Autorski tekstovi

Marija Janjušević: Paorska muka će im doći glave

Marija Janjušević: Paorska muka će im doći glave

Prolazeći pored predivnog Kovilja, u pitomom, slikovitom Šajkašu skrenite put Mošorina. Nećete se pokajati.

Selo sa predivnim kućama, kapije zanimljive, svaka krije neko vredno domaćinstvo i neku svoju bogatu priču. Razume se, ima i napuštenih, ipak je ovo Srbija u 21. veku. Paori hrabri, mudri, bistra uma. U razgovoru sa njima ipak uviđam koliko su već umorni od izdaje i prevare. Došla sam da obiđem svog saborca Mladena, da prikupim dokumentaciju i dokaze o porezu na zemljište naraslom za neverovatnih 111%. Okupili se ljudi, ne daju se varati. Razmenili podatke i sa okolnim selima. Nijedno selo u titelskoj opštini nema jednaku stopu poreza. Pa kad se na to dodaju drugi nameti, pa kamatina kamata na kamatu…

Sa velikom zebnjom očekuje se taj septembar kada će njihovu zemlju moći da kupuju stranci. Ne verujem da će im pomoći to što imaju nenaplaćena potraživanja za predatu robu pre više godina. Lopovu Đorđu Gvojiću (pro)dali su robu na poverenje. Prevario ih je i nešto kratko gostovao u zatvoru, opet na račun narodnih para imao smeštaj i hranu.  Sad kažu da je ponovo otvorio novu firmu, juri nove „klijente“. Oni srećniji, prevareni su „samo“ za oko 9.000 evra, a ima ih koji su na šteti i do deset puta više. Brat bratu, Gvojić se ovajdio za 940.000 evra. Moji prijatelji Mošorinci eto od svoga napravili veresiju, jer su imali poverenja u Gvojića i u svoju državu. Potražuju bez kamate. A za dažbine koje državi ne izmire u roku, zbog kamata koje im je država razrezala, njihov  dug raste neshvatljivom brzinom.

Slušam jednog od njih, ponosan na svoje domaćinstvo, dva sina, dve snahe, četvoro unučadi…A zdravstveno osiguranje nemaju. Dug sa kamatama narastao na 300.000 dinara. Ne bune se oni da državi plate šta im je razrezala.  Samo kad bi bilo sluha, nekog domaćinskog reda, pa da se dažbine plate od naplaćene robe – mesa, mleka, žitarica. Jedina smo država u regionu koja ne regresira naftu svojim poljoprivrednicima, samo od te akcize mogli bi se pokriti izdaci za penziono, socijalno, zdravstveno osiguranje. U domaćinskim državama i domaćini se dobro osećaju i napreduju. U Srbiji ljudi gladuju pored svih naših oranica, vrednih ljudi koji umeju da se organizuju, tržišta koje nije malo, ali je zatrpano jeftinom drugorazrednom robom iz inostranstva. Tuđe otpatke skupo plaćamo u tuđim hipermarketima, a svoje proizvode bacamo.

Pokupila sam brižljivo sva dokumenta, zatrebaće. Saslušala sam sve domaćine, pa na posao. Da dižemo galamu, da okupimo ljude sa istim problemima. Ako smo napušteni od države, nismo sami! Ako upozoravamo jedni druge na razne Gvojiće, neće imati koga da kradu!

A ako režim ostane sam sa Gvojićima i sličnim lopovima, da ih ne imenujem sad, prepuštam na volju vašem rasuđivanju,  možda se naposletku i obračuna sa njima. Ako budemo dovoljno uporni i glasni, možda država naposletku obešteti paorima njihov znoj i trud.

Verujemo  jedni drugima, verujemo u onu Andrićevu da se svakom zlu zna mera i kraj. A paori će dočekati kraj ove pljačke i poniženja, i u to verujem. Hvala domaćinima iz Mošorina, vidimo se uskoro u većem broju i sa glasnijim porukama!

Da zemlja ostane naša!

Vreme je za pobedu!


Marija janjušević

narodni poslanik i član Predsedništva Dveri

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Marija Janjušević

Rođena u Sloveniji u mestu Jesenice 19.11.1971. od oca Vukašina i majke Živane.

Udata, živi u Inđiji, majka Dimitrija i Teodore (16 i 14 godina)

Osnovnu i srednju školu završila je u Aleksandrovcu i stekla zvanje „tehničar za biohemiju i molekularnu biologiju“. Diplomirala na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1995. godine na smeru voćarsko-vinogradarski. Govori engleski i slovenački jezik.

Poseduje sertifikat LSPR škole za odnose s javnošću, „PRAGMA PR“, „EDGE“ PR sertifikate na temu planiranja i krizne komunikacije u odnosima s javnošću, „CMA“ akademije za društvene mreže i drugih stručnih seminara na temu konsultantskih usluga i primene Zakona o javnim nabavkama.

U toku je rad na master studijama na matičnom fakultetu, na katedri za vinogradarstvo.

Tokom radnog iskustva u trajanju od 17 godina radila je kratko kao prodavac u poljoapoteci i komercijalni referent, četiri godine bila je direktor preduzeća koje se bavilo trgovinom poljoprivrednih proizvoda, a nakon toga jedanaest godina direktor kliping agencije sa 200 zaposlenih.

Interesovanja su folklor (aktivno osam godina), odnosi s javnošću, integrisane komunikacije, stari zanati, društvene mreže.

Član je Društva Srbije za odnose s javnošću, Srpske asocijacije menadžera, Udruženja poslovnih žena (trenutno neaktivno), Udruženja e-razvoj, NVO „Moja Inđija“ (od 2008. do 2010)

Od 2000. do 2010. bila je član DSS-a i kandidat za republičkog poslanika na listi DSS-a 2007. godine.


Angažovanje u Dverima

Član Srpskog pokreta Dveri od januara 2011. godine, član tadašnjeg Rukovodstva od osnivanja, a nakon registracije Srpskog pokreta Dveri, član Predsedništva i predsednik Saveta za socijalnu politiku.