tako što se žica kojom se kuća napajala strujom otkačila i pala blizu deteta. Dečko se uhvatio za žicu sa naponom, a majka za sina u želji da mu pomogne i oboje su na mestu ostali mrtvi. Otac Slađan sada živi sam. Na trošnoj kući stoje dva crna platna ispisana imenima Marijana Petrović 1971-2017. i Darko Petrović 2001 – 2017.


Nedaleko od kuće je bandera sa koje visi ista ona žica koja i sada predstavlja opasnost za prolaznike.


Delegacija Dveri je zatim obišla meštane sela Lužane i o problemu snabdevanja strujom otvoreno razgovarala sa desetak meštana. Broj domaćinstava sa ovim problemom u selu dostiže oko 10 odsto. Domaćin, raseljen sa KiM, otac četvoro maloletne dece, je sve ugostio u svom urednom dvorištu, sa mnogo cveća, dva velika plastenika (u jednom je zasad uništen usled mraza) i zasadom voća i povrća.


Deca vaspitana i gostoljubiva, najstarija kći se obučava da upravlja kamionom. U školi sve petice. Priča o protestima na koje odlazi sa porodicom i komšijama ispred zgrade EPS-a u Aleksincu i kako joj teško pada podsmeh gospođa koje ih posmatraju iz upravne zgrade. Domaće zadatke deca često pišu uz sveću.


Predstavnici Dveri su sa pažnjom saslušali sve detalje. Nijednog trenutka niko od prisutnih nije osporio da struja mora da se plaća i obaveze prema državi da se izmiruju. Svaka porodica ima svoju jedinstvenu priču i objašnjenje kako je došlo do nagomilavanja duga za struju.


Kamate po pravilu čine dobar deo ukupne cifre i često premašuju osnovni dug. Brojke se kreću od 250.000 dinara do milion i po. Sa jedne strane, većina njih je u nekom periodu pokušavala da se neovlašćeno poveže, ukratko pribegava krađi struje. Ima ih koji račune ne izmiruju od 1994. godine. Izjave su različite, od dirljivih, do simpatičnih:





„Nemoj da se lažemo, bez struje ne mož’se živi. Iz higijenskih i psiholoških razloga“


„Ja ‘oću na sud, ali neka mi daju neki zapisnik, neka mi uključe sad da koristim i da plaćam, a za staro neka sude..“


„Nisam nikad dobio zapisnik kad su sekli struju“


„Nikad nisam dobio predlog za reprogram“


„Ne znamo kome da se obratimo, predsednik opštine Aleksinac kaže što ste došli kod mene, to je kao da si doš’o kod ginekologa da ti vadi zub?“


„Direktor EPS-a u Aleksincu kaže nam eno vam crkva preko puta pa se tamo molite…“


„EPS je država u državi“


„Ako će država da propadne zbog struje za siromahe, nek propadne!“


Zaista ima prostora da se čovek zapita zašto pomagati nekome ko je sebi dozvolio da dođe u ovako veliki problem? Međutim, uvidom u dokumentaciju uočava se niz nepravilnosti u postupanju i korisnika sa jedne i službenika EPS-a sa druge strane.


Čupanje strujomera i postavljanje novih, sa daljinskim očitavanjem u odsustvu domaćina, nenormalno velike cifre bez osnova na novim brojilima, nepoštovanje žalbenog roka, loša evidencija kamate prilikom parcijalnih isplata dugovanja…


Ima ih koji su podizali kredite da bi izmirili dug za električnu energiju ali su ipak izgubili bitku sa kamatama i u jednom momentu posustali.


Konačni zaključak je da je broj građana sa sličnim problemima strahovito velik i traje nedopustivo dugo. Niko od nadležnih ne želi da se udubi u svakodnevne muke ovih ljudi, čak ni ljudske žrtve nisu dovoljan alarm da se država sistemski pozabavi rešavanjem ovog rasprostranjenog problema.


Izjavu da je bilo pokušaja da se pogibija Darka i Marijane sakrije od medija, Dveri se ne usuđuju da komentarišu. Konstatacija da EPS svesno povećava nenaplativa potraživanja, kako bi se prilikom prodaje umanjila vrednost preduzeća, ipak zavređuje daleko pomnije interesovanje.


Delegacija Dveri se obavezala da razmotri sve mogućnosti i predloži sistemsko rešenje. Meštani su zadovoljni što ih je najzad neko saslušao.


Proteklih dana bilo je i drukčijih mišljenja, javili su se meštani koji redovno izmiruju sve svoje račune prema državi i negodovali zbog pažnje koju je delegacija Dveri posvetila neplatišama.


Stav Dveri je da je u Srbiji neophodno da se što hitnije urade socijalne karte ugroženih građana. Niko u Srbiji u 21. veku ne sme da ostane bez struje i vode. Ko struju i ostale dažbine ne može da plaća iz socijalnih razloga, mora da ima razumevanje i pomoć države. Država treba da bude oslonac da socijalno ugroženi stanu na noge i postanu produktivni članovi društva. Od toga će sama država imati najviše koristi.


Dok se stanovnicima Dedinja opraštaju milionski dugovi za struju, dotle se sirotinji seče struja i naplaćuju basnoslovne kamate i time se još više teraju u beznađe i krajnju bedu. To je nedopustivo u 21. veku.


 


Marija Janjušević


narodni poslanik Dveri


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Marija Janjušević

Rođena u Sloveniji u mestu Jesenice 19.11.1971. od oca Vukašina i majke Živane.

Udata, živi u Inđiji, majka Dimitrija i Teodore (16 i 14 godina)

Osnovnu i srednju školu završila je u Aleksandrovcu i stekla zvanje „tehničar za biohemiju i molekularnu biologiju“. Diplomirala na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1995. godine na smeru voćarsko-vinogradarski. Govori engleski i slovenački jezik.

Poseduje sertifikat LSPR škole za odnose s javnošću, „PRAGMA PR“, „EDGE“ PR sertifikate na temu planiranja i krizne komunikacije u odnosima s javnošću, „CMA“ akademije za društvene mreže i drugih stručnih seminara na temu konsultantskih usluga i primene Zakona o javnim nabavkama.

U toku je rad na master studijama na matičnom fakultetu, na katedri za vinogradarstvo.

Tokom radnog iskustva u trajanju od 17 godina radila je kratko kao prodavac u poljoapoteci i komercijalni referent, četiri godine bila je direktor preduzeća koje se bavilo trgovinom poljoprivrednih proizvoda, a nakon toga jedanaest godina direktor kliping agencije sa 200 zaposlenih.

Interesovanja su folklor (aktivno osam godina), odnosi s javnošću, integrisane komunikacije, stari zanati, društvene mreže.

Član je Društva Srbije za odnose s javnošću, Srpske asocijacije menadžera, Udruženja poslovnih žena (trenutno neaktivno), Udruženja e-razvoj, NVO „Moja Inđija“ (od 2008. do 2010)

Od 2000. do 2010. bila je član DSS-a i kandidat za republičkog poslanika na listi DSS-a 2007. godine.


Angažovanje u Dverima

Član Srpskog pokreta Dveri od januara 2011. godine, član tadašnjeg Rukovodstva od osnivanja, a nakon registracije Srpskog pokreta Dveri, član Predsedništva i predsednik Saveta za socijalnu politiku.