Стикери и Повреда угледа Србије
Стављање стикера на регистарске таблице возила са српским ознакама приликом прелаза на Јарињу и Брњаку представља акт ниподаштавања наше земље. То што је предвиђен реципроцитет у виду тога да возила са таблицама лажне и непризнате државе Косово такође имају стикере на овим прелазима само је продукт и колатерална штета несретног Бриселског споразума. Пробне таблице као претходна опција су биле мање лоше решење и барем нису представљале радњу извршења кривичног дела.
Прво, ми не чинимо кривично дело Повреде угледа стране државе из члана 175.КЗ зато што Косово није држава, па зато нема потребе да та иста власт чини кривично дело Повреде угледа Србије из члана 173. КЗ. Ова власт то чини дозвољавајући и предвиђајући стављање стикера преко ознака које носе назив Србије и грб Србије на регистарским таблицама, а приликом преласка наведених прелаза.
Тачније, стикери прекривају белим словима исписану међународну ознаку Републике Србије , црним словима исписану ознаку регистарског подручја и утиснути црвени штит на коме је бели крст између четири оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста, као што и предвиђа изглед Великог односно Малог грба Србије (по Закону о изгледу и употреби грба,заставе и химне Републике Србије).
Кривично дело Повреда угледа Србије предвиђа да свако ко јавно изложи порузи Србију, њену заставу, грб или химну казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.
Објект заштите овог кривичног дела јесте углед државе. Радња извршења јесте излагање порузи. Тачније, вређање које се састоји у омаловажавању, изругивању, потцењивању, исмејавању итд... Дакле, све оно што може шкодити угледу државе. То може бити учињено и симболичним радњама то јест одређеним радњама и знацима. Ово излагање порузи мора бити јавно.
Објект радње јесте Република Србија и њени симболи – застава, химна или грб.
Када је реч о нашој држави, тада говоримо о непосредном излагању порузи Србије, а када говоримо о њеним симболима тада је реч о посредном излагању порузи Србије. И када је реч о државним симболима то се мора исто чинити јавно. То би требало да значи да је изложен нпр. омаловажавању и потцењивању државни симбол који се употребљава у складу са одговарајућим прописима у одређеном случају. Потребан је умишљај за кривицу, директан или евентуални, који обухвата свест о излагању порузи Србије и државних симбола.
Наравно да грађани Србије нису криви за ово, јер морају да раде оно што им је наметнуто. Криви су они што су им то наметнули и на то их фактички натерали. Ту лежи кривична одговорност ове власти.
Адв. Михаило Лакчевић
Члан савета Двери за уставна питања, правду и законодавство