Autorski tekstovi

Radoš Pejović: Zašto sam u Veroni ukazao poštovanje Italijanima

Radoš Pejović: Zašto sam u Veroni ukazao poštovanje Italijanima

Ne postoji bolje mesto na celom svetu gde bi danas mogao da se održi Svetski kongres porodica, nego u Italiji. Zašto? Zato što je italijanski narod, pre nešto više od sto godina učino najveću humanitarnu akciju u istoriji čovečanstva, koja je do danas ostala najveća i najznačajnija i to baš prema mom srpskom narodu.

Želim da danas ceo svet čuje istinu o spasavanju 300 hiljada Srba u Prvom svetskom ratu od strane Kraljevske mornarice Italije, danas, baš ovde u Veroni, gde se slavi život i rađanje.


Tajna koja je skrivana 100 godina, pronađena je u privatnoj biblioteci, moje ne samo zemljakinje, Srpkinje, Mile Mihajlović, već i moje sugrađanke, jer smo rođeni u istom gradu u Srbiji, Zrenjaninu. Mila, živi i radi u Rimu, kao novinar na nacionalnoj televiziji RAI. Dakle, pronašla je originalni dokument, kraljevske italijanske mornarice, koju su italijanski vojnici posvetili srpskoj vojsci. U tom dokumentu nalaze se fotografije i detaljni opisi, kao dokazi spasavanja srpskog naroda. Trenutno se u Srbiji, u nekoliko gradova, održava izložba ovih fotografija. Sa narodom tada su evakuisani srpska vlada i kralj Aleksandar. Kraljevska vojska, spasila srpskog kralja. To je dragi prijatelji, bio prvi svetski kongres porodica, na kojem je učestvovalo 300 hiljada ljudi, na čelu sa kraljem.


Moj narod se 1915. godine povlačio preko Albanije i nalazio u jednom teškom trenutku, gde su mnogi umirali od ranjavanja i bolesti. Pretilo nam je veliko stradanje. Međutim, fenomenalnom akcijom italijanske mornarice, gde je upotrebljeno 350 lađa za spasavanje, italijanska vojska odvela je moj narod do obale spasa. I ono što je neverovatno. Na jednom od tih brodova nalazio se i moj pradeda Tanasije Pejović, koji je kasnije poginuo na Solunskom frontu. Ja, njegov potomak, sam došao danas u Veronu, da se poklonim italijanskom narodu. U ime srpskog naroda, izražavam veliku zahvalnost za najhumaniji čin 20. veka. Taj vek je simbol stradanja miliona ljudi u raznim ratovima, a vi ste dragi Italijani pokazali da vam je  najveća vrednost, ljudski život. To je najveća perspektiva porodice danas. Briga o drugom čoveku i žrtva za drugi ljudski život.


U Srbiji postoji jedan običaj, vezan za veru i tradiciju, a to je krsna slava. Svi Srbi slave svoju krsnu slavu, pa čak i ateisti. Svaka porodica u Srbiji slavi određenog sveca, koji je njen zaštitnik. Na taj dan okuplja se šira familija i sve je usmereno ka zbližavanju porodice. Najveća slava kod Srba, tj. najviše Srba slavi baš svetog Nikolu kao svog zaštitnika, svetitelja čije se mošti čuvaju u Bariju, ovde u Italiji, a prenete su iz Mire Likijske. I verujemo da je italijanska vojska baš zato slala lađe da bi spasila srpski narod, jer je sveti Nikola zaštitnik putnika i moreplovaca. Nas štiti isti svetac, naše porodice čuva isto nebo. Ima još jedna, neverovatna povezanost. Čuveni srpski pesnik Laza Kostić, napisao je najpoznatiju i po rimi i strofi najsavršeniju ljubavnu pesmu, ikada napisanu na srpskom jeziku, koja se zove Santa Marija Dela Salute, nazvanu po katedrali u Veneciji. Ovo su neraskidive veze naša dva naroda. Istorija, vera, kultura i porodica.


Ovo je drage moje kolege, perspektiva porodice danas, ujedinjenje, kao nekada. Ujedinjenje na svim poljima. Svi mi moramo još više da se ujedinjujemo, pomažemo i viđamo.

 


Radoš Pejović,

predsednik Saveta za porodicu na Svetskom kongresu porodica u Veroni


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Radoš Pejović

Rođen je u Zrenjaninu septembra 1978. godine. Osnovnu i srednju školu završio je u Zrenjaninu. Diplomirao je srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i stekao zvanje profesora srpskog jezika i književnosti. Napisao je dve knjige.

Prva knjiga „Molitvu u venu“ je izdata 2006. To je prva knjiga u Srbiji te vrste, koja je ponudila potpuno nove modele izlečenja od narkomanije, po modelu hrišćanskih zajednica i knjiga koja je u suštini ispovest prvog izlečenog narkomana u Srbiji u pravoslavnoj zajednici, pri manastiru Kovilj.Od strane SPC uvršten je u red crkvenih dobrotvora.

Druga knjiga „Tužna radost“ je zbirka ljubavnih, duhovnih i rodoljubivih pesama. Izdata je 2008. Iz te zbirke, pesma „Samoća“, uvrštena je u mali zbornik srpske duhovne poezije.

Od 1991. do 2006. proveo je kao aktivan učesnik Dramskog studija pri Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu. Radi kao nastavnik srpskog jezika od 2007. godine.