Autorski tekstovi

Odgovor Vučiću i Pokretu socijalista – strane investicije su velika laž i prevara

Odgovor Vučiću i Pokretu socijalista – strane investicije su velika laž i prevara

U skupštinskoj debati povodom izbora aktuelne Vlade Republike Srbije rekao sam da nijednu državu sveta nisu razvile strane investicije i postavio Aleksandru Vučiću pitanje da navede jednu takvu državu koju su razvile strane investicije.


Čitav naredni dan skupštinske rasprave Vučić je postavljao retorička pitanja o tome kako drugačije razviti ekonomiju ako nema stranih investicija, a da nikome nije bila data reč da mu odgovori. Juče se ovim mantrama o stranim investicijama pridružio i nepostojeći Pokret socijalista, koji je ponovio laž da je direktnim stranim investicijama povećana zaposlenost u Srbiji. Zato evo odgovora za koji smo uskraćeni u Narodnoj skupštini. Vreme je da se konačno čuje da postoji i drugi pogled na ekonomiju u odnosu na neoliberalnu doktrinu Mlađana Dinkića čiji je Vučić politički učenik.


Na Vučićevu konstataciju da samo kreten može da negira značaj stranih investicija i da su Nemačku posle Drugog svetskog rata razvile strane investicije, tj. Maršalov plan – odgovoriću citirajući Sergeja Glazjeva, Putinovog savetnika za ekonomiju: „Pa i u Zapadnoj Evropi je sve do uvođenja evra bila takođe planska privreda – novac su štampale nacionalne banke na osnovu tražnje od strane proizvodnih kompanija, potvrđene njihovim biznis-planovima, a kontrolu čijeg ispunjenja su vršile komercijalne banke. One su na sebe uzimale rizik kreditiranja svojih klijenata i refinansirale ih u nacionalnim bankama preko njihovih menica. Upravo je taj mehanizam primarne emisije uz obaveze proizvodnih preduzeća, a ne famozni Maršalov plan, obezbedio obnovu ekonomija Nemačke i Francuske posle rataˮ  (Geopolitika, mart 2016).


 


vucicevi-investitori-3


 


Dakle, postoji drugi mehanizam ekonomskog razvoja koji se zove strogo kontrolisana primarna emisija državnog novca koja se ulaže u perspektivne privredne grane koje vrše zamenu uvoza domaćom proizvodnjom. Nema uspeha domaće privrede bez domaćih banaka i državne razvojne politike. Ovo bi trebalo da je jasno i samom Vučiću koji je više puta ponovio da strane banke neće da kreditiraju domaću privredu. Ko će onda da ulaže u domaću privredu, g. Vučiću, ako ne domaće banke, državna Razvojno-investiciona banka i sama država kroz strogo kontrolisanu primarnu emisiju Narodne banke Srbije?


Da prvo vidimo šta smo konceptom privlačenja stranih investicija već dobili i koliko smo se unazadili. Već smo gotovo u potpunosti prepustili finansijski sistem stranim bankama, NBS prepustili kontroli MMF-a i izgubili kontrolu nad kreditnom, monetarnom pa time i nad razvojnom politikom. NBS je dozvolila kredite indeksirane u stranoj valuti pa su banke visokim kamatnim stopama i kursnim razlikama prezadužile privredu. Strani investitori su dolazeći u talasima već uspostavili kontrolu nad raznim segmentima  našeg tržišta, uklonili domaću konkurenciju ili sprečili njen rast i razvoj. Od novih stranih investitora možemo očekivati isto ili još gore. Trgovinski lanci su  isto u rukama stranih kompanija pa oni odlučuju šta će i pod kojim uslovima prodavati i naravno favorizuju svoje inostrane partnere sa kojima su već ranije poslovali.


