Autorski tekstovi

„Smišljene smutnje“[1]: Šta je bitnije, skupštinski miš ili antisrpska  presuda antisrpskog tribunala?

„Smišljene smutnje“[1]: Šta je bitnije, skupštinski miš ili antisrpska presuda antisrpskog tribunala?

Antisrpski tribunal je juče objavio neutemeljenu i sramnu presudu generalu Ratku Mladiću, oglasio ga krivim i osudio na kaznu doživotnog zatvora. Domašaj ove sramne presude još sramnijeg tribunala neće pogoditi samo slavnog generala, jednog od Očeva Republike Srpske i čoveka koji je sprečio genocid nad srpskim narodom u BIH , već i sve Srbe sveta.

Sporna presuda, iako prvostepena i nepravnosnažna, sa dejstvom koje se može izjednačiti sa prvim NATO bombama koje su pale na srpsko tlo tokom agresija na RS i SRJ, poslužiće zapadu za konačno pokoravanje državne ideje srpskog naroda i zatiranje srpskog nacionalnog stanovišta i u Banjaluci i u Beogradu.


Za to vreme, veleizdajnički režim u Beogradu oličen u ličnoj vlasti predsednika Republike planira da se i dalje savija pred zapadom, bukvalno do poslednjeg Srbina. Ovu tvrdnju je naročito potvrdio odgovor predsednika Republike, koji je na pitanje novinara za komentar na sramnu presudu svoj odgovor sveo na tvrdnju da je vreme da gledamo u budućnost, iako je povodom događaja u Narodnoj skupštini i u vezi sa „manevrisanjem“ skupštinskim kompjuterskim mišem bio mnogo rečitiji, okarakterisavši predsednika Dveri kao fašistu, jer je branio poslovnička prava narodnih poslanika koji govore u ime građana koji su za njih glasali.


Da li uopšte postoji bilo kakva veza između tog famoznog skupštinskog miša i antisrpske NATO presude tribunala u Hagu? Nesumnjivo da postoji. Postoji u jednoj glavi koja se zbog NATO presude generalu Ratku Mladiću kukavički sakrila iza skupštinskog inventara, običnog kompjuterskog miša. U nadi da će svi Srbi umesto Natalijine ramonde u haškoj sudnici izabrati skupštinskog miša, predsednik Republike je Srbiji objasnio šta je za njega fašizam. „Smišljene smutnje“, van svake sumnje...


Na listi predsednikovih prioriteta nema jasne kritike međunarodne, NATO nepravde koja se sprovodi u Hagu nad slavnim srpskim generalom. Kao da je i predsednik  zaboravio da nad jednom ulicom u Beogradu još uvek lebdi nikad dodeljeni, a nesumnjivo zasluženi naziv – Bulevar Ratka Mladića?! Međutim, predsednikova moderna Srbija je promenila svoj put. Ona je digitalizovana i stoga skupštinski kompjuterski miš mora biti glavna životna tema. Ko se to u Srbiji još uvek bavi odlukama tribunala koji samo formalno sudi pojedincima, a u suštini čitavom srpskom narodu. Pa prošli su i Briselski sporazumi, kao da je ova presuda nešto bitnija. Neće nas kuditi ovi sa zapada, potapšaće nas po ramenu... Eto pojednostavljenog rezona našeg predsednika Republike. Sve može!


U dosadašnjoj sramnoj i mračnoj istoriji tribunala u Hagu gotovo da nije bilo nijedne svetle tačke kada su u pitanju Srbi. Nelegalno osnovan i nepravilno koncipiran, tribunal je i osmišljen kao srpsko gubilište i mesto novog srpskog stradanja. Kako je moguće da je povodom ovog sramnog skandala u Hagu zaćutao i onaj koji bi trebalo da nas sa pozicije šefa države sve predstavlja i štiti?


Bio je u obavezi da oštro reaguje i na nepravnosnažnu presudu. Nije moguće da mu nije poznata činjenica da žalba u Hagu nije delotvorno sredstvo kada je izjavljuje nepravnosnažno osuđeni Srbin. Gde nestade srpsko stanovište i šta je sa srpskim interesima?




