Autorski tekstovi

Marija Janjušević: U Vučićevoj Srbiji ni bajke nemaju srećan kraj

Marija Janjušević: U Vučićevoj Srbiji ni bajke nemaju srećan kraj

Nakon jučerašnjeg pokušaja izbacivanja na ulicu i trenutne pobede narodne volje i pravde, samohrana Julijana i njen sin su jutros rano ipak nasilno iseljeni iz prostora u kojem žive i rade 25 godina, iako im je obećan rok od tri dana da se snađu.

Međunarodni dan deteta i prvi radni dan novog predsednika Srbije, Beograd će pamtiti po užasnom događaju u ulici Vile Ravijojle BB na Dedinju, kada su samohranu majku nasilno želeli da isele.

Privatni izvršitelj je sa poveriocima i policijom došao da na ulicu istera Julijanu Terek i njenog 24-godišnjeg sina, studenta ETF-a  kojem je do kraja studija preostalo još 6 ispita.  Da ironija bude veća, prostor koji oni već 25 godina koriste u ovoj ulici Vile Ravijojle se zove „Dnevna soba vila i vilenjaka“. Deca iz kraja su tu slavila rođendane i sticala svoja prva glumačka znanja.

Julijanu je muž napustio pre rođenja deteta, a ona je sa lokalnim vlastima postigla dogovor da koristi ovaj prostor u vlasništvu opštine, a da zauzvrat organizuje dečje igraonice najrazličitijih sadržaja. Ivana Žigon, koja se priključila odbrani ove neobične male porodice, kaže da je tu boravila često i da su jedino tu pronašli kostime za nemanjićke vitezove za potrebe dečijih priredbi. Ivana se nije libila i da klekne pred izvršitelje, moleći ih da odu i ostave nesrećnu ženu na miru. „Dirnuli su u bajku, neće dobro proći!“ izjavila je Ivana Žigon tom prilikom.

Moj doživljaj je ipak bio bliži osećaju da sam u nekoj Domanovićevoj satiri. Ili možda u Milovanovoj „Glavi šećera“. Narodni poslanik Srđan Nogo je poznat u svom kraju, jer je uspeo da na pravi način predstavi politiku Dveri koju zastupa, koja se između ostalog zasniva na borbi za neotuđivost doma i zaštiti porodice.

Bilo je logično što su ga Julijanine komšije na vreme obavestile o pokušaju nasilnog izbacivanja na ulicu, kao i to da se on za čas stvorio na licu mesta. Kada sam sa ostalim kolegama stigla i ja, dočekala nas je galama, vrisak Julijane i guranje policije sa građanima.

Srćan Nogo se u svoj svojoj visini pružio po zemlji, jer je bio odgurnut sa ostalima od strane policijskog kordona. Policija je štitila prava poverilaca i privatnog izvršitelja. Odmah smo pritrčali i utvrdili da nije povređen, da ga niko nije udario, već je samo došlo do guranja, jer je narod hteo pred Julijina vrata, da ih štiti svojim  telima. Zahvaljujući poslaničkoj legitimaciji, ja sam mogla da priđem nešto bliže, barem da izbliza snimim i ovekovečim dešavanja.




Policajci strogi, ali strpljivi. Nikome na pamet nije palo da nas spreči da snimamo, slikamo, beležimo, komentarišemo. Da tešimo Julijanu i razgovaramo sa njenim sinom. Da je ohrabrim, došapnula sam joj da je tog dana i Međunarodni dan deteta. Na glas je, onako rezignirana i psihički izmaltretirana, svima čestitala taj dan. Tabla sa natpisom „Dnevna soba za vile i vilenjake“ je celom prizoru davala potpuno volšeban, zluradi utisak.

Rešetke na vratima takođe.

Kažem Julijani da nije sama, misleći na to što smo svi tu, uz nju. Ona međutim odgovara da zna da nije sama u ovoj nesreći, da je u Srbiji mnogo ljudi koji dele njenu sudbinu i opasnost da ostanu bez krova nad glavom. Sve vreme sam stajala na nekoj klimavoj klupici, da uhvatim što bolji kadar i omogućim pratiocima FB stranice Srpskog pokreta Dveri da uživo prate šta se dešava i kako se koji čovek (mislim naravno i na muškarce i na žene) ponaša u ovoj situaciji, koja će ubrzo postati naša svakodnevica, s obzirom na prezaduženost porodica. 

Da sam „Bog il’ vojskovođa“ naterala bih poslovne banke da sve prinudne naplate hipoteka i prodaje stambenih prostora oglašavaju u jednim istim  dnevnim novinama, pa da javnost ima jasnu sliku koliko je to već uobičajena slika Srbije. Još u vreme kneza Miloša Obrenovića Srbija je imala jasnu porodičnu politiku: niko nije mogao ostati bez doma i okućnice, livade koliko se za dan može pokositi i njive koliko se za dan može poorati.

Jedna od važnih tačaka porodične politike za koju se Dveri zalažu jeste neotuđivost doma. Na moje pitanje šta predlažu nesrećnoj ženi i njenom sinu, kuda da ide? Gde da spava, živi, postoji, niko od poverilaca i opštinskih vlasti sa Savskogvenca nije umeo da mi kaže. Strašnije je što ih to nimalo nije ni interesovalo. Drski, svirepi, bezosećajni, ljutili su se na mene što ih snimam i teškom mukom se uzdržavali da me ne vređaju i otmu mi telefon.

