Autorski tekstovi

Marija Janjušević: Preobraženje Srbije

Marija Janjušević: Preobraženje Srbije

A šta ćemo sa domaćinima, sa pristojnim svetom, sa vrednim učenicima, inteligentnim gimnazijalcima, vrednim studentima, ukratko, šta ćemo sa čestitom Srbijom?! Ko veruje da je ona nestala ionako je nije dostojan.

Od kako znam za sebe i pamtim dečju igru uz ton sa ekrana, u vreme kada su prošli crtaći pa krademo još malo vremena dok se stariji ne dosete jer pomno prate Dnevnik 2, u Srbiji se govori o promenama i reformama. Ljudi su uvek pozitivno na njih gledali, iako niko nije garantovao da će te promene zaista i biti promena na bolje. Ako ćemo pošteno, od 2000. godine svaka promena donela je samo pogoršanje. Doduše, ne možemo reći da životni standard pojedinaca nije bolji, ali opšte stanje u ekonomiji, državnoj upravi, svim stubovima vlasti i društva klizi u katastrofu.  Bojim se da je potporni zid u Grdelici samo pokazna vežba kako će se odgovorni ponašati kada počne poslednja faza opšteg urušavanja.


Gde god krenemo kroz Srbiju oseća se surovi zadah propadanja. Razloga za to je mnogo i zaista su kompleksni. Međutim, jedan je jedini odgovor zašto nam promene ne donose boljitak – Svi žele promene, ali niko ne želi sebe da menja!


Niko ne bi da sa promenama krene od samog sebe. Da promeni životne navike, da promeni pravila potrošačkog društva, da promeni iskrivljene norme ponašanja. Zaboravili smo koliko je dobar osećaj praštanja, sitne pažnje, ljubazne reči. Decu učimo da znaju svoja prava, ali ne i obaveze. Svi bismo da menjamo onog kraj sebe, ali ne i sebe. Uvredu vraćamo istom merom, na laž i obmanu ne reagujemo ako nismo direktno njome pogođeni.




Razume se, u državi u kojoj je dozvoljeno da srpsku kulturu u Parizu predstavlja zlonamerni umobolni, perverzni umetnik, koji je prošao bez posledica zbog skrnavljenja Kosovke devojke, čak pod sramnom zaštitom i samog direktora Kulturnog centra Srbije u Parizu, u kojoj bahati političari drsko izjavljuju da su očekivali rušenje potpornog zida u Grdelici, a sam njen predsednik uverava narod da je veleizdaja Kosova i Metohije u njihovom interesu, zaista nije teško naći izgovor za apatiju, učmalost ili u najgorem slučaju oponašanje režima u bahaćenju i nebrizi. Valjda po sistemu: „ Ako im ne možeš ništa,ti im se pridruži.“


Niko ne može osporiti da su srpske vode do te mere zamućene, da je na površinu isplivao sav smrdljivi mulj, društveni talog, da somovi i štuke vode glavnu reč. Rijaliti program uz enormne zarade na SMS porukama, korpulentne siledžije, galamdžije skromnih intelektualnih mogućnosti, starlete napunjene silikonima o trošku nadobudnih, polusposobnih biznismena, korumpirani rukovodioci u policiji, ministarstvima, zdravstvu, sudstvu, prosveti… To je krem sadašnjeg društva. I dok oni orgijaju nad poniženom, napaćenom i izmučenom Srbijom, prave vrednosti  se tope, uzmiču pred tolikom prostaklukom i bezobzirnošću. Malobrojni dobri radnici nemaju priliku da rade, jer nisu učlanjeni u SNS sektu, a oni koji to jesu, realno ne zarade ni onih 25.000 dinara prosečnog ličnog dohotka, opet po naprednom modelu „Daj šta daš“ i „Ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko ja mogu malo da radim!“ A šta ćemo sa domaćinima, sa pristojnim svetom, sa vrednim učenicima, inteligentnim gimnazijalcima, vrednim studentima, ukratko, šta ćemo sa čestitom Srbijom?! Ko veruje da je ona nestala ionako je nije dostojan.