Da li su se i oni pretvorili u cifre koje su izjednačene sa brojem navodnih stranih investicija? E moj predsedniče... Skupštinski inventar je bitniji i od uskraćenih prava narodnih poslanika koji su predstavnici građana Republike Srbije, ali što je još poraznije i od slavnog srpskog generala koga je antisrpski sud bez dokaza osudio na doživotni zatvor.


Zato vam postavljamo jednostavna pitanja. Odgovorite, bez obzira na vaš lažni patriotizam i činjenicu da otvoreno mrzite opozicioni Srpski pokret Dveri.


Šta je bitnije, skupštinski miš kao vaš sinonim za fašizam ili antisrpska presuda izrečena slavnom srpskom generalu kao nesumnjivi dokaz novog fašizma?


Da li je  haška presuda, izrečena od strane fašista koji su sudili pravu srpskog naroda na državu, za vas barem malo fašističkija od manipulisanja jednim skupštinskim mišem koji nikoga nije povredio?


Ili se istina u vašem slučaju svodi na sledeće - da su slavnom srpskom generalu Ratku Mladiću i srpskom narodu presudu izrekli vaši zapadni partneri čije vrednosti prepoznajete mnogo bolje od vrednosti vlastitog naroda. Sve je jasno. Zato i ćutite.


Marko Z. Pušica

potpredsednik Srpskog pokreta Dveri



Uputnica:

[1] Ovo je naslov izlaganja prof. dr Mihaila Đurića povodom rasprave o ustavnim amandmanima 1971.godine održane na Pravnom fakultetu u Beogradu. Profesor Đurić nije želeo da izlaže o formalnom domašaju ustavnih amandmana, o njihovom tekstu, već o nečemu osnovnijem, bitnijem što tekst ne sadrži, o onome što je prećutano i skriveno iza teksta predloženih amandmana.


Podeli vest:

Biografija : Marko Pušica

Rođen je 11.01.1980. godine u Smederevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Smederevu. Školovanje je nastavio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu je 2005. godine diplomirao na pravosudnom smeru. Po završetku osnovnih studija, paralelno sa stažiranjem u sudu i advokaturi, pohađao je i poslediplomske magistarske studije na smeru za ustavno pravo i politički sistem.

Pravosudni ispit pred Ministarstvom pravde je položio 2009. godine, nakon čega je nastavio porodičnu tradiciju i upisao se u Imenik advokata pri AK Požarevca. Samostalnu advokatsku praksu aktivno obavlja počev od 2010. godine. U advokatskoj praksi se pretežno bavi odbranama u krivičnim predmetima.

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je bio osnivač i predsednik Udruženja studenata Pravnog fakulteta „Nomokanon“ i tokom njegovog mandata su organizovane najuspešnije tribine, predavanja i manifestacije ovog udruženja („Stradanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“, „Istina o Srebrenici“, „Dani Rusije na Beogradskom univerzitetu“ itd.).

Počev od 2003. godine, u nacionalnoj štampi i internet medijima je objavio veliki broj članaka, analiza i radova na različite teme iz ustavnog prava i političkog sistema. Povodom istih tema je imao više javnih nastupa.

Poslednjih godina, pored advokatske prakse, aktivno se bavi i naučnim radom u krivičnopravnoj oblasti, a objavio je više naučnih radova i učestvovao na više međunarodnih skupova i susreta u Republici Srbiji i inostranstvu (Ruska federacija, NR Kina). Član je upravnog odbora Udruženja za međunarodno krivično pravo.

Dugi niz godina se bavio sportskim streljaštvom i na više takmičenja je osvajao medalje.

Rezervni je pešadijski oficir Vojske Srbije.

Oženjen je i otac je jednog deteta.


Angažovanje u Dverima

Učestvovao je na prvom Saboru srpske omladine održanom na Filološkom fakultetu u Beogradu i nakon toga nastavio saradnju sa Srpskim saborom Dveri, kroz zajedničke akcije i tribine u okviru Srpske mreže.

U Dverima je obavljao više funkcija. Bio je osnivač i član Pravnog tima, član Rukovodstva, član Radne grupe za izradu statuta, član Prelaznog veća i koordinator Komisije za pravilnike. Tokom izbora održanih 2012. i 2014. godine bio je član Republičke izborne komisije ispred Grupe građana „Dveri“.

Kao potpredsednik pokreta, član je Predsedništva i predsednik je Saveta za ustavna pitanja, pravdu i zakonodavstvo.