Autorski tekstovi

Tamara Milenković-Kerković: Samoubistvo kraj Niša ili sirotinja ubija, zar ne

Tamara Milenković-Kerković: Samoubistvo kraj Niša ili sirotinja ubija, zar ne

U niškom selu Jelašnica zbog dugogodišnje bede, isečene struje zbog duga od 22.000 dinara i straha da će njegovo četvoro dece gladovati, na zastrašujući način, trovanjem etiolom izvršio je samoubistvo i u užasnim mukama umro Miroslav Stojanović, četrdesetogodišnjak koji je 1999. god. izbegao sa Kosova.

Iza ove stravične vesti odmotava se tragedija namučenog čoveka , psihički razorenog dugogodišnjim boravkom u Izbegličkom kampu i samoubistvom majke koja se 2004. god. utopila u Nišavi , ne mogavši da prežali dom koji im je na Kosmetu ostao. Ni zasnovana porodica, ni četvoro dece, ni kuća koju mu je pre dve godine u Jelašnici kupio Komesarijat za izbeglice nisu mogli da u ovom čoveku utišaju traume koje je prošao , užas pred sirotinjom u kojoj mu je porodica živi, a ni strah od budućnosti u nemaštini bez izlaza.


Čovek ostaje nem pred dubinom ljudske nesreće u ovim oskudnim vremenima punim neizvesnosti, pokolebane nade, siromaštva i straha od novih gubitaka.


Sa kojim i sa kakvim ponorom ljudske duše može da se meri ono što je u svojim poslednjim trenucima proživeo Miroslav, otac četvoro dece , izbeglica sa Kosmeta koji odlučuje da prekine sa životom bez nade, sleđen strahom da neće moći da podnese pogled na decu koja odrastaju u bedi, u poklonjenoj kući bez kupatila, daleko od rodnog Kosmeta, svestan da porodica neće imati novca ni da ga sahrani. Sudbine Sofoklovih, Euripidovih , Šekspirovih ili tragičnih likova Dostojevskog deluju daleko, čak i bledo u poređenju sa parališućim užasom i strahom Miroslava koji se od duše rastaje tu kraj nas, u selu Jelašnica, dvadesetak kilometara od Niša.


Nišlije, obuzete preživljavanjem, potragom za poslom ili strahom od gubitka zaposlenja, pritisnuti računima, strepnjom od izvršitelja, dospelih rata kredita , planiranjem sve teže dostupnog letovanja, tugom zbog dece koja sa juga odlaze glavom bez obzira u inostranstvo ili u Beograd gde se posao možda i može naći bez SNS spiskova, pritisnuti svakodnevicom i brigama u Gradu na raskrsnici koji je postao prestonica siromaštva, već zaboravljaju i na poniženje otimanja Aerodroma, kao poslednje u tridesetogodišnjem nizu oduzetih nada da će se u ovom Gradu živeti bolje. Ne žele ni da se prisećaju, osim kad razgovor krene neželjenim tokom, ka svima omrznutoj politici, svih „otuđenih dobara“ koje su u poslednje tri decenije izgubili.


Pred hipnotišućim rijalitijima i fudbalskim mečevima postajemo zombirani i otupljeni pred nesrećom i sirotinjom koju srećemo na svakom koraku. Neki čekaju Nišvil, neki odlaze na Egzit, neki se pitaju hoće li i najavljeni referendum o KiM biti deja vu glasanja o „Konstantinu Velikom“ koji beše naš, pa sad više nije.


Međutim, nesreća Miroslava i njegove porodice, muka i tuga njegovo četvoro dece, dubina beznađa čoveka koga su ubile beda i dugogodišnja tragedija izbeglice u sopstvenoj zemlji, potresaju i ojađuju svakoga ko u ovom prelepom Gradu, pretvorenom u „prokletu kasabu“ ima u sebi saosećanje za ljudsku muku. I kako da se pomogne?


U državi u kojoj je porodica najveća vrednost, samoubistvo čoveka sa četvoro dece, prognanika iz sopstvene zemlje, zbog isečene struje ne bi moglo da se dogodi. Državu ne mogu da zamene ni ljudska ni komšijska solidarnost. Dobrotvorne akcije prikupljanja pomoći za lečenje dece i mladih obolelih od najtežih bolesti već su postale paralelna institucija uprošašćenom zdravstvenom sistemu Srbije. Da li je i za socijalnu zaštitu ugroženih delova srpskog stanovništva , koje je sve brojnije, potrebno da građani svojim prilozima prave paralelni sistem? I hoće li sve funkcije države morati da imaju svoj paralelni pandan u ovakvoj razdrobljenoj državi koja o svojim građanima ni o ugroženim porodicama ne vodi dovoljno računa ?


Čija je sramota i čiji je jad što se Miroslav, prognanik sa KiM, otac četvoro dece sa boravištem u selu Jelašnica, nedaleko od Niša, umoran od siromaštva i prestrašen bedom svoje dece, koja rastu u poklonjenoj kući bez struje i kupatila , ubio i umro na najužasniji način?


Dok god nas hleb i igre, fudbal, tenis i rijaliti programi budu držali u stanju hipnotičkog sna u kome ne želimo da vidimo da nas je sve manje, da će ovde u Srbiji i na Jugu, zbog ovako nefunkcionalne države ostati da žive samo oni koji nemaju gde da odu, i koji su privilegovani jer su na spisku vladajuće većine, a da je politika posao koji nas ne zanima, odgovorni ćemo biti svi mi. Zbog toga je sudbina izgnanika Miroslava, i sudbina njegovo četvoro dece i naša sramota.


I dok god nas bude bilo briga samo za ono što se dešava unutar našeg kućnog praga, a politički angažman videli isključivo kao posao rezervisan za pohlepne, neostvarene i željne lovorika vlasti, nećemo ni primetiti da će sudbina čoveka, izgnanika iz sopstvene zemlje postati i sudbina svih nas.


Jer, selo Jelašnica je samo 15 km daleko od Niša, a Niš je Srbija.


 

U Nišu, 12. jula 2018.god.

Tamara Milenković Kerković

Predsednik GrO Dveri Niš


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Tamara Milenković-Kerković

Dr Tamara Milenković-Kerković je rođena u Nišu 28.januara 1965.god. gde je nakon završene Gimnazije, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu diplomirala 1990. god. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru za privredno i međunarodno privredno pravo odbranila je 17. novembra 1996. god. magistarsku tezu pod nazivom „Pravna priroda ugovora o franšizingu“. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Pravni aspekti i pravna priroda međunarodnih kontratrgovinskih poslova“ pod mentorstvom prof. dr Mirka Vasiljevića odbranila je cum laude na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2003. godine.


Nakon kraćeg rada u advokaturi (kancelarija „Domazet“ u Nišu) Tamara Milenković-Kerković od 1992.god. radi na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde je nakon svih saradničkih i nastavničkih zvanja maja 2014. god.  izabrana u naučno zvanje redovni profesor za naučnu oblast Trgovinsko pravo. Uža oblast interesovanja i naučnog rada dr Milenković-Kerković su ugovori poslovnog prava i sredstva obezbeđenja plaćanja.


Na stručnim usavršavanjima u inostranstvu boravila je pet puta i dobitnica je brojnih stipendija za postdoktorsko usavršavanje i nagrade, a ostvarila je stručne rezultate u oblasti faktoringa, franšizinga, ženskog preduzetništva, bankarskog prava i pravne zaštite potrošača.


Objavila je preko 100 naučnih radova, tri  udžbenika, jedan prevod stručnog dela iz uže naučne oblasti, i tri monografije. Deset radova i doktorska disertacija prof. Milenković-Kerković su uvršteni u zvaničnu bibliografiju Komisije UN za pravo međunarodne trgovine (UNCITRAL), jedan njen rad se koristi kao uvodni članak za seminar „International Law the Corporation and Globalization“ Instituta za međunarodne studije u Ženevi, jedan članak korišćen prilikom izrade UNCTAD World Investment Report  za 2011.godinu.,


Prof. Milenković-Kerković govori grčki i engleski jezik, uz certifikovane diplome o poznavanju jezika.


Do potpisivanja pristupnice Srpskog pokreta Dveri septembra 2016. god. nikada nije bila član političke partije.


Živi i radi u Nišu i ima jednu kćer.