Данас, 25. новембра 2019. навршава се 101 година од присаједињења Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији.
Цела прошла година протекла је у обележавању значајног јубилеја, 100 година од присаједињења и завршетка Великог рата, као и обележавања 170 година од стварања Војводства Српског – Српске Војводине.
Огромне жртве поднео је српски народ у Првом Светском рату, можда и највеће ако имамо у виду однос броја становника и броја страдалих а нарочито страховито велики број погинулих припадника мушке популације од ког се Србија фактички никад није потпуно опоравила.
За време Великог рата, велики број добровољаца из Аустроугарске са простора Бачке, Баната, Срема и Барање, где год је живео српски живаљ, прикључивао се у редове српске војске. Вековима је трајала борба и жеља српског народа да се прикључи својој матици и ослободи јарма Аустроугарске царевине.
Коначно она је и остварена уласком Српске војске на територију данашње Војводине и Нови Сад где су је са балкона Матице српске одушевљено, пред окупљеном масом света, између осталих, дочекали Јаша Томић и Игњат Павлас. Наш заборав према њима и њиховим заслугама дуго је трајао, а неки „мали-велики“ јунаци као што је на пример мајор српске војске Бошко Павловић (који је преговорима са Аустроугарима обезбедио мирно повлачење непријатељске војске без крвопролића и рушења инфраструктуре града) ни до данас нису добили ни спомен плочу нити улицу у граду.
Остало је упамћено да је 25. новембра 1918. године, председник Српског народног одбора, Јаша Томић саопштио одлуку Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена, којом је преседавао Игњат Павлас (убијен у Рацији 1942. од стране мађарских фашиста) о присаједињењу Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији (Срем је то урадио дан раније). Први пут у Европи, гласале су и жене које су биле делегати на Скупштини, њих седам, остало је историја.
Треба рећи да су Срби тада јасно исказали жељу да буду део Краљевине Србије а не Југославије. Стварање Краљевине Југославије довело је до тога да је 1945. године прича о присаједињењу Југославији на подмукао начин подметнута од стране комунистичке власти, што је касније кулминирало катасрофалним последицама по интересе српског народа.
Уставом из 1974. године Војводина и Косово и Метохија добили су статус скоро па у рангу федеративних држава у тадашњој Југославији и држале Србију као заточеника својих одлука.
Последице овог лошег Устава и данас трпимо као народ и држава и дебело плаћамо цену антинационалне политике српских комуниста.
Данас АП Војводина има шест званичних службених језика и 25 националних заједница које живе сложно на једном малом простору што је фактички јединсвено у целом свету. То показује велику толеранцију и космополитизам Срба као већинског народа.
Ипак због поновних појава неких тенденција на овим просторима, никада не смемо заборавити шта је била жеља наших предака, присаједињење матици Србији!
Разни видови и покушаји афирмисања сепаратизма, аутономаштва и реафирмисања Устава из 1974. године, су у служби искључиво личних и уско-страначких интереса.
Све игре које иду у том правцу не смеју српски народ који живи на простору Бачке, Баната и Срема скренути са циља који су постигли пре 101 године, да буду Србија, једном и заувек!
Ивана Стојановић, члан Председништва и председник ГрО Двери у Новом Саду