Autorski tekstovi

Radoš Pejović: Vučićeva Srbija, zemlja samoubistava – Hoćemo li to dozvoliti?

Radoš Pejović: Vučićeva Srbija, zemlja samoubistava – Hoćemo li to dozvoliti?


Očigledno je da država nema strategiju niti želi da pomogne ljudima koji u očaju zbog posledica mentalnog i psihološkog pritiska dižu ruku na sebe. Dokaz za to je podatak koji pokazuje da je veći broj samoubistava u Srbiji nego broj ubistava i ljudi koji stradaju u saobraćajnim nesrećama.


Ovo je na žalost logičan sled događaja, zbog ophođenja vlasti prema građanima Srbije.


Medijski servis Srpske napredne stranke, Pink, već dugo propagira programe koji građanima Srbije nude očaj i beznadežnost.


Cilj ove vlasti jeste da svi postanemo zombiji i gledači TV-a, kako bi oni nesmetano vladali.


Aleksandar Vučić ne zna da vodi državu, ali zato fenomenalno zna da režira medijske predstave o boljem životu, dok ljudi sve teže žive. U tom medijskom ludilu, ljudi osećaju nesigurnost, apatiju i strah, koji neretko vode do fatalnih posledica.


Zbog ove vlasti, Srbija postaje nesigurno mesto za život, gde porodice strahuju hoće li biti izbačene iz porodičnog doma zbog neplaćenih računa, a nekim ministrima tetke navodno kupuju stan od 200 hiljada evra.


Šta nam to poručuju?


Ili si sa naprednjacima ili nemaš pravo na život?


Radnik Goše, koji se obesio u krugu fabrike, i porodice koje izvršitelji izbacuju na ulicu, najjasniji su primeri u kom smeru klizi naše društvo.


Iako nam je neophodna moralna i duhovna obnova, Dveri smatraju da je osnovni problem našeg društva nezaposlenost i siromaštvo, koji kasnije uzrokuju tragedije.


Dveri u svojim porodičnim merama upravo predviđaju rešavanje ovog problema, kroz razne stimulacije i nezaposlenih i poslodavaca, povoljne kreditne modele, olakšice pri sticanju, kao i zaštiti porodičnog doma i porodični program koji će naše porodice učiniti bogatijim.


 


Radoš Pejović


Predsednik saveta za porodicu i socijalna pitanja


Podeli vest:

Biografija : Radoš Pejović

Rođen je u Zrenjaninu septembra 1978. godine. Osnovnu i srednju školu završio je u Zrenjaninu. Diplomirao je srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i stekao zvanje profesora srpskog jezika i književnosti. Napisao je dve knjige.

Prva knjiga „Molitvu u venu“ je izdata 2006. To je prva knjiga u Srbiji te vrste, koja je ponudila potpuno nove modele izlečenja od narkomanije, po modelu hrišćanskih zajednica i knjiga koja je u suštini ispovest prvog izlečenog narkomana u Srbiji u pravoslavnoj zajednici, pri manastiru Kovilj.Od strane SPC uvršten je u red crkvenih dobrotvora.

Druga knjiga „Tužna radost“ je zbirka ljubavnih, duhovnih i rodoljubivih pesama. Izdata je 2008. Iz te zbirke, pesma „Samoća“, uvrštena je u mali zbornik srpske duhovne poezije.

Od 1991. do 2006. proveo je kao aktivan učesnik Dramskog studija pri Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu. Radi kao nastavnik srpskog jezika od 2007. godine.