Драгана Милићевић: Прво помоћ мајкама и национално породилиште па потом национални стадион

   Средства која су потребна да издвоје грађани Републике Србије за једну такву инвестицију су ни мање ни више него 650 милиона евра. Ако верујемо у бајке које нам већ пуну деценију причају носиоци власти како смо економски тигар, онда ова цифра представља праву ситницу, или је стварност ипак нешто другачија. У стварности, питање које се намеће јесте да ли је у овом тренутку економске кризе и геополитичких промена у свету изградња стадиона приоритет? У Србији свакако није.

Недавно завршен попис становништва по којем нас има мање за 800.000 хиљада најбољи је показатељ где и како новац граћана треба да буде улаган. Приоритет свакако јесте улагање у мајчинство и пронаталитетну политику, ако имамо одговорност пред изазовом нестајања нашег народа. Данас је у Србији најтеже бити мајка и из тог разлога се младе девојке све теже одлучују на мајчинство. Незавидан положај мајки је највише изражен кроз призму тржишта рада. Наиме, према истраживању Института за развој и иновације, од близу 70.000 хиљада жена које су донеле дете на свет, чак трећина је без запослења, док тек половина има стално запослење. Остале мајке, или раде „на црно“, или су ангажоване на повремене или привремене послове. Ситуација код запослених мајки, ако се изузме фактор да ипак имају сталан посао, није много боља, јер су њихова примања далеко испод републичког просека и она се неретко крећу у износу од 150 до 300 евра. То је разлог због ког све пада на терет оца који је принуђен да ради и по два посла да би обезбедио економски опстанак породице. Управо ови проблеми указују на изузетно тежак положај мајки и породице у Србији и разлог због ког се младе жене радије одлучују за каријеру, а не и да се остваре у улози мајке. Други разлог који доводи до истих последица свакако јесте и стање у српским породилиштима. Неадекватно стање је посебно изражено у јужној и источној Србији. Лоши хигијенски услови током боравка, недовољна подршка приликом порођаја, неквалитетна исхрана, слаба опремљеност потрошним материјалом, недоступност бабица и лекара после порођаја чине да оне најважнији догађај у животу доживе као негативно искуство без жеље да га понове. Оно што свакако можемо закључити јесте да жене порођај доживљавају као једно веома стресно искуство, а свој статус у породилишту као веома нехуман.

Дакле, новац предвиђен за изградњу Националног стадиона треба преусмерити на изградњу националног породилишта у којем би труднице, а касније мајке и бебе имале сваки вид помоћи и доступност новим методама приступа порођају и на подршку мајкама и породици. Жене желе да рађају и млади желе да заснивају породицу, али и да имају сигурност за одгајање своје деце у држави која је њихов пријатељ.