Autorski tekstovi

Mehanizmi za prevazilaženje krize u odnosima EU-Rusija

Mehanizmi za prevazilaženje krize u odnosima EU-Rusija

Od ekonomskih sankcija do „slučaja Skripaljˮ – odnosi između EU i Rusije su, kako vidimo ovih dana, prilično zategnuti. Jedan od načina da se ta kriza premosti treba da bude i ovaj Forum na kome danas govorimo, kao i slične konferencije na kojima bi politički i ekonomski predstavnici iz EU i Rusije mogli da razgovaraju i prevaziđu probleme. Jer ovi problemi, koji su produkt političkih interesa atlantističke elite u zemljama EU, opterećuju privredu i stanovništvo i EU i Rusije.

Ono što je ključni problem je način odlučivanja Evropske unije u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike i uticaj SAD na te odluke. Ako dobro pogledamo sve dosadašnje mere koje je EU preduzela protiv Rusije videćemo dve stvari:


Prvo, uzroci za uvođenje mera su zasnovani na dvostrukim aršinima. EU je 2014. godine uvela sankcije Rusiji zbog, kako oni to zovu, aneksije Krima. Dakle, u ovom slučaju, to što su se građani Krima izjasnili na referendumu za evropske komesare nema nikakav značaj i tu se ne brani pravo naroda na samoopredeljenje, dok se recimo potpuno drugačije gleda na slučaj Kosova, na kom da uzgred pomenemo, nikakav referendum nikada nije održan.


Drugo, sve mere koje su preduzete oslikavaju interese SAD. Ekonomske sankcije su u najvećoj meri usmerene ka odbrambenim i energetskim kompanijama iz Rusije, a baš to su oblasti u kojima je Rusija konkurentna u svetu. Proterivanje ruskih diplomata zbog „slučaja Skripaljˮ je opet započeto na inicijativu SAD.


Već iz ovih primera vidimo da bi za prevazilaženje krize - za početak - bilo dobro da EU, odnosno političke elite EU počnu da donose odluke u interesu svojih država, a ne u interesu SAD. A taj interes je nesumnjivo u saradnji sa Rusijom, koja je i sama deo Evrope,a naročito u saradnji u oblasti energetike.


Veliki nemački mislilac Osvald Špengler, u svom kapitalnom delu „Propast Zapadaˮ, prorekao je da hrišćanstvu Dostojevskog i Rusiji pripada treći milenijum posle Hrista. Takođe, smatrao je da Nemačka može i treba da ekonomski sarađuje, pre svega, sa Rusijom. Ovaj dalekovidi savet Špenglera danas bi trebalo da slede svi evropski narodi. Jer, savremena Evropa i svet ne mogu se zamisliti bez Rusije. Evropa nije isto što i EU. Paradoksalno, dok ovih dana jačaju antiruski politički potezi širom Evrope – u Evropi nikada nije bio jači međunarodni blok političkih partija koje žele Evropu nacija, a ne EU kao američku koloniju, i koje su za mnogo čvršću i bolju saradnju sa Rusijom. 


Buduća prevlast tih novih političkih snaga u Evropi, među koje spada i Srpski pokret Dveri iz Srbije, doneće i mehanizme za prevazilaženje krize u odnosima sa Rusijom. I da ne zaboravim da ponovim misao sa mog prvog dolaska ovde na Krim pre tri godine: Krim je Rusija – Kosovo je Srbija!


 

Boško Obradović
Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije
i predsednik Srpskog pokreta Dveri


Podeli vest:

Biografija : Boško Obradović


Boško Obradović rođen je 23. avgusta 1976. godine u Vranićima kod Čačka. Posle završene Gimnazije u Čačku studirao je srbistiku na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirao 2002. godine.


Autor je diplomske studije „Miloš Crnjanski i novi nacionalizam” (Hrišćanska misao, Beograd, 2005), za koju je dobio nagradu „Miloš Crnjanski” za najbolju knjigu eseja objavljenu na srpskom jeziku u periodu 2003-2005.


Sa još dvoje studenata Filološkog fakulteta 1999. pokrenuo je glasilo studenata srbistike Dveri srpske, koje je vremenom preraslo u jedan od vodećih srpskih časopisa za nacionalnu kulturu i društvena pitanja, iz čijeg kruga saradnika je 2003. formirano udruženje građana Srpski sabor Dveri.


Bio je jedan je od urednika internet prezentacije www.dverisrpske.com, glavni urednik TV produkcije DVERI SRPSKE, kao i pokretač i menadžer projekata Sabora srpske omladine, Srpske mreže i Svetosavske škole. Od 2011. član je Starešinstva GG Dveri – za život Srbije, na čijoj listi je je bio kandidat za poslanika na Republičkim izborima 2012, nosilac liste na lokalnim izborima u Čačku, gde se od 2012. godine nalazi kao šef odborničke grupe Dveri za život Čačaka, kao najveće opozicone odborničke grupe u Skupštini Grada Čačaka.


Na vanrednim republičkim izborima 2014. godine bio je nosilac liste za republički parlament. Na vanrednim republičkim izborima 2016. bio je jedan od nosilaca izborne liste Dveri – Demokratska stranka Srbije. Nakon izbora, pod njegovim vođstvom, Dveri prvi put u istoriji ulaze u Narodnu skupštinu i formiraju poslaničku grupu sa sedam narodnih poslanika.


Bavi se publicistikom i napisao je više stotina autorskih  tekstova, a u ime Dveri imao je više stotina nastupa na tribinama i medijima širom sveta.


Njegova zbirka izabranih tekstova pod naslovom „Srpski zavet – srpsko nacionalno pitanje danas” doživela je tri izdanja (Srpski sabor Dveri, 2007, 2008, 2010), a knjiga ”Srpska unija” dva izdanja (Catena mundi 2012, 2014). Treća knjiga ”Srpska desnica – pozicija srpske književne desnice 30-tih godina 20.veka” objavljena je 2015. godine, takođe u izdanju Catene mundi.


Oženjen je i otac je četvoro dece. Živi u Čačku. Do stupanja na dužnost predsednika poslaničke grupe Dveri u Narodnoj skupštini Republike Srbije, radio je u izdavačkoj kući Catena mundi d.o.o. na mestu glavnog urednika izdanja.


Na Osnivačkoj skupštini, održanoj 27.juna 2015. u Čačku, Boško Obradović je izabran za prvog Predsednika Srpskog pokreta Dveri konsenzusom glasova delegata iz cele Srbije.