Сваки октобар последњих 70-так година је време када се велича победа над фашизмом у читавом свету, али су се у ЕУ парламенту тек ове године изненада досетили да најјачу силу која је угушила последње трзаје нацизма и фашизма у свету, поистовете управо са овом немани. Русију, као наследницу СССР-а „упаковали“ су веома селективно бирајући историјске чињенице, обилно их китећи произвољним интерпретацијама, готово па као саучесника нацистичке Немачке.
На прославу победе над фашизмом, која је организована у Пољској, нису позване ни Русија ни Србија. Обе државе су у том беспоштедном рату претрпеле губитке најужаснијих размера. Важно је да је позвана Хрватска у којој фашизам буја све већом жестином, под окриљем исте те ЕУ. Све што се Србији замера кроз званичне препоруке ЕУ и дрске изјаве њених званичника, у Хрватској је добродошло и подржано.
Ми Срби смо на сопственој кожи добро осетили ЕУ лицемерје у најразличитијим облицима притисака, потцењивања и омаловажавања, а све под маском заштите људских права и међународних прописа. Наше комшије из, однедавно СЕВЕРНЕ Македоније, могле би додати коју реч о том лицемерју.
Однос ЕУ према српским жртвама у ратовима ХХ века, деци мученој и свирепо побијеној у Јасеновцу, Пребиловцима, Јастребарском и многим другим стратиштима, не може се описати пристојним речима.
Русија и Србија, две православне државе, нису дакле добродошле у Пољску на прославу победе над фашизмом. Добродошла је зато Хрватска, у којој се данас славе и величају усташе које су само у Јасеновцу зверски мучиле и убиле преко 700.000 људи, а коначан број се још истражује и са језом ишчекује.
Колико год творци срамне „Резолуције о 80-годишњици почетка Другог светског рата и важности европског сећања за будућност Европе“ били селективни у одабиру аргумената за њено образложење, немогуће је сакрити огољен, приземни покушај да се православна Русија етикетира некаквим хибридним комунизмом, који би наводно требало да још увек преовладава Русијом. При том, иако се ради о СССР-у, брижљиво се пази да се остале бивше државе овог Савеза не спомињу. Но, кључна ствар је ипак та што је ЕУ послушни НАТО извршилац, верни слуга покорни. То се заправо НАТО обрачунава са државама које су се усудиле да им се супротставе, и то успешно супротставе. Иако је Србија једина земља која није ушла у НАТО, али је НАТО ушао у њу, још увек је преко 80% грађана Србије против тога да Србија постане чланица НАТО, која је 1999. поред других зверстава убијала једнако српску и албанску децу. И дан данас их убија канцером, као последицом бомби са осиромашеним уранијумом.
Србија и Русија, две православне државе које нису и неће никада бити чланице НАТО, нису по мом мишљењу ни имале шта да траже у Пољској, на лицемерној прослави, запечаћеној лицемерном Резолуцијом лицемерне ЕУ. Ниједна резолуција, ниједна лаж, ма колико пута била поновљена, неће допринети да ове две државе добију етикету фашисте.
Колевке фашизма и њихови помагачи, мораће ипак мало више да се потруде да се оперу и окају неопростиве грехе према човечности. Ни Русију ни Србију неће увући у ту злочиначку групу, јер ми сами бирамо друштво. А друштво држава које желе мир у свету, стабилност за своје грађане, сарадњу на здравим и фер основама, самосталност својих безбедносних снага и домаће привреде није мало и није без перспективе.
Савет за спољне послове
Марија Јањушевић, народни посланик