Heroji dana bili su i majstori-bravari koji su najpre nevoljno poslušali naređenje i krenuli da seku rešetke i izvaljuju vrata. Varnice su sevnule, žena je vrištala iz sveg glasa držeći se za rešetke iza kojih se sa sinom zatočila kako bi odbranila svoj dom.  Dom vila i vilenjaka, dece iz kraja.  Okupljeni građani su pojačali pritisak telima na policijski kordon, molili, vikali…U međuvremenu je stigla hitna pomoć i dodatna oprema policiji, štitovi sa dodatnim pendrecima. Tog trenutka majstor bravar donosi odluku, odustaje, skuplja svoj alat i brzim korakom odlazi, uz ovacije i aplauz. Junak dana pored Julijane i njenog sina!

Ubrzo su svirepi ljudi dovukli nove majstore. Momak koji se probija kroz kordon policije govori da je bravar, propuštaju ga kao da je izgovorio neku lozinku. „Ja sam bravar“ odzvanja mi u ušima. Ne mogu, a da se ne nasmejem. Setim se jučerašnje zakletve na Ustavu i Jevanđelju jednog Bravara u pokušaju. Bivši premijer, sadašnji predsednik ovakve Srbije ne krije svoje ambicije da prevaziđe Tita u dužini vladavine i bezobzirnosti.

Nakon punih pet sati agonije, psihičke torture osionih poverilaca i privatnih izvršitelja nad ženom i sinom, fizičkih nasrtaja na rešetke i bravu „vilenjaka“ u ulici Vile Ravijojle bez broja, policija i svirepi ljudi su se povukli. Otišli su kažu do ponedeljka. Mala-velika pobeda Julije i njenih prijatelja. Otvorila je vrata, primila nas da zavirimo u taj svet mašte i večitog detinjstva koji celog svog života brani i čuva.

Mnoga deca koja su tu učila kroz igru i upoznavala svet kroz maštu i igru, sada su roditelji. Neznatan deo njih je došao da brani Juliju i svoje detinjstvo.  Možda i ostali dođu kada čuju. Pet sati borbe, nasrtanja prsa u prsa građana i policije, za dodatnih pet dana kućnog mira za vile i vilenjake, za Julijanu i njenog sina. A posle? Posle preti nesrećan kraj jedne bajke koja je trajala četvrt veka.

Međutim, silnici nisu ispoštovali obećanje dato pred svim građanima i policijom, narednog dana su u ranim jutarnjim satima isterali Julijanu i sina i zadržali dobar deo njihovih ličnih stvari.

Njihove sudije sede u opštinskoj upravi GO „Savski venac“. Imena, prezimena i funkcije, objavićemo javno na portalu Dveri, kao i konačan ishod bajke koja za sada ima nesrećan kraj.

Gde će i od čega živeto ovo dvoje ljudi ne sme da ostane samo njihova lična briga.

Za ovaj slučaj mora da sazna cela Srbija, jer simbolika je nepodnošljivo jaka, i nagoveštaj je budućih masovnih pojava u Srbiji.

U Vučićevoj Srbiji ni bajke nemaju srećan kraj, a kamoli ljudi.


Marija Janjušević
narodni poslanik Dveri


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Marija Janjušević

Rođena u Sloveniji u mestu Jesenice 19.11.1971. od oca Vukašina i majke Živane.

Udata, živi u Inđiji, majka Dimitrija i Teodore (16 i 14 godina)

Osnovnu i srednju školu završila je u Aleksandrovcu i stekla zvanje „tehničar za biohemiju i molekularnu biologiju“. Diplomirala na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1995. godine na smeru voćarsko-vinogradarski. Govori engleski i slovenački jezik.

Poseduje sertifikat LSPR škole za odnose s javnošću, „PRAGMA PR“, „EDGE“ PR sertifikate na temu planiranja i krizne komunikacije u odnosima s javnošću, „CMA“ akademije za društvene mreže i drugih stručnih seminara na temu konsultantskih usluga i primene Zakona o javnim nabavkama.

U toku je rad na master studijama na matičnom fakultetu, na katedri za vinogradarstvo.

Tokom radnog iskustva u trajanju od 17 godina radila je kratko kao prodavac u poljoapoteci i komercijalni referent, četiri godine bila je direktor preduzeća koje se bavilo trgovinom poljoprivrednih proizvoda, a nakon toga jedanaest godina direktor kliping agencije sa 200 zaposlenih.

Interesovanja su folklor (aktivno osam godina), odnosi s javnošću, integrisane komunikacije, stari zanati, društvene mreže.

Član je Društva Srbije za odnose s javnošću, Srpske asocijacije menadžera, Udruženja poslovnih žena (trenutno neaktivno), Udruženja e-razvoj, NVO „Moja Inđija“ (od 2008. do 2010)

Od 2000. do 2010. bila je član DSS-a i kandidat za republičkog poslanika na listi DSS-a 2007. godine.


Angažovanje u Dverima

Član Srpskog pokreta Dveri od januara 2011. godine, član tadašnjeg Rukovodstva od osnivanja, a nakon registracije Srpskog pokreta Dveri, član Predsedništva i predsednik Saveta za socijalnu politiku.