Недавно објављена документа Министарства одбране Велике Британије у вези са догађајима из јула 1995. године у Сребреници, бацају потпуно ново светло на тумачење догађаја за време ратних дејстава у Босни и Херцеговини.
Један од докуменат који је био заведен као службена тајна, написао је Едвард Акден свом колеги Родерику Лину, приватном секретару тадашњег премијера Џона Мејџора. Допис је послат 11. јула 1995. године с циљем да се премијеру предоче сви важни подаци о ситуацији на подручју Сребренице.
У документу су изнети подаци са терена који су претходили нападу босанских Срба на Сребреницу. Оно што је кључно, у документу пише да су „напад босанских Срба јула 1995. године изазвале бошњачке снаге које су претходна три месеца вршиле константне нападе на руте снабдевања српских снага јужно од енклава“.
Овакве тврдње подударају се са наводима ратног начелника станице безбедности у Сребреници, недавно преминулим Хакијом Мехољићем, да је Алија Изетбеговић још 1993. године у Сарајеву планирао да се деси масакр над босанским муслиманима, како би он био коришћен за остваривање политичко-пропагандних циљева. Мехољић је изјавио: „Алија Изетбеговић је тада 1993. тражио не да се убије, него закоље 5.000 Бошњака у Сребреници. Били смо у сарајевском хотелу „Холидеј ин“ када сам устао и питао га да ли је он луд и ко ће поубијати толики народ. Послије тога чекао се само повољан тренутак да се умијеша међународна заједница и то је пало на Сребреницу“. По тврдњама српских политичара из БиХ, Алија Изетбеговић тадашњи председник Председништва БиХ, тражио је од Била Клинтона да бомбардује српске положаје. Председник САД му је наводно одговорио да му је за тако нешто потребан повод, односно минимум 5000 жртава.
Друга важна информација која је објављена у британским документима, тиче се процене ко је покренуо напад на Сребреницу. У документу је наведено: „Напади ове армије су готово сигурно покренути од стране локалног команданта и ми не мислимо да су део плана Пала да се прегази енклава”. Ово потврђује чињеницу да војни и политички врх Републике Српске није имао план да освоји Сребреницу 1995. године. У документима је прецизирано да су „српске јединице одлучиле да уђу у центар овог града кад су, током напада, схватили да отпор такозване Армије БиХ практично не постоји“.
Документи са којих је скинута ознака тајности противречне су тврдњама да је у Сребреници извршен геноцид. Циљ геноцида је физичко истребљење одређене групе народа, а по дефиницији „геноцид представља међународни злочин намерног потпуног или делимичног уништавања националних, етничких, расних и религијских група и спада у најтежу врсту злочина против човечанства“. Због тога је дефиниција злочина у Сребреници као геноцида од почетка била спорна јер су из Сребренице евакуисане жене и деца, што сигурно не би био случај да је постојала намера о истребљењу свих чланова те заједнице. Према тврдњама британског дипломате напад на Сребреницу се спонтано десио и није био планиран од стране државног руководства.
Подсетићемо се да је Велика Британија 2015. године предложила Резолуцију о Сребреници у УН којом се осуђује геноцид у Сребреници из јула 1995. године. Ову резолуцију су подржале САД и земље ЕУ, док је Руска Федерација уложила вето и тиме онемогућила усвајање документа.
Раније је Хашки трибунал дефинисао Сребреницу као геноцид, као и Међународни суд правде (МСП) у Хагу. Управо објављени британски документи демантују бројне одлуке и пресуде Хага.
Београд и Бањалука би могле ускоро да покрену заједничку иницијативу и затраже формирање независне међународне комисије која би утврдила тачне чињенице о догађајима у БиХ за време рата, укључујући и догађаје у Сребреници.
Драгана Трифковић
Члан Председништва Двери