Autorski tekstovi

U Jagodini Standard(dno) napre(dno)

U Jagodini Standard(dno) napre(dno)

Ako kojim slučajem imate nekog rođaka koji ne živi u Jagodini, sigurno ste bili u prilici da istom objašnjavate da Jagodina ipak nije oaza napretka, izobilja i prosperiteta. Kreativno shvatanje istine i realnosti možete gledati svakog dana u režimskim medijima, kako lokalnim tako i republičkim. Slušajući njih, kod nas sve cveta, od novih radnih mesta, preko infrastrukturnih projekata, do turizma. Kako bi rekli oni koji naš grad gledaju samo putem malih ekrana: „Blago vama, vi živite u Jagodini!“ Međutim, da li je zaista tako?

U narednom periodu bavićemo se analizom rada lokalnih institucija i preduzeća a danas, onako površno, započinjemo našu seriju tekstova pričom o JKP Standard. Ovo javno-komunalno preduzeće predstavlja jedno od najvećih uporišta stranačkih vojnika i kao takvo, ono je mesto za zbrinjavanje onih koji imaju određene „zasluge“. Standard je, inače, najveće javno preduzeće u Pomoravlju. Preko 400 zaposlenih partijskih spavača čeka raspisivanje izbora kako bi počeli sa propagandom i sakupljanjem tzv „sigurnih glasova“. Primera radi, isto preduzeće u Paraćinu ima 50 zaposlenih.


Glasovi su za vlast nasušna potreba, slična potrebi koju građani imaju za vodom, na primer. A voda koju Jagodinci piju i koja je u domenu ovog preduzeća, najskuplja je u okruženju i sa ostalim „sitnicama“ iznosi blizu 80 dinara po kubiku, iako je predizborno obećanje današnjeg prvog čoveka Jagodine 2004. godine bilo da će kubik vode iznositi samo 6 dinara. Ali neko, na neki način, mora da plati sve te besplatne stvari u Jagodini. O kvalitetu vode govorićemo drugom prilikom, za sada je dovoljno zadržati se kratko na njenoj ceni. Ne manje važna stvar svakako je i pitanje stare deponije koja je u vlasništvu Standarda.


Problem deponije nije na dnevnom redu. Ista nije rekultivisana, što bi u skladu sa važećim zakonima trebalo da bude, već se samo zatrpava. Tone otpada iz cele centralne Srbije nalaze se na samo par stotina metara od centra grada i  predstavljaju ekološku bombu jer zbog hemijskih reakcija koje se unutar ove deponije odvijaju vrlo lako može doći do ozbiljnije eksplozije.


Uz vodu i ekologiju valja spomenuti i poljoprivredu, tj. poljoprivredne proizvođače. Najveća muka poljoprivrednih proizvođača nije u proizvodnji, već u plasmanu. Tezge na jagodinskoj pijaci su kakva-takva šansa da se proizvedeno i proda, međutim, Standard je i tu morao da opravda svoju reputaciju. Pojedini zakupci drže i po više od deset tezgi koje koriste poput monopolista ili dalje daju u podzakup ostvarujući protivpravnu imovinsku korist. Priznaćete, 11 tezgi je mnogo za jednog poljoprivrednog proizvođača, pogotovo ako isti nije sa teritorije Jagodine.


Ništa bolja situacija nije ni sa trgovcima na šarenoj pijaci s tim da u tom slučaju povlašćeni pojedinci osim tezgi zauzimaju i staze sa svojim artiklima zagrađujući one nepovlašćene i onemogućavajući im pristup do kupaca. Nešto kao na zapadu, doduše divljem. Niz problema o kojima ćemo detaljnije pisati narednih dana tišti ovo preduzeće, ali i naš grad. Iako najveće, ovo preduzeće je sigurno i najneefikasnije. Primer za to je orezivanje krošnji drveća u gradu. Što reče naša današnja dopisnica, oko jedne krošnje načička se više radnika nego ptica. Desetak radnika po jednoj krošnji previše je čak i da je orezuju ručnim testerama.


Doduše, i ako sretnete radnike Standarda kako sekirama i ručnim testerama orezuju neku od krošnji, nemojte da se nađete u čudu. A evo i zašto. Od kako je krenulo proleće, stanari u ulici Vladimira Vujovića  vode bitku sa prirodom.


U parku u kome se deca igraju dominira korov a zmije i krpelji kao njegovi primarni stanari pretnja su bezbednosti dece u ovom delu grada, centru grada. Dobro, da ne preterujemo, formalno to jeste centar, međutim, neformalno on je davno izmešten na područje šoping-centra Vivo i izletišta Potok. Tu, u neformalnom centru grada, gde se za potrebe medijske propagandne mašinerije snimaju reportaže o Jagodini, trava je uvek pokošena kao na Vembliju, dok ostali delovi grada moraju malo da sačekaju. Na kraju krajeva, do jeseni će se trava osušiti a i šta će deca u parkiću oko zgrade pobogu?! Taj park će verovatno nekim sledećim urbanističkim planom postati građevinska zona a deci nije mesto na gradilištu, doduše budućem.


Ono što nam je posebno privuklo pažnju kada je reč o ovom problemu jeste odgovor koji je jedna od stanarki dobila kada se obratila JKP Standard sa molbom da se ova površina uredi. U duhu prvoaprilske šale, mada je danas 15. maj, rečeno joj je da kosilice ne rade a ručne kose nisu naoštrene. Napre(dno) i standar(dno).


Ali da ovaj tekst ne izgubi na sadržini, neće biti previše detaljisanja o košenju jer je ono samo vrh ledenog brega pa smo, kao što možete primetiti, ustanovili da osim nenaoštrenih ručnih kosa, ovo preduzeće ima mnogo ozbiljnije probleme.


O zameni vodomera, cevovoda, novcu dobijenom od Nemaca, načinu na koji se troši, o potrebi za podizvođačima radova u preduzeću sa preko 400 zaposlenih, kao i o pojedinim dogodovštinama unutar ovog preduzeća pisaćemo uskoro. Do tada, zamolili bismo ovog poslovnog giganta da pokosi park u centru grada u ulici Vladimira Vujovića. Ako savremene kosilice ne rade, neka rukovodstvo Standarda među zaposlenima odabere dobrovoljce koji će zajedno sa građanima organizovati nešto poput tradicionalne „Kosidbe na Rajcu“. „Kosidba u gradu budućnosti“, na primer. Novi turistički biser našeg grada.


 

 Stefan-Vuk Milanović

U Jagodini, 15.05.2019.

Izvor: Glas Pomoravlja


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Stefan-Vuk Milanović

OO Dveri Jagodina