Autorski tekstovi

Marija Janjušević: Porodični model društva naše jedino pribežište

Marija Janjušević: Porodični model društva naše jedino pribežište

Možda sam nepopravljivi optimista, ali verujem iskreno da u Srbiji postoji mnogo pristojnih ljudi, svesnih svega što se dešava u našem društvu, koji nisu ravnodušni prema propadanju i rastakanju svega što vredi.

srecna-porodica-ilustracija


Iako se pozivaju na toleranciju i ljudska prava, nastupi su im agresivni i preteći, a mržnja i diskriminacija često upotrebljavane reči. Naravno, i govor mržnje i sve druge nepoželjne pojave uvek se pripisuju nekom drugom ko im se našao na putu do ostvarenja krajnjeg cilja, za koji lobiji angažuju ove profesionalne branitelje ljudskih prava. Nedavno sam na jednom skupu naučila novi izraz za njih, sami sebe nazivaju „ljudskopravaši“. Običan, pristojan svet ne može ni da zamisli koliki se novac okreće u interesnim lobijima i može samo da poželi da se takvima ne nađe na putu.  

Sasvim je prirodno  da svako  treba da radi svoj posao za koji je plaćen, da opravda novac koji dobija, ali u ovom konkretnom slučaju  na udar dolazi i poslednja linija odbrane čoveka, njegove ličnosti, dostojanstva, korena, budućnosti... Istopolni brakovi i usvajanje dece u takvim zajednicama porodicu kao osnovnu  ćeliju  društva  gura  na rub propasti. Zašto se plašim za porodice u srpskom društvu? Bila sam učesnik zajedničke sednice Odbora za ljudska prava i Odbora za evropske integracije, predstavnika Vladine kancelarije za ljudska prava , MUP-a i velikog broja predstavnika LGBT i drugih nevladinih organizacija. Nas pedesetak  u Domu Narodne skupštine Republike Srbije uz gotovo tri sata rasprave na jednu jedinu temu: „Položaj LGBT populacije u Srbiji“.  

-

--visedetne-porodice-dveri

-

Bila sam slovom i brojem JEDINA koja je smatrala da je ovolika transparentnost borbe LGBT za pravo na istopolne brakove i povlastice u društvu nepotrebna  i kontraproduktivna.Nagovestila sam da je sve osim braka između osoba suprotnog pola direktno  kršenje Ustava Republike Srbije. Nasilje nad LGBT populacijom ne sme se posmatrati posebno samo zbog njihovog stila života i seksualnosti, jer tako diskriminišemo decu, Rome, osobe sa posebnim potrebama i žene koje trpe nasilje iz najrazličitijih razloga. Nasilje je nasilje i ne sme se dopustiti ni u kom slučaju i ni prema kome.

Bila sam sasvim usamljena na ovom stanovištu, prozvana i pozvana na odgovornost. Ukratko, sa velikom sigurnošću u sebe, uz loše pritajen bes i osionost, jedan od vođa LGBT pokreta u Srbiji  saopštio  mi je da su se neke druge žene pre mene izborile da ja mogu uopšte da sedim u toj sali i da dokažu da žene nemaju manji mozak.  Uveravao me da će uskoro LGBT imati svoje predstavnike u parlamentu, da će me pozvati da probam njihovu mladenačku tortu. Sa naročitim sarkazmom je dodao i to da će krstiti svoju decu u „svom toplom srpskom domu“. Sednica je, razume se, snimljena i tročasovni materijal je dostupan na sajtu i jutjub kanalu Narodne skupštine Republike Srbije.  

-

91292_porodica-schwandt01-foto-tanjug-ap_630x0  


Slažem se da tolerancija mora postojati među ljudima, ali to važi za sve jednako. Diskriminacija ne sme postojati i svima su ljudska prava jednako zagarantovana. Svako od nas ima pravo na izbor, ali odgovornost je zajednička, a opasnost po opstanak porodice i te kako realna. Zato će moj budući rad biti okrenut dobrobiti porodice, u prvom redu naše dece. To nikako ne znači borbu protiv bilo koga, naprotiv. Snage su nam krhke i resursi skromni u ovom trenutku i moramo ih koristiti mudro, okrenuti se samo pozitivnim i afirmativnim aktivnostima.

Pravim sadržajima okrenuti decu od neprirodno rane seksualizacije, neumorno isticati probleme usklađivanja roditeljstva sa poslom, pojačavati pritisak na nadležne institucije koje mogu da olakšaju život prezaduženim porodicama, razobličavati potrošački, liberalni model društva koji nam se nameće. Borba neprestana, sa neizvesnim ishodom, uz odlučne ljude koji ulivaju poverenje i razumeju suštinu, prepoznaju lepotu neizvesne borbe.  Već godinama me to vezuje za Dveri.  

-

na-koju-porodicu-zivotinja-lici-tvoja-porodica  

-

Cilj je jasan. Porodični model društva u Srbiji, dugoročan i održiv.  

-

Marija Janjušević Narodni poslanik Dveri    

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Marija Janjušević

Rođena u Sloveniji u mestu Jesenice 19.11.1971. od oca Vukašina i majke Živane.

Udata, živi u Inđiji, majka Dimitrija i Teodore (16 i 14 godina)

Osnovnu i srednju školu završila je u Aleksandrovcu i stekla zvanje „tehničar za biohemiju i molekularnu biologiju“. Diplomirala na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1995. godine na smeru voćarsko-vinogradarski. Govori engleski i slovenački jezik.

Poseduje sertifikat LSPR škole za odnose s javnošću, „PRAGMA PR“, „EDGE“ PR sertifikate na temu planiranja i krizne komunikacije u odnosima s javnošću, „CMA“ akademije za društvene mreže i drugih stručnih seminara na temu konsultantskih usluga i primene Zakona o javnim nabavkama.

U toku je rad na master studijama na matičnom fakultetu, na katedri za vinogradarstvo.

Tokom radnog iskustva u trajanju od 17 godina radila je kratko kao prodavac u poljoapoteci i komercijalni referent, četiri godine bila je direktor preduzeća koje se bavilo trgovinom poljoprivrednih proizvoda, a nakon toga jedanaest godina direktor kliping agencije sa 200 zaposlenih.

Interesovanja su folklor (aktivno osam godina), odnosi s javnošću, integrisane komunikacije, stari zanati, društvene mreže.

Član je Društva Srbije za odnose s javnošću, Srpske asocijacije menadžera, Udruženja poslovnih žena (trenutno neaktivno), Udruženja e-razvoj, NVO „Moja Inđija“ (od 2008. do 2010)

Od 2000. do 2010. bila je član DSS-a i kandidat za republičkog poslanika na listi DSS-a 2007. godine.


Angažovanje u Dverima

Član Srpskog pokreta Dveri od januara 2011. godine, član tadašnjeg Rukovodstva od osnivanja, a nakon registracije Srpskog pokreta Dveri, član Predsedništva i predsednik Saveta za socijalnu politiku.