Autorski tekstovi

Marija Janjušević: O obrazu se, ko ga ima, ne pregovara

Marija Janjušević: O obrazu se, ko ga ima, ne pregovara

Srbija je dakle pristala da sa takozvanim ministrom, takozvane države Kosovo gradi veliku Albaniju. Pristala na poniženje koje joj priređuje pre svih ministar spoljnih poslova Srbije.

Srbija je pristala na osnivanje Fonda za Zapadni Balkan zajedno sa Albanijom, Kosovom (bez Metohije ali sa zvezdicom), Makedonijom, Crnom Gorom i BiH. Srbija je prihvatila da sedište ovog Fonda bude u Tirani, da izdvaja novac građana Srbije za ovaj projekat i da učestvuje u zajedničkim projektima unapređenja saradnje u oblasti kulture i obrazovanja.

Srbija je dakle pristala da sa takozvanim ministrom, takozvane države Kosovo gradi veliku Albaniju. Pristala na poniženje koje joj priređuje pre svih ministar spoljnih poslova Srbije. Razume se da ministar ovu sramotu, poniženje i katastrofu neslućenih razmera nije mogao ni da sprovede ni da realizuje sam.

Razume se da ima nesebičnu i bezgraničnu podršku predsednika Vlade Srbije, ministarke Jadranke Joksimović i sve češće sportskih zvaničnika, koji i u sport uvode Kosovo kao nezavisnu državu, a da pri tome građane Srbije niko ni za šta ne pita.  



dacic-eston-taci-briselski-sporazum-reuters-francois-lenoir

(foto: Reuters/Francois Lenoir)

Ovde se radi o očiglednom stvaranju velike Albanije i to uz zvanični pristanak Srbije ili bolje reći uz pristanak zvaničnika Srbije. Potpuno je jasno da se osnivanjem Fonda grubo krši Ustav, počev od Preambule, pa dalje Član 8. Član 16. Član 99. zatim zakon o međunarodnim ugovorima, da ne govorimo da se od Narodne skupštine Republike Srbije traži da sporazum o Fondu verifikuje kao da se radi o međunarodnom zakonu, što je čist kriminal i demonstracija sile vladajuće stranke i njenih satelita.

Godinama Dveri upozoravaju da je bezalternativni put u EU poguban za građane Srbije, da će cena biti previsoka, da ćemo ostati i bez Kosova i Metohije, bez sopstvenih resursa, bez svog tržišta, bez mogućnosti da sami privređujemo na svojim poljoprivrednim imanjima, bez prijatelja na drugim stranama sveta.



 potpisi-albanija-kosovo-bih-srbija-crna-gora

(foto: EU)


Ciljevi Fonda, kako to navode osnivači, biće ostvarivani kroz međugraničnu i međuregionalnu saradnju, naročito u oblastima:

  • Promovisanje i razvoj kulturne saradnje
  • Promovisanje i razvoj razmene u oblasti nauke, istraživanja i saradnje u oblasti obrazovanja ugovornih strana itd.
Dveri postavljaju pitanje izvršnoj vlasti koliko danas Srbija ulaže u sopstvenu nauku? Treba li Srbija da finansira prekrajanje granica i istorije na Kosovu i Metohiji? Izvrtanje činjenica o dešavanjima u Srebrenici? Ili ćemo možda u toj razmeni da razmenimo i informacije o Bratuncu, Kravicama, otmicama ljudi, trgovini organima?

Jeste li u izbornoj kampanji spominjali građanima Srbije da ćete se na ovaj način ophoditi prema Kosovu i Metohiji? Kakvu korist imaju građani Srbije od osnivanja ovakvog Fonda? Zbog čega se uopšte zakon o ratifikaciji donosi po hitnom postupku? Zašto žurite i uporno kršite Ustav, nemate strpljenja da sačekate da ga promenite? Zašto se drugi zakoni, koji će im poboljšati život, ne rešavaju u ovom Domu po hitnom postupku? Bavite li se vi gospodo uopšte sopstvenim građanima ili ćete ovaj čitav mandat posvetiti ubrzanom ispunjavanju naloga sa zapada? 


brisel-kosovo-srbija-dacic-taci-vucic-foto-eu  


Otimanje Kosova i Metohije od Srbije traje duže od jednog veka. Istorija još polemiše ko je pobednik Kosovskog boja, da li je Vuk Branković zaista bio izdajnik? Poštovane kolege narodni poslanici, naše izjašnjavanje za ili protiv Fonda za Zapadni Balkan neće ostaviti ni zrnce dileme ko je izdao a ko nije. Potpuno je nevažno što su ključni političari na srpskoj sceni već svoje ime upisali u izdajnički registar i što poslanici ništa ne mogu tu da promene, barem ne u ovom trenutku.

Samo izjašnjavanje za ili protiv biće svojevrsna vododelnica izdajnika od dostojanstvenih i odgovornih. Ne treba se tu nadati nekom zaklonu u senku kolektivne krivice koju nudi Ivica Dačić. Biće interesantno kroz vreme podsetiti se ko je svojom podrškom omogućio buduće aktivnosti Fonda, za koje samo možemo da slutimo kako će se odražavati na Srbiju i njenu južnu pokrajinu. Ako ne mogu da sprečim izdaju, mogu da budem njen svedok i njena osuda.

Ako Dveri ne mogu u većoj meri da pomognu Srbiji i njenim građanima sada, mogu da grade tu mogućnost i čekaju svoje vreme za preobražaj i novi život Srbije.  


Marija Janjušević, narodni poslanik

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Marija Janjušević

Rođena u Sloveniji u mestu Jesenice 19.11.1971. od oca Vukašina i majke Živane.

Udata, živi u Inđiji, majka Dimitrija i Teodore (16 i 14 godina)

Osnovnu i srednju školu završila je u Aleksandrovcu i stekla zvanje „tehničar za biohemiju i molekularnu biologiju“. Diplomirala na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1995. godine na smeru voćarsko-vinogradarski. Govori engleski i slovenački jezik.

Poseduje sertifikat LSPR škole za odnose s javnošću, „PRAGMA PR“, „EDGE“ PR sertifikate na temu planiranja i krizne komunikacije u odnosima s javnošću, „CMA“ akademije za društvene mreže i drugih stručnih seminara na temu konsultantskih usluga i primene Zakona o javnim nabavkama.

U toku je rad na master studijama na matičnom fakultetu, na katedri za vinogradarstvo.

Tokom radnog iskustva u trajanju od 17 godina radila je kratko kao prodavac u poljoapoteci i komercijalni referent, četiri godine bila je direktor preduzeća koje se bavilo trgovinom poljoprivrednih proizvoda, a nakon toga jedanaest godina direktor kliping agencije sa 200 zaposlenih.

Interesovanja su folklor (aktivno osam godina), odnosi s javnošću, integrisane komunikacije, stari zanati, društvene mreže.

Član je Društva Srbije za odnose s javnošću, Srpske asocijacije menadžera, Udruženja poslovnih žena (trenutno neaktivno), Udruženja e-razvoj, NVO „Moja Inđija“ (od 2008. do 2010)

Od 2000. do 2010. bila je član DSS-a i kandidat za republičkog poslanika na listi DSS-a 2007. godine.


Angažovanje u Dverima

Član Srpskog pokreta Dveri od januara 2011. godine, član tadašnjeg Rukovodstva od osnivanja, a nakon registracije Srpskog pokreta Dveri, član Predsedništva i predsednik Saveta za socijalnu politiku.