Ne želim da se ovo obraćanje shvati kao žalopojka ili sveopšta kritika, jer u srpskom društvu i kukolja i žita ima još uvek dovoljno za duhovni i svaki drugi preobražaj Srbije. Zato naglašavam koliko je važno da u svemu što radimo i želimo, sve čemu stremimo, započnemo iz svoje duše, svog uma, krenemo od nas samih. Duboko verujem da svaka naša pozitivna promena, svaka dobra misao, delo, svaka životno važna sitnica, može da donese Srbiji bolje sutra. A sve ovo o čemu pišem, na šta vas pozivam, nemoguće je bez nadljudskog napora da budemo strpljivi, mudri i dalekovidi. Da neukaljani i zdravog uma pretrajemo veleizdajnike i lupeže.




Nesreća, nemaština, neznanje, koje se ustoličilo na vrhu državne lestvice i ukorenilo u društvu, po mom čvrstom uverenju pobeđuje se ljubavlju,  verom u dobrotu, radom, prijateljstvom, ali i oprezom i otporom prema lošim i zlonamernim ljudima. Ne treba se zavaravati da su svi ljudi dobronamerni i da Srbija nema neprijatelje i to ustoličene na najvažnijim državnim funkcijama, zahvaljujući Aleksandru Vučiću. Često kažemo da je neophodno biti lukav kao zmija a bezazlen kao golub.


Prva i najvažnija pobeda svih nas je da uprkos sveopštem urušavanju društvenih normi i državnih institucija, mi u svom mikrokosmosu ostanemo srećni, sposobni da se radujemo malim stvarima i odgajamo i obrazujemo srećnu, slobodoumnu decu otvorenog uma, punu samopouzdanja i životne radosti. Da sačuvamo životni plamen, da promenimo kod sebe sve što nam je za tu sreću neophodno, da ne budemo lakoverni i lakomi… Tako ćemo dočekati toliko željeni preobražaj Srbije.


Za druge ne znam, ali moji najbliži prijatelji iz Dveri i ja smo isključivo zbog toga ušli u politiku. Da preobrazimo Srbiju u srećnu, pristojnu i samostalnu državu kakva je bila s početka prošlog veka. Oni koji u tome nisu iskreni, prosto otpadaju.


A Srbija strpljivo čeka svoju vernu decu da joj omoguće da prodiše i progleda, da se preobrazi u Srbiju iz najslavnijih vremena.


Marija Janjušević, narodni poslanik


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Marija Janjušević

Rođena u Sloveniji u mestu Jesenice 19.11.1971. od oca Vukašina i majke Živane.

Udata, živi u Inđiji, majka Dimitrija i Teodore (16 i 14 godina)

Osnovnu i srednju školu završila je u Aleksandrovcu i stekla zvanje „tehničar za biohemiju i molekularnu biologiju“. Diplomirala na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1995. godine na smeru voćarsko-vinogradarski. Govori engleski i slovenački jezik.

Poseduje sertifikat LSPR škole za odnose s javnošću, „PRAGMA PR“, „EDGE“ PR sertifikate na temu planiranja i krizne komunikacije u odnosima s javnošću, „CMA“ akademije za društvene mreže i drugih stručnih seminara na temu konsultantskih usluga i primene Zakona o javnim nabavkama.

U toku je rad na master studijama na matičnom fakultetu, na katedri za vinogradarstvo.

Tokom radnog iskustva u trajanju od 17 godina radila je kratko kao prodavac u poljoapoteci i komercijalni referent, četiri godine bila je direktor preduzeća koje se bavilo trgovinom poljoprivrednih proizvoda, a nakon toga jedanaest godina direktor kliping agencije sa 200 zaposlenih.

Interesovanja su folklor (aktivno osam godina), odnosi s javnošću, integrisane komunikacije, stari zanati, društvene mreže.

Član je Društva Srbije za odnose s javnošću, Srpske asocijacije menadžera, Udruženja poslovnih žena (trenutno neaktivno), Udruženja e-razvoj, NVO „Moja Inđija“ (od 2008. do 2010)

Od 2000. do 2010. bila je član DSS-a i kandidat za republičkog poslanika na listi DSS-a 2007. godine.


Angažovanje u Dverima

Član Srpskog pokreta Dveri od januara 2011. godine, član tadašnjeg Rukovodstva od osnivanja, a nakon registracije Srpskog pokreta Dveri, član Predsedništva i predsednik Saveta za socijalnu politiku.