Autorski tekstovi

Vladimir Dimitrijević: Kako da botovi opet postanu ljudi

Vladimir Dimitrijević: Kako da botovi opet postanu ljudi

Kad čovek čita ove redove, koje je svojevremeno napisao ruski sektolog dr Aleksandar Dvorkin, neodoljivo mu se nameću analogije sa ponašanjem terenskih propagandista SNS-a, koji, od vrata do vrata, ubeđuju građane Srbije da glasaju za Aleksandra Vučića, jer je samo on spasenje Srbije. A ko o čemu, Vučić o poštenju i sopstvenoj izabranosti da spasava.


Došli su pred vaša vrata


„Pred vašim vratima stoje njih dvoje. Lepo su odeveni, i na prvi pogled vrlo su prijatni. Ne, oni nisu pogrešili. Došli su upravo k vama, iako ne znaju ni kako se zovete. Razgovor započinju laskavim rečima, ulagujući vam se, sa namerom da otkriju vaše raspoloženje. No, bez obzira na vaš odgovor, oni će nastojati da pređu prag i da razgovor nastave u vašem stanu.


Ako niste bili dovoljno odlučni da nezvane goste zaustavite na vratima, sada vas oni neće pustiti sve dok ne postignu željeni cilj./…/ Svaki član sekte dužan je da vrši agitovanje „od vrata do vrata“ najmanje jedan sat mesečno. Za one sektaše koji žele da budu na dobrom glasu kod vođstva, ovo vreme iznosi devet sati. Osim toga, svaki sektaš mora da provede izvesno vreme u „Pionirskoj organizaciji“ i da ide po kućama devedeset sati u mesecu./…/


Isticanje sopstvene pravednosti i izuzetnosti zauzima najvažnije mesto u agitaciji Jehovinih svedoka. Izabraništvo i izuzetnost jehovista stalno se potencira, a sve što može pokolebati članove sekte u tom uverenju, mora biti uklonjeno iz njihovog vidokruga. 


U tome rukovodstvo sekte vidi svoj glavni zadatak. Rezultat – član sekte gubi sposobnost kritičkog mišljenja i postaje potpuno zavisan od starešina i „rukovodećeg tela“.“ (1,36;44)


Kad čovek čita gornje redove, koje je svojevremeno napisao ruski sektolog dr Aleksandar Dvorkin, neodoljivo mu se nameću analogije sa ponašanjem terenskih propagandista SNS-a, koji, od vrata do vrata, ubeđuju građane Srbije da glasaju za Aleksandra Vučića, jer je samo on spasenje Srbije. A ko o čemu, Vučić o poštenju i sopstvenoj izabranosti da spasava.


 


Od vrata do vrata ili nešto sasvim drugo


Ova akcija, koja se već godinama ponavlja kad dođu izbori, maskirana u priču o neophodnosti da se ide među glasače, i tvrdnju da nije ništa drugo osim političke kampanje, ima za cilj i da ustanovi koliko ljudi podržava Vučića i njegovu partiju, a koliko njih je protiv. Tvrdi se čak da se stavovi onih koji na anketu odgovore kasnije koriste radi zapošljavanja ljudi u javnom sektoru – ko glasa za Velikog Brata, ima šanse da dobije neki poslić (mada ih je, realno, u Srbiji sve manje.)


Smatra se da su aktivisti SNS-a dužni da svojim nadređenima naročito ukažu na one građane koji su neprijateljski orijentisani prema Vučiću i SNS-u. (2)


Zašto? Verovatno ne zato da bi i takvi, „neprijatni“, imali šansu za poslić u zemlji u kojoj je, još 2012, Vučić obećao da neće biti stranačkog zapošljavanja. (3)


Ovakve stvari se, zaista, nisu dešavale za vreme Slobodana Miloševića, a ni kasnije. Čovek se, umesto da bude svedok normalnog političkog života, opet mora setiti sektaških metoda, jer „Vučićevi svedoci“ ne prave puku kampanju „od vrata do vrata“, nego potencijalno uspostavljaju sistem nadzora nad političkim uverenjima građana.