 


vucic-i-strani-investitori


 


Strani investitori su motivisani privatizacijom naših nacionalnih prirodnih i privrednih resursa, kupovinom domaćeg tržišta, jeftinom radnom snagom, subvencijama iz državnog budžeta, oslobođenjem od poreza i doprinosa, besplatnim građevinskim zemljištem, povlašćenim cenama energenata, slabom ekološkom zaštitom, korumpiranom inspekcijom rada, odsustvom sindikata… Oni dolaze u Srbiju samo da bi iskoristili sve ove povoljnosti i izneli profit u inostranstvo. Kada više ne budu zadovoljni – otići će. Dokazali smo i da određeni broj stranih kompanija lažno prikazuje svoje poslovanje u Srbiji sa gubitkom, kako ne bi platili porez na ostvarenu dobit i kako bi sav profit izneli u inostranstvo bez plaćanja poreza.


Pri tom, dolaskom stranog investitora ubija se konkurentnost domaćeg proizvođača iz iste branše koji ne dobija takvu istu podršku države kao stranac. Nema nikakvog smisla dovoditi stranog investitora u sektoru u kome naša industrija ili privreda uopšte ima perspektivu, ali nema podršku države. Posebno je besmisleno to raditi kada taj strani investitor sa sobom vuče čitav izvoznički lobi iz matične države, tj. povećava uvoz u Srbiji. Jedini strani investitor koji je dobro došao je onaj koji ulaže svoje pare ili donosi savremenu tehnologiju u onoj oblasti u kojoj Srbija nema ili ne može da razvija svoju privredu. Lepo je to što strani investitor otvara određeni broj radnih mesta i ima obezbeđeno tržište i bankarsku podršku iz svojih matičnih država, ali to nije dugoročno rešenje za Srbiju jer tako razvijamo tuđu privredu, a ne svoju.


 


strani-investitori-green-fields


 


Strani investitori  najčešće dolaze  u nerazvijene zemlje. Svi direktni i indirektni troškovi poslovanja su zato ovim kompanijama znatno niži nego u razvijenim zemljama i zemljama koje se ubrzano razvijaju.  U prvom koraku strani investitor zaposli određeni broj radnika, da dobre plate najbitnijim radnicima i donese kvalitet proizvoda i usluga. S obzirom da se tržište sa njegove strane kontroliše i monopoliše  – onda se podižu cene. Uglavnom posle par godina plate počnu da stagniraju i da padaju.


Rast produktivnosti i obima posla ovih kompanija se zato zbog kontrolisanog tržišta preliva isključivo u profit bez velikog efekta za državu i radnike. Kada su svi ključni elementi ekonomije u stranim rukama plate ne mogu rasti jer ugrožavaju velike  korporativne profite na koje su stranci navikli. Strani investitori će ostati samo ako su plate niže od plata u drugim zemljama. Pretnjama da će da isele proizvodnju ove kompanije dobijaju nove podsticaje od države. Država nema snage da se tome suprotstavi  i dodatnim merama podstakne sopstveni domaći privredni razvoj, jer su prihodi od poreza na dobit i plate radnika mali.


Sada Vam je – pretpostavljam – jasno zašto sam bio jedini predsednik poslaničke grupe kome je Maja Gojković zabranila repliku i zašto Aleksandar Vučić nije bio spreman da čuje ovu istinu. Strane investicije su jedna velika laž i prevara, i što je najgore – troše naše pare na razvoj stranih firmi u Srbiji umesto da sve državne snage uložimo u domaću industriju i poljoprivredu koja može da ponudi zamenu uvoza domaćom proizvodnjom.


 


vucicevi-investitori-2016-FB


 


Znam šta bi Vučić i ekonomski neoliberali odgovorili na ovo: „Ali, mi nemamo domaće preduzetnike sposobne da ponude nove proizvodne ideje i kapaciteteˮ. Tu sam Vas i čekao – nemate zato što ste već 16 godina posvećeni pljačkaškoj privatizaciji, ukidanju carina na uvoz strane robe, fiksiranom kursu dinara koji odgovara uvozničkom lobiju, kreditima indeksiranim u stranim valutama, subvencijama stranim firmama, a apsolutno ništa niste uradili za domaćeg privrednika i poljoprivrednika koji jednostavno ne može da izdrži trku sa stranom konkurencijom koju Vi podržavate umesto da podržite domaćeg preduzetnika.


U tome se krije ključna razlika između Dveri i svih drugih političkih opcija na srpskoj političkoj sceni koje nisu spremne da raskrste sa pogubnim neoliberalnim ekonomskim modelom koji ne važi više nigde u svetu sem u banana-državama, pa i u našoj državi za koju je Aleksandar Vučić iskreno rekao da ne može da potroši ni jedan jedini dinar bez pitanja MMF-a.


Autor je narodni poslanik i predsednik Srpskog pokreta Dveri


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Boško Obradović


Boško Obradović rođen je 23. avgusta 1976. godine u Vranićima kod Čačka. Posle završene Gimnazije u Čačku studirao je srbistiku na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirao 2002. godine.


Autor je diplomske studije „Miloš Crnjanski i novi nacionalizam” (Hrišćanska misao, Beograd, 2005), za koju je dobio nagradu „Miloš Crnjanski” za najbolju knjigu eseja objavljenu na srpskom jeziku u periodu 2003-2005.


Sa još dvoje studenata Filološkog fakulteta 1999. pokrenuo je glasilo studenata srbistike Dveri srpske, koje je vremenom preraslo u jedan od vodećih srpskih časopisa za nacionalnu kulturu i društvena pitanja, iz čijeg kruga saradnika je 2003. formirano udruženje građana Srpski sabor Dveri.


Bio je jedan je od urednika internet prezentacije www.dverisrpske.com, glavni urednik TV produkcije DVERI SRPSKE, kao i pokretač i menadžer projekata Sabora srpske omladine, Srpske mreže i Svetosavske škole. Od 2011. član je Starešinstva GG Dveri – za život Srbije, na čijoj listi je je bio kandidat za poslanika na Republičkim izborima 2012, nosilac liste na lokalnim izborima u Čačku, gde se od 2012. godine nalazi kao šef odborničke grupe Dveri za život Čačaka, kao najveće opozicone odborničke grupe u Skupštini Grada Čačaka.


Na vanrednim republičkim izborima 2014. godine bio je nosilac liste za republički parlament. Na vanrednim republičkim izborima 2016. bio je jedan od nosilaca izborne liste Dveri – Demokratska stranka Srbije. Nakon izbora, pod njegovim vođstvom, Dveri prvi put u istoriji ulaze u Narodnu skupštinu i formiraju poslaničku grupu sa sedam narodnih poslanika.


Bavi se publicistikom i napisao je više stotina autorskih  tekstova, a u ime Dveri imao je više stotina nastupa na tribinama i medijima širom sveta.


Njegova zbirka izabranih tekstova pod naslovom „Srpski zavet – srpsko nacionalno pitanje danas” doživela je tri izdanja (Srpski sabor Dveri, 2007, 2008, 2010), a knjiga ”Srpska unija” dva izdanja (Catena mundi 2012, 2014). Treća knjiga ”Srpska desnica – pozicija srpske književne desnice 30-tih godina 20.veka” objavljena je 2015. godine, takođe u izdanju Catene mundi.


Oženjen je i otac je četvoro dece. Živi u Čačku. Do stupanja na dužnost predsednika poslaničke grupe Dveri u Narodnoj skupštini Republike Srbije, radio je u izdavačkoj kući Catena mundi d.o.o. na mestu glavnog urednika izdanja.


Na Osnivačkoj skupštini, održanoj 27.juna 2015. u Čačku, Boško Obradović je izabran za prvog Predsednika Srpskog pokreta Dveri konsenzusom glasova delegata iz cele Srbije.