Autorski tekstovi

Sanja Kondić - Zašto mi smeta Pink?

Sanja Kondić - Zašto mi smeta Pink?

Šta Pink zapravo radi?


Šta Pink zapravo radi?


Svaki dobar roditelj zna da je osećanje stida  ili srama važno socijalno osećanje.


Treba reći da “stid pravi najviše štete u našim životima onda kada ga u stvari ne osećamo “.


Pink je upravo posvećen tome da ubija osećaj srama prvo u pojedincu a time i društvu u celosti.


On šalje poruku da šta god učinili, mi ne treba da se osećamo posramljenim, jer nema više tabua, a nekad jasna granica između ispravnog i pogrešnog postala je zamagljena.


Sve je postalo dozvoljeno. Sve je postalo relativno. Moralna lestvica ne treba da postoji ni u nama, ni van nas.


Kao da se ostvaruje ona Senekina da stid kad ode, ne ume da se vrati. Postajemo bestidnici.


Pink gradi društvo u kojem nema empatije, u kojem ne umemo više da se zacrvenimo, gde će se izgubiti pristojnost, prisnost i dostojanstvo.


Pristojnost se konstantno zamenjuje vulgarnošću bezobrazno to nazivajući slobodom.


Monstruozna televizija se poput kakvog lošeg eksperimenta potpuno otrgla kontroli svojih kreatora i preti da uništi sve pred sobom.


Naša je dužnost da je zaustavimo u tome. Zabijajući glavu u pesak i ne reagujući mi postajemo saučesnici.


Na ovaj protest sam došla prvenstveno kao majka koja ne želi da se dogodi da u njenom odsustvu, prebacujući programe deca gledaju ogavne programe Pink rijalitija.


Činjenica je da je savremenost dovela do toga da su televizijski ekrani postali obavezan deo naših domova.


Naša sve veća odsutnost od kuće u pokušajima da u ovoj nesrećnoj i siromašnoj zemlji celodnevnim radom skupimo dovoljno sredstva za puko preživljavanje , dovela je do toga da su naša deca, sve više prepuštena televizijskim ekranima kao jednoj vrsti novih ,loših dadilja.


Sa druge strane , svi govorimo o tome kako deca što svesno što nesvesno stalno kopiraju roditelje , kako od njih usvajaju modele ponašanje, sisteme vrednovanja... Roditelji, da li uviđate kako onda ova loša dadilja, ovaj virtuelni ukućanin utiče na našu decu?


Ukoliko dopustite deci da gledaju rijaliti programe, vi ste ih doslovno prepustili ulici – dozvoljavajući im da žive u društvu najgorih ljudi – alkoholičara, narkomana, pedofila, kriminalaca, prostitutki... a sigurna sam da ni jedan dobar roditelj to ne želi svojoj deci.


Bilo koji socijalni radnik će vam reći da deca u porodicama sa takvim ukućaninom uglavnom doživljavaju duboke traume i imaju trajne posledice.


U mom domu programi takve sadržine su blokirani – jednostavno ne postoje u ponudi – efikasniji način da se izborim sa tim zlom kao pojedinac, nisam našla, bar za sada.


Otrov je otrov – nemojmo licitirati sa količinom koju možemo  uneti u organizam. Brže ili sporije – ishod je isti – otrovan sadržaj ubiće naše društvo.


Privatna televizija?!


Želim i da se osvrnem na komentar da je u pitanju jedna privatna televizija a ne državna I da nemamo prava da se mešamo.


Šta zapravo to znači?


Sve koji su bili slobodni da daju ovakav komentar kao odbranu za svedopušteni sadržaj želim da zamolim da zamisle da šetaju pored lepih i uređenih privatnih morskih plaža i da uoče da se upravo iz privatnih objekata na toj privatnoj plaži u more izlivaju fekalni, hemijski, i sav drugi najgori otpad u more. Zajedničko  more, more koje nije privatno.


Da li vam je sada prihvatljivo obrazloženje da je to ipak privatna plaža??? Da li je zaista postalo opšteprihvaćeno da je profit najbogatijih svuda na prvom mestu I neprikosnoven? Da li uopšte shvatate da se radi o ogromnom profitu i to još uz zaglupljivanje i ponižavanje naroda i mladih naraštaja?


 


Problem televizije  Pink  je:

  • problem ekologije (truje i zagađuje društvo svojim sadržajem)
  • problem nasilja u porodicama i školama (tuče , svađe... koje se prikazuju u programima kao normalan i prihvaćen vid ponašanja) 
  • problem promocije narkomanije, alkoholizma i drugih bolesti zavisnosti
  • problem promocije pedofilije, promiskuitetnog ponašanja... i drugih poremećaja i bolesti 
  • problem promocije neobrazovanja i kriminala kao normalnog i poželjnog stanja u društvu


Ja ne želim da budem saučesnik! Ja želim samo zdravu sredinu za našu decu!

A vi?



Sanja Kondić

Koordinator Ženske snage Dveri


 

Podeli vest:

Biografija : Sanja Kondić