Уништавање Поште Србије која је постала, приватна прћија ПУПС-а и династије Кркобабић траје већ доста дуго.
Иста је довела Пошту до просјачког штапа још 2014. године када су им замрзнуте плате и смањене за 10%. За све време владавине ове странке и династије није улагано у развој и инвестиције па ни у основно одржавање система што је профитабилну државну фирму довело до пузајућег болесника.
За време од како су Кркобабићи као феуд добили Пошту на место квалитетних кадрова који су због тога или напустили или били „склоњени“ као неподобни, доведени су на пример у Београду на место директора Поште, бивша секретарица покојног Јована Кркобабића, оснивача ПУПСа и оца садашњег министра без портфеља – Милана Кркобабића, Мира Петровић чију смену сада траже побуњени синдикати. Директор Поште у Новом Саду, Драган Јоканић који је власник многих партијских књижица запослио је све саме „стручне“ кадрове да стручнији не могу бити, непотизам хара на свим нивоима. Сви су у рођачким, кумовским и ко зна каквим везама, па се тако на пример несвршени студенти постављају на функције заменика управника, многи заврше на позицијама за које немају адекватну стручну спрему, па онда „преко ноћи“ прибављају „Мегатренд“ дипломе.
Док радници Поште у Новом Саду раде у ненормалним условима, прековремено, често без надокнаде, многи без дневног светла, грејања, санитарних чворова, са неисправним возилима, поред машина за жигосање писама у невероватној буци, дотле се на платном списку Поште Србије како наводе неки медији, налазе поједини естрадни уметници, глумци и особе које се одазивају на старлета, њих преко 60 фиктивно запослених од којих сваки у просеку прима 120 000 динара. Репрезентативни синдикати нажалост не подржавају друге синдикате што држава и управљачка структура, вешто користе како би разбили штрајк и разјединили раднике. Од побуњених радника који су у обустави рада се тражи, уз невероватан притисак, да потпишу некакве Кодексе о верности фирми и радне налоге – јер је држава решена да им бедне плате подигне за нешто мање од 3%.
Наиме радници траже повећање плате за 20% а држава даје 13%. Кад се одузме оно што им је отето 2014. -10%, које сада хоће само да им врате, и ђаку петаку је јасно да повећање није ни бедних 3%, колико можда на први поглед изгледа. Срамотна слика друштва у коме живимо и државе која је постала приватно власништво мафијашких кланова, партијских послушника и „стручњака“ који воде ово друштво у пропаст.
Ивана Стојановић, члан Председништва Двери и
председник ГрО Двери у Новом Саду