Autorski tekstovi

Tamara Milenković-Kerković: Doktore, gde ti je indeks? – drugi deo - Bolest institucija visokog obrazovanja

Tamara Milenković-Kerković: Doktore, gde ti je indeks? – drugi deo - Bolest institucija visokog obrazovanja

Pre 12 godina akademski svet je potresla afera „Indeks“ u kojoj je u policijskim trilerskim akcijama i uz pomoć Specijalnog tužioca uhapšeno 87 zaposlenih na pravnim fakultetima u Kragujevcu, Nišu i Beogradu zbog primanja i davanja mita u zamenu za pozitivnu ocenu na ispitima.

Ova je afera pokazala nemoć srpskog pravosuđa, jer je za većinu optuženih postupak vraćen na početak a za veliki deo optuženih i zastareo. Veza sa vrhom države postojala je i u ovoj aferi. Među uhapšenima je bila i pomoćnica ministra prosvete, profesorka kragujevačkog Pravnog fakulteta. Među osumnjičenima bio je i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Oliver Antić, koji će svoje veze sa državnim vrhom učvrstiti kasnije, sa kreacijom SNS-a , svojom ulogom savetnika predsednika Tome Nikolića, i sadašnjim mestom ambasadora u Portugalu. 


Ova je afera  pokazala da je srpski obrazovni prostor kontaminiran. Tada, doduše,  država nije otvoreno stala u zaštitu zagađivača , osim što je sudska grana vlasti, verovatno i zbog lojalnosti prema kolegama pravnicima, omogućila da se postupci odvijaju sporo, daleko od javnosti i da na kraju i zastare.


Najnovija  afera „falsifikovane ministrove diplome“ pokazuje nivo bolesti (truljenja, korupcije) srpskih institucija visokog obrazovanja. Ona iznosi po ko zna koji put autističnost i kršenje zakona od strane Ministarstva prosvete i parališuću sterilnost svih brojnih čuvara kvaliteta visokog obrazovanja koje Zakon o visokom obrazovanju predviđa. 


Prvi u odbrani interesa partije na vlasti je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje  odbacilo kao neosnovan zahtev SzS za inspekcijskim nadzorom u slučaju nostrifikovanja nepostojeće diplome Nebojše Stefanovića, dajući pri tome, pravno nečuveno obrazloženje , kojim krši Zakon o ministarstvima, koje mu ovu vrstu nadzora stavlja u direktnu nadležnost (Zakon o ministarstvima , čl.14) i time dovodi u pitanje i samu potrebu postojanja i ulogu Prosvetne inspekcije. Ne čudi jer je državni sekretar u Ministarstvu prosvete  prof. dr Ana Langović Milićević , član Komisije za podobnost magistarske teze kandidata Nebojše Stefanovića.


Setimo li se , međutim, slučajeva zahteva za smenu tri  dekana niškog Univerziteta zbog čije je dokazane povrede zakonskih i etičkih normi kao i nepotizma Prosvetna inspekcija dala predlog za njihovu smenu, o čemu se Ministar ne oglašava duže vreme i pored toga što je njihovu smenu najavio, onda nije neobičan strah partijskih poslušnika u Ministarstvu pred zahtevom za preispitivanje krivičnog dela falsifikovanja javne isprave koje je učinio drugi čovek u partijski zarobljenoj državi Srbiji. Razumljivo je komfornije je, kršiti zakon nego pokrenuti postupak kojim će se izvesno pokazati da je aktuelni ministar policije izvršio krivično delo falsifikovanja isprave.


Ćuti Nacionalni savet za visoko obrazovanje, svih njegovih 17 članova iako  po čl. 12.st.1. i st. 2.  Zakona o visokom obrazovanju ovo telo „prati razvoj visokog obrazovanja i njegovu usklađenost sa evropskim i međunarodnim standardima“ i „predlaže ministarstvu...mere za unapređenje sistema visokog obrazovanja“, kao  što može da naloži vanrednu spoljnu kontrolu kvaliteta (čl. 22 Zakona o visokom obrazovanju).


Ćuti Nacionalno akreditaciono telo, verovatno i zbog toga što većinu članova ovog tela čine oni koje predlaže ili imenuje država (čitaj SNS). Ćuti Komisija za akreditaciju (KAPK) izvesno i zbog toga  što je njenom sastavu za polje društvenih i humanističkih nauka i  prof. dr Tatjana Cvetkovski , koja je, začudo, potpisnik Odluke o podobnosti magistarske teze  i kandidata Nebojše Stefanovića na Fakultetu za poslovne studije Univerziteta Megatrend , iako ova institucija ima pravo da izvrši vanrednu kontrolu kvaliteta visokoškolske ustanove, što joj pored Nacionalnog saveta može naložiti i Ministarstvo  (čl.22 Zakona o visokom obrazovanju). Ćute rektori svih akreditovanih univerziteta, državnih i privatnih u Konferenciji univerziteta , jer se i  među njima nalaze zaslužni za akademsku karijeru dr Nebojše Stefanovića.


Od  čuvara kvaliteta u visokom obrazovanju , ove su se institucije pretvorile u tvrđave i čuvare korupcije koje omogućavaju da jedini donosioci odluka u visokom obrazovanju budu  oni koji su nasuprot akademskoj čestitosti lojalni samo partiji na vlasti. 


 

Nastaviće se…

prof. dr Tamara Milenković-Kerković


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Tamara Milenković-Kerković

Dr Tamara Milenković-Kerković je rođena u Nišu 28.januara 1965.god. gde je nakon završene Gimnazije, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu diplomirala 1990. god. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru za privredno i međunarodno privredno pravo odbranila je 17. novembra 1996. god. magistarsku tezu pod nazivom „Pravna priroda ugovora o franšizingu“. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Pravni aspekti i pravna priroda međunarodnih kontratrgovinskih poslova“ pod mentorstvom prof. dr Mirka Vasiljevića odbranila je cum laude na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2003. godine.


Nakon kraćeg rada u advokaturi (kancelarija „Domazet“ u Nišu) Tamara Milenković-Kerković od 1992.god. radi na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde je nakon svih saradničkih i nastavničkih zvanja maja 2014. god.  izabrana u naučno zvanje redovni profesor za naučnu oblast Trgovinsko pravo. Uža oblast interesovanja i naučnog rada dr Milenković-Kerković su ugovori poslovnog prava i sredstva obezbeđenja plaćanja.


Na stručnim usavršavanjima u inostranstvu boravila je pet puta i dobitnica je brojnih stipendija za postdoktorsko usavršavanje i nagrade, a ostvarila je stručne rezultate u oblasti faktoringa, franšizinga, ženskog preduzetništva, bankarskog prava i pravne zaštite potrošača.


Objavila je preko 100 naučnih radova, tri  udžbenika, jedan prevod stručnog dela iz uže naučne oblasti, i tri monografije. Deset radova i doktorska disertacija prof. Milenković-Kerković su uvršteni u zvaničnu bibliografiju Komisije UN za pravo međunarodne trgovine (UNCITRAL), jedan njen rad se koristi kao uvodni članak za seminar „International Law the Corporation and Globalization“ Instituta za međunarodne studije u Ženevi, jedan članak korišćen prilikom izrade UNCTAD World Investment Report  za 2011.godinu.,


Prof. Milenković-Kerković govori grčki i engleski jezik, uz certifikovane diplome o poznavanju jezika.


Do potpisivanja pristupnice Srpskog pokreta Dveri septembra 2016. god. nikada nije bila član političke partije.


Živi i radi u Nišu i ima jednu kćer.