 


Ekstremna verzija


Lorens Voleršajm, bivši pripadnik sajentologije, u svom tekstu „Zamislite Novi svetski poredak pod vlašću sajentologa“, daje sliku sveta kakav bi bio pod vlašću njegovih bivših „usrećitelja“: “Zamislite vreme kad nijedna novina ne sme da objavljuje nijedan materijal o sajentologiji bez odobravanja tog materijala od strane sajentoloških vlasti./…/


Zamislite vreme kada svi ljudi, koji iz svog iskustva znaju o opasnostima sajentologije i kriminalnoj praksi njenih sledbenika, beže u ilegalu i vode herojsku, ali praktično neefikasnu borbu.


Zamislite da su uništene makar koliko aktivne organizacije koje ukazuju podršku kritičarima sajentologije i žrtvama iste.


Zamislite vreme kada su novac sajentologije, njena špijunska mreža i taktika terora toliko razorili sudski sistem da se nijedan pravnik ne usuđuje da pokrene antisajentološki proces kao unapred izgubljen.


Zamislite vreme kada je sajentologija (ne bez pomoći poreske uprave vaše zemlje) postala toliko bogata i uticajna da, sa jedne strane, otvoreno postavlja svoje kandidate na političke dužnosti, a sa druge – tajno upravlja čitavim političkim životom.


Zamislite „demokratiju“ zasnovanu na principima L. Rona Habarda (osnivača sekte, nap. V.D.): samo „očišćeni“ su dovoljno razumni da bi učestvovali na izborima, i samo oni građani, koji su „časni proizvođači“, imaju građanska prava. Naravno, o tome šta je „časnost“ i šta je „proizvodnja“ odlučuje sama sajentologija./…/


Zamislite da ja svakom građaninu stavljeno u obavezu da trenutno izvesti o bilo kome ko se usudi da na bilo koji način kritikuje novi sajentološki svetski poredak. Svako, ko ne pokazuje apsolutni entuzijazam kad su u pitanju sajentološki programi, prolazi kroz regularne „provere bezbednosti“ uz pomoć „E-metra“.


Zamislite da se u podzemnim sajentološkim arhivima čuva dosije svakog čoveka koji se stalno dopunjava. Taj dosije se koristi za prepoznavanje i otkrivanje/…/svih koji su bilo kada kritikovali sajentologiju. Ovi dosijei se koriste radi slanja svih pomenutih lica u konclagere, koji se nazivaju „rehabilitacioni centri“. /…/


Posle te konačne „velike čistke“ koja će spasiti zemlju od onih koje sajentologija definiše kao „degradirana bića“, ona će sebi pokoriti svaki aspekt vašeg života i celog sveta.“ (1,112-114)


Naravno, SNS metodologija je, i dalje, daleko od sajentološkog totalitarizma; ali, prvi koraci, „od vrata do vrata“, čine se u tom, mračnom, pravcu. Zašto bi neko proveravao stav birača prema Vučiću, i, ako utvrdi da je negativan, o tome obaveštavao nadređene u stranci? Šta to govori o čelniku partije čija je jedina stvarna veština u životu da zna da pravi izbore na kojima, zato što drži sve poluge vlasti i skoro sve medije pod kontrolom, uvek i svagda dobija?


 


Kako pomoći „Vučićevim svedocima“?


Vučićeva kandidatura za predsednika Srbije ima niz manjkavosti koje bi, da u ovoj zemlji ima pravne države, bile uočene i sankcionisane; jer, Vučić je nemilosrdni kršitelj Ustava, kakav nije bio čak ni Boris Tadić. (4) Takođe, to je političar koji je dao najviše lažnih obećanja u novijoj istoriji našeg političkog života. (5)


Pa ipak, ima onih koji su spremni da, za njegov račun, idu od vrata do vrata i izigravaju „Vučićeve svedoke“, kojima je obećano hiljadugodišnje carstvo Vučićevo na zemlji.


Kao i u sektama, ovi ljudi su pre svega žrtve. Oni nisu samo žrtve neviđene manipulacije na koju je Vučić spreman kao zapeta puška. Oni su, pre svega i iznad svega, žrtve neviđene bede u koju je Srbija potonula posle 5. oktobra 2000. godine, i za koju su krive okupatorske zapadne institucije što vladaju Srbijom, a čiji je Vučić poslušnik; tu, pre svega, mislim na MMF, koji odlučuje o našoj sudbini, roneći krokodilske suze nad istom. (6)


Srbija je zemlja u kojoj osnovno ljudsko pravo, pravo na rad, nije zagarantovano, i u kojoj vojska nezaposlenih čeka da joj Vučić da šansu da rade bilo šta. I on ih šalje kao anketare po kućama i stanovima, a oni veruju da će, ako se potrude, možda i dobiti neki, bilo kakav, makar i najbednije plaćen, posao, da bi imali koru hleba. A ko je u javnom preduzeću, može mu biti zaprećeno da će ostati bez posla, pa i on mora da ćuti i trpi, a, ako zatreba, da se uključi u aktivnosti „Vučićevih svedoka.“ (7)


Zaista, ove ljude, koji, zbog lažnih obećanja i pravih pretnji koje im se upućuju, treba žaliti. I treba svim silama raditi da Srbija budućnosti bude zemlja u kojoj takva poniženja neće biti moguća. Jer, samo takva Srbija je dostojna čoveka.


dr Vladimir Dimitrijević

Izvor: Fond strateške kulture


 

Uputnice

(Internetu pristupljeno 9.3.2017)



Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Vladimir Dimitrijević

Vladimir Dimitrijević rođen je 1969. godine u Čačku, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je, sa prosekom 9,37 na grupi za Srpski jezik i književnost sa opštom književnošću Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1994. godine (kod mentora profesora dr Novice Petkovića, sa temom o esejistici Momčila Nastasijevića), a magistrirao na Katedri za srpsku književnost 20. veka 2010. godine (kod mentora profesora dr Jovana Delića, sa temom o prvom izdanju sabranih dela Momčila Nastasijevića, njihovoj ranoj recepciji i ulozi Stanislava Vinavera i Milutina Devrnje u objavljivanju tzv. „izdanja prijatelja”: „Svetac srpskog jezika i njegovi hagiografi / Stanislav Vinaver i Milutin Devrnja kao izdavači i tumači Momčila Nastasijevića”; članovi komisije su bili prof. Dr Aleksandar Jerkov i dr Bojan Jović).


Doktorirao je 2016. godine, ca radom pod naslovom „Vladimir Vujić kao književnik, kritičar i polemičar u kontekstu književnih procesa između dva svetska rata”, pred komisijom u sastavu: prof. dr Jovan Delić (mentor), prof. dr Milan Radulović, dr Dragan Hamović.
Kao student, dobio je nagradu „Vladan Nedić”, za seminarski rad iz narodne književnosti (o hrišćanskim elementima u Kosovskom ciklusu naše epike) i drugu „Brankovu nagradu” za seminarski rad iz srpske književnosti 20. veka (o ranom stvaralaštvu Svetislava Basare).
Stalni je saradnik sedmičnika „Pečat”, u kome objavljuje, između ostalog, i književnu kritiku, kao i mesečnika „Geopolitika”, a izvesno vreme je, u toku 2011, po pozivu bio kolumnista rubrike „Levo-desno” u NIN-u. Godine 2011. bio je član žirija za nagradu „Pečat vremena” u oblasti društvenih nauka, a od 2012. godine član je žirija ove nagrade, koju dodeljuje nedeljnik „Pečat”, za književnost. Te iste godine bio je član žirija za dodelu nagrade „Nebojša M. Krstić” koju za nacionalnu publicistiku uručuje časopis „Zbilja”.


Redovan je učesnik naučnih skupova o našim pesnicima koje organizuje, povodom nagrade „Žička hrisovulja”, Narodna biblioteka u Kraljevu, pa je svoje priloge objavljivao u zbornicima o Milovanu Danojliću, Petru Pajiću, Ivanu Negrišorcu, Gojku Đogu i Ranku Jovoviću. Veliki broj ogleda objavio je u književnoj periodici i na internetu, a ogled o kritici evropocentrizma na srpskoj „književnoj desnici” izašao mu je u zborniku „Srpski kulturni obrazac u svetlu književne srpske književne kritike” koji je priredio dr Milan Radulović (Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2015).


[Pročitajte